Замисли да ти тата поклони кученце. Ако га не храниш и не пазиш — да ли тати показујеш да га волиш? Не. А ако га храниш, мазиш и чуваш? Да! Тако је и са Богом. Он нам је поклонио људе око нас и сву природу. Када волимо и чувамо Његове дарове, показујемо да волимо Њега.
Свети Герасим и лав Јордан
Давно, у пустињи поред реке Јордан, живео је монах Герасим са својом братијом. Много се молио и волео је све људе.
Једног дана дошао му је лав. Храмао је и јаукао, јер му се у шапу забио велики трн. Сви монаси су побегли, а Герасим се није уплашио. Извадио је трн, очистио рану и превио је.
Лав је остао да живи са Герасимом. Јео је хлеб и поврће, као монаси. Назвали су га Јордан. Герасим му је дао и посао: да чува магарца који је са реке доносио воду.
Једном су трговци украли магарца. Монаси су мислили да га је лав појео, па су лаву дали да он носи воду. Лав је трпео. Касније је пронашао магарца и вратио га — и сви су видели да је био веран.
Када је Свети Герасим умро, лав је дошао на његов гроб, легао и од туге ту остао и умро.
Зашто се Герасим није уплашио? Зато што је волео Бога, а ко воли Бога, воли и сва Божја створења. И створења осећају ту љубав. Ово није бајка, него житије — прича Цркве о светитељу.
Светог Герасима Јорданца Црква прославља 4. марта по црквеном, а то је 17. марта по грађанском календару.
Свети Серафим и медвед
Свети Серафим Саровски живео је у шуми у Русији и молио се. Из шуме му је долазио медвед, а он га је хранио хлебом из своје руке. Животиње нису бежале од њега, јер је имао мирно и добро срце.
Бог брине о свему што је створио
И Христос је говорио о томе како Бог брине о Својим створењима:
„Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?“
Мт 6, 26
Бог храни птице и облачи пољско цвеће. А о људима, које је створио по Својој слици, брине још више.
Три љубави иду заједно
Бог, људи и природа су повезани. Можемо ли да волимо Бога, а да мучимо мачку или се ругамо другу? Не! Ове три љубави иду заједно.
| Љубав према људима | Љубав према природи | Љубав према Богу |
|---|---|---|
| помогнем баки да пређе улицу | направим хранилицу за птице | молим се ујутро и увече |
| утешим друга који плаче | не кидам цвеће, заливам га | идем на Литургију |
| поделим ужину | не мучим животиње | захваљујем Богу за дарове |
Природу волимо и чувамо као Божји дар, али је не обожавамо — природа није бог. Бог је Творац свега. И животиње волимо, али људе волимо још више — сваки човек је створен по слици Божјој.
Ми садимо, а Бог даје раст
Шта је потребно биљци да расте? Земља, вода, светлост и топлота. Посади зрно пасуља у чашу са земљом, заливај га и стави на прозор. За неколико дана видећеш мали зелени листић!
Али ко је сакрио живот у то мало зрно? Бог! Апостол Павле је писао:
„Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залива, него Бог који чини да расте.“
1 Кор 3, 6–7
| Шта ми радимо | Шта Бог даје |
|---|---|
| садимо семе | живот у семену |
| заливамо | кишу и воду |
| стављамо на прозор | сунце и светлост |
| чекамо и пазимо | раст |
Биљка не расте „сама од себе“, и ми је не „правимо“. Бог даје живот, а ми смо Његови помоћници и домаћини.