Шта ти је најлепше у школи? Можда одмор, игра, нова књига — а можда другари! Школа је као наша друга кућа. Хајде да видимо ко све у њој живи и ради.
Школа — наша друга кућа
У школи није само наш разред. Ту има много људи који брину о нама:
| Ко је у школи? | Шта ради за нас? |
|---|---|
| учитељица / учитељ | учи нас читању, писању, рачунању |
| вероучитељ | учи нас о Богу и Цркви |
| тетке, чика домар, директор | чисте, греју, поправљају, брину о школи |
| другари | учимо и играмо се заједно |
Као што у породици бринемо једни о другима, тако и у школи. Школа је нова заједница — само мало већа од куће.
Нови друг
Првог дана школе Марко је стајао сам поред ограде. Био је нов. Дошао је из другог града и никога није познавао. Деца су трчала и играла се.
Мила га је видела. Пришла му је и рекла: „Здраво! Хоћеш да се играш са нама?“ Марко се осмехнуо. На великом одмору Мила је поделила са њим своју јабуку. Од тог дана Марко више није био сам.
Те вечери Мила се молила: „Хвала Ти, Боже, за новог друга Марка.“
Другари су Божји дар. Бог нам их даје да се волимо и помажемо.
Христос воли децу
Једном су људи доносили своју децу Господу Исусу Христу да их се дотакне и благослови. Ученици су почели да враћају децу. Али Христос им је рекао да пусте децу да слободно долазе к Њему. Јеванђеље каже:
„И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. А видевши Исус узнегодова и рече им: Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије. Заиста вам кажем: Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.“
Мк 10, 13–16
Христос није вратио ниједно дете. Загрлио их је и благословио — зато што их воли. Деца Му долазе са поверењем и једноставно, онако како сви треба да долазимо Богу.
Христос је имао и пријатеље — апостоле. Са њима је ходао, јео и разговарао. Христос има места за свакога. И ми у свом друштву треба да имамо места за свакога — као Мила за Марка.
Какав је добар друг
Када некоме помогнемо, радује се и онај коме смо помогли, и ми. Добро дело доноси радост!
Чаробне речи
Неке речи су као мали кључеви — отварају срца и чувају нас као другаре:
| Реч | Када је кажемо |
|---|---|
| молим | када нешто тражимо |
| хвала | када нам неко нешто да или помогне |
| извини | када погрешимо |
| опраштам | када нам неко каже „извини“ |
Ево како то изгледа: другарица ти позајми бојицу — „Изволи.“ — „Хвала!“ Случајно срушиш туђу кулу од коцака — „Извини, нисам хтео.“ — „Опраштам ти, хајде да је заједно направимо.“
Праштање враћа радост и другарство. И Богу говоримо такве речи: „хвала Ти“, „опрости ми“, „чувај нас“. То је молитва.
Дрво другарства
Замисли велико дрво. Свако од нас је један лист на њему. Сви смо на истом дрвету. На стаблу пише: помажемо, делимо, праштамо. А у корену дрвета је љубав.
Бог нас воли увек — и када погрешимо. Ми не чинимо добро да би нас Бог волео, него из љубави чинимо добро. Кад један лист отпадне, дрво је тужно. Зато пазимо да нико не остане сам.
Сутра приђи некоме ко је сам и позови га у игру!
Молитва за другаре
Молитва за другаре
Господе, хвала Ти за моју школу, учитеље и другаре. Помози нам да се волимо и помажемо. Амин.