# Буди и ти иконописац

*Икону не сликамо — икону пишемо*

Основна школа, 2. разред · Храм и икона · https://verskanastava.com/osnovna/2/budi-i-ti-ikonopisac

Ко прави иконе? Да ли их прави машина? Шта мислиш, колико дуго се ради једна икона? Понекад недељама, па и месецима! Иконе праве **иконописци** — уз много труда, стрпљења и молитве. Данас ћеш упознати њихов посао, а онда ћеш и ти постати мали иконописац.

![Сто иконописца: даска, листићи злата, четкице, жуманце и боје](https://verskanastava.com/images/osnovna-2/budi-i-ti-ikonopisac.webp)

## Икона се пише

За икону не кажемо да се „слика“, него да се **пише**. Зашто? Зато што икона, као и Јеванђеље, говори о Богу. Јеванђеље говори **словима**, а икона **бојама**. Зато онога ко прави иконе зовемо **иконописац**.

## Иконописац почиње молитвом

Пре него што почне рад, иконописац се **моли** Богу за помоћ и благослов. Често и **пости**. Ради у тишини, понекад уз тиху молитву или појање.

Иконописац **не измишља** лик светитеља по својој машти. Он пише онако како **Црква** вековима приказује тог светитеља. Зато, кад погледаш иконе Светог Николе из разних храмова, увек ћеш га препознати.

И ми можемо, као иконописци, да почнемо сваки посао молитвом:

**Пре почетка рада**

Господе, благослови!

## Како настаје икона

| Корак           | Шта иконописац ради                                                       | Шта нам говори                                 |
| --------------- | ------------------------------------------------------------------------- | ---------------------------------------------- |
| 1. **даска**    | припрема дрвену даску                                                     | Бог је створио дрво; и природа служи Богу      |
| 2. **левкас**   | премазује даску белом подлогом од креде и лепка, више пута, и углача је   | чиста, бела подлога — као чисто срце           |
| 3. **цртеж**    | црта контуру лика                                                         | лик по правилима Цркве                         |
| 4. **злато**    | полаже листиће злата на ореол и позадину                                  | небеска, Божанска светлост                     |
| 5. **боје**     | боје од праха из природе меша са **жуманцетом**; иде од тамних ка светлим | као што нас Бог полако води из таме у светлост |
| 6. **натпис**   | пише име светитеља                                                        | икона „добија“ име онога кога приказује        |
| 7. **освећење** | **свештеник** освећује икону                                              | икона постаје светиња за молитву               |

На икони **нема сенки**. Светлост не долази споља, као на фотографији, него **изнутра, од Бога**. **Злато** на икони значи небеску светлост, а **ореол** око главе — светлост светости.

## Икона добија име

На свакој икони пише име онога ко је на њој. Често се пише скраћено, грчким словима, јер Црква иконе пише од првих векова:

| Натпис    | Значи                    | Где се пише                      |
| --------- | ------------------------ | -------------------------------- |
| **ΙϹ ΧϹ** | Исус Христос             | лево и десно од главе Христове   |
| **ΜΡ ΘΥ** | Мајка Божја (Богородица) | лево и десно од главе Богородице |
| Св. Сава  | име светитеља или анђела | поред главе, кратко и јасно      |

## Моја прва икона

И ти можеш да напишеш своју малу икону — Христа, Богородицу са Христом, анђела или Светог Саву — по готовом цртежу. Ради мирно, у тишини, као прави иконописац:

1. Почни молитвом: „Господе, благослови!“
2. **Ореол и позадину** обој златном или жутом бојом.
3. **Одећу** најпре обој тамнијом бојом, а онда светлијом на прегибима.
4. **Лице и руке** бој пажљиво: очи мирне и велике, уста мала.
5. Додај **светле потезе** на одећи и лицу — као да светлост излази изнутра.
6. Напиши **натпис** — име поред ореола. Најпре вежбај на папиру.
7. Направи **оквир** — танку црвену линију око иконе.
8. На полеђини напиши своје име, датум и коме је икона намењена.

Икону не украшавамо „по својој машти“ — без осмеха из цртаћа, срца и савремене одеће. Икона је **мирна и једноставна**.

**Моја мала икона**

Твој рад није освећена икона — то је **мала икона за учење и молитву**. Права икона се пише по правилима Цркве и освећује се. Своју малу икону можеш однети свештенику да је **благослови**. Чувај је с поштовањем — не бацај је и не шврљај по лику.

Икона није такмичење — нема „најлепше“ иконе. Најлепши су стрпљење, тишина и пажња са којима си радио. Поклони своју икону некоме кога волиш или је стави у свој кутак за молитву.

На крају рада, као и иконописац, захвали Богу:

**После рада**

Слава Теби, Боже!

## Укратко

- Иконе пишу иконописци. За икону кажемо да се „пише“, јер као Јеванђеље говори о Богу — бојама уместо словима.
- Иконописац почиње рад молитвом, често пости и ради у тишини.
- Иконописац не измишља лик светитеља, него пише онако како Црква вековима приказује светитеља.
- Икона настаје од даске, левкаса, злата и боја помешаних са жуманцетом, од тамног ка светлом.
- На икони пише име онога ко је на њој (ΙϹ ΧϹ — Исус Христос, ΜΡ ΘΥ — Мајка Божја), а свештеник икону освећује.

## Кључни појмови

- **Иконописац** — Онај ко уз молитву пише иконе по правилима Цркве.
- **Левкас** — Бела подлога од креде и лепка којом се премазује даска.
- **Темпера** — Боја од природног праха помешаног са жуманцетом.
- **Освећење иконе** — Молитва свештеника којом икона постаје светиња за молитву.