Црква — заједница

Погледај грозд грожђа. Колико има зрна! Сва зрна висе на истој гранчици, а гранчица расте на стаблу винове лозе. Шта се деси са гранчицом која се одломи од стабла? Осуши се и више не рађа. Господ Исус Христос је једном баш овако говорио — о нама!

Чокот и лозе

Чокот је стабло винове лозе. Лозе су гранчице које расту из њега. На лозама расте грожђе — то је род.

Христос је рекао:

„Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа.“

Јн 15, 5

Лоза добија сок и снагу од чокота. Тако и ми добијамо живот и снагу од Христа. Као што лоза не може да роди без чокота, ни ми не можемо без Христа.

Све лозе расту из истог чокота. Зато смо, када смо сви повезани са Христом, повезани и једни са другима. То је Црква — заједница.

Први хришћани

После Христовог Вазнесења, на дан Педесетнице, Свети Дух је сишао на апостоле. Апостол Петар је проповедао о Христу, а много људи — око три хиљаде — тог дана се крстило. Тако је у Јерусалиму настала прва хришћанска заједница.

О њима Свето Писмо каже:

„И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“

Дап 2, 42

Шта то значи? Први хришћани су:

• слушали апостоле и учили о Христу;
• били заједно и делили све што имају, свакоме колико му треба;
• ломили хлеб — сабирали су се на Литургију и причешћивали се;
• молили се заједно.

И ми данас радимо исто: учимо о Христу, помажемо једни другима, идемо на Литургију и молимо се заједно.

Сви смо важни

Замисли велику слагалицу са сликом Христа. Свако дете у одељењу има по један део. Може ли неко сам да види целу слику? Не може! Тек кад сви донесу своје делове, слика је цела.

А шта ако један део недостаје? Слика више није иста.

Тако је и у Цркви: свако је важан. Кад неко недостаје, недостаје целој заједници. Зато се радујемо кад смо сви на окупу, а бринемо за оне којих нема.

Бринемо једни о другима

Учини данас једно добро дело за некога у својој породици.

Христос је чокот, а ми смо лозе. Ми смо Црква — заједница!