Христово Васкрсење — наше васкрсење

Погледај зрно пшенице. Мало је и суво, као да у њему нема живота. Али шта се деси кад га посадиш у земљу и заливаш? Изникне зелена биљка, а затим и клас пун нових зрна! Зрно мора да буде у земљи да би из њега никао нов живот. Шта то има са нама? Сазнаћеш данас.

Христос и Његов пријатељ Лазар

У селу Витанији живели су Христови пријатељи: Лазар и његове сестре Марта и Марија. Христос их је много волео.

Једног дана Лазар се тешко разболео и умро. Када је Христос стигао, Лазар је већ четири дана лежао у гробу. Марта, тужна, изашла Му је у сусрет. А Христос јој је рекао:

„Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће.“

Јн 11, 25

Христос је дошао до гроба. Био је тужан, јер је волео Лазара:

„Исусу ударише сузе.“

Јн 11, 35

Онда је заповедио да се одвали камен са гроба и повикао:

„Лазаре, изиђи напоље!“

Јн 11, 43

И Лазар је изашао из гроба — жив! Христос воли Своје пријатеље. Он је јачи од смрти.

Овај догађај славимо на Лазареву суботу, дан пред Цвети. Деца тада са родитељима иду у храм, на литију са врбицама.

Христос подиже Адама и Еву

Сети се иконе Васкрсења. Христос стоји у светлости над поломљеним вратима ада. За руке држи Адама и Еву и извлачи их из гробова. Око Њега чекају праведници и пророци.

Адам и Ева су први људи, наши прародитељи. Од њих смо сви ми. Кад Христос подиже њих, Он подиже све људе — и тебе и мене. Христос је сишао у смрт да би нас из ње извео. Зато кажемо:

Када Христос поново дође, на крају света, сви људи ће васкрснути. Нећемо живети само душом. Христос ће нас подићи целе — и душу и тело — у нов, вечни живот.

Наши упокојени су уснули

Можда и ти имаш неког драгог ко је умро — баку, деку или неког другог. Тада смо тужни, и то је у реду. И Христос је плакао за Лазаром.

Али хришћани и кад су тужни имају наду. За онога ко је умро кажемо да је уснуо или да се упокојио. Као што се ујутру будимо из сна, тако ће нас Христос пробудити.

Зато:

• молимо се Богу за наше упокојене;
• палимо свеће за њих у храму;
• спомињемо их на слави и на Литургији.

Христос је јачи од смрти. Он чува и њих и нас.

Тајна зрна пшенице

Апостол Павле нашу смрт и васкрсење пореди са семеном. Семе се посеје у земљу, а из њега изникне нова, лепша биљка.

Посади и ти неколико зрна пшенице у чашу са земљом и заливај их. Кад видиш како пшеница ниче, сети се: тако ће нас Христос подићи у нов, вечни живот.

Однеси радост другима

Сети се мироносица. Оне су у недељу рано, на дан када је Христос васкрсао, донеле миро на гроб и нашле га празним. Мироносице нису задржале радост за себе — однеле су је другима. И ми радост Васкрсења делимо:

• поздравом „Христос васкрсе!“ — „Ваистину васкрсе!“;
• црвеним јајетом;
• васкршњом честитком за баку, деку, болесног комшију или свештеника;
• најлепше — на Литургији и у Причешћу, где је васкрсли Христос са нама.

Певајмо заједно:

Кога је Христос даровао животом? Оне који су у гробовима — све људе, и нас!