Погледај кроз прозор. Прозор је мали, а кроз њега видиш двориште, дрвеће, небо — цео велики свет напољу! И у храму, и у твојој кући постоје посебни прозори. Кроз њих не видимо двориште, него Царство Божје. Ти прозори су — иконе.
Ко је на иконама?
Икона је света слика. На иконама су:
- Христос,
- Богородица,
- анђели,
- свети.
Икона није „само слика“. Она нам показује свете онакве какви су у Царству Божјем — пуне Божје светлости. Зато кажемо да је икона прозор у Царство Божје. Кроз икону ми гледамо у небо, а небо гледа нас.
Икона и фотографија
Упореди фотографију неког човека и икону. По чему се разликују?
| Фотографија | Икона |
|---|---|
| показује како неко изгледа у једном тренутку | показује светитеља у светлости Царства Божјег |
| има сенке — светло долази споља | нема сенки — светлост долази изнутра, од Бога |
| позадина је соба или природа | позадина је често златна — небеска светлост |
| нема ореола | око главе је ореол — светлост светости |
| гледамо је | пред њом се молимо и целивамо је |
Прва икона
Постоји предање Цркве о првој икони. (То није прича из Јеванђеља, него оно што Црква памти и преноси.)
У граду Едеси живео је болесни кнез Авгар. Чуо је за Христа и послао слугу да Га замоли да дође. Христос је узео платно и приложио га на Своје лице. На платну је остао Његов лик. Када је кнез целивао тај образ, оздравио је. Зато ту икону зовемо Нерукотворени образ — није је насликала људска рука.
По предању, свети апостол и јеванђелист Лука први је насликао икону Богородице са Христом.
Зашто смемо да сликамо Христа? Зато што је Бог, Кога нико никада није видео, постао човек. Људи су могли да виде Сина Божјег, да Га чују и да Га додирну. Апостол Павле каже за Христа:
„Који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари“
Кол 1, 15
Како поштујемо икону
Када прилазиш икони:
- прекрсти се и мало се наклони — два пута;
- целивај икону — руку или одећу светитеља, не лице;
- прекрсти се и наклони још једном.
Када пољубиш фотографију маме или тате на телефону, ти не волиш телефон — волиш маму и тату. Тако и када целивамо икону: не поштујемо даску и боје, него Онога ко је на икони. Част коју дајемо икони иде ономе ко је на њој.
Икона није амајлија која сама од себе „штити“. Она нас води у молитву — у разговор са Богом и Његовим светима.
Чија је ово икона?
Свете на иконама препознајемо по натпису имена и по знацима:
| Икона | Знаци по којима препознајемо |
|---|---|
| Христос | у ореолу крст; слова ΙϹ ΧϹ (Исус Христос); у руци Јеванђеље; десном руком благосиља |
| Богородица | држи Христа у наручју; на марами три звездице; слова ΜΡ ΘΥ (Мајка Божја) |
| Свети Никола | епископска одежда са крстовима; Јеванђеље у руци; седа брада |
| Свети Ђорђе | млади војник на белом коњу; копљем побеђује аждају |
| Свети Сава | архијерејска одежда; дуга брада; често поред њега Свети Симеон |
| Света Петка | монахиња у тамној одећи; у руци крст |
| Свети арханђел Михаило | крила, војничка одећа, мач |
Слова ΙϹ ΧϹ и ΜΡ ΘΥ су грчке скраћенице. Не мораш да учиш грчка слова — довољно је да знаш шта значе.
Икона у мом дому
У свакој православној кући постоји икона. Она је мали прозор кроз који цела породица гледа у Царство Божје. Испод ње често гори кандило — мала уљана лампа.
Икону не стављамо поред телевизора или међу играчке, него на мирно, достојно место. Пред њом се породица моли — ујутру, увече и пред јело.
Који светитељ је на икони у твом дому? Питај маму и тату, па се пред том иконом помоли:
Молитва пред иконом
Пресвета Богородице, спаси нас! Сви свети, молите Бога за нас!