Шта си последњи пут поклонио мами или тати? Можда цртеж, честитку или цвет. А одакле ти папир, бојице или новац за тај поклон? Најчешће — од маме и тате! Поклонио си им нешто што си најпре од њих добио. Да ли им је ипак било драго? Јесте, јер си то дао с љубављу. Тако и ми на Литургију носимо дар Богу — а све што имамо, најпре смо добили од Њега.
Божји дар и наш труд
На Литургији Богу приносимо хлеб и вино. Откуд хлеб и вино? Погледај:
| Шта даје Бог | Шта раде људи | Шта настаје |
|---|---|---|
| земљу, зрно, сунце, кишу | сеју, жању, мељу, месе, пеку | хлеб — просфору |
| виноград, грожђе, сунце | беру, гњече, чувају | вино |
Ко је дао сунце и кишу да пшеница порасте? Бог. А ко је радио да од ње буде хлеб? Људи. Зато кажемо: хлеб и вино су Божји дар и наш труд заједно.
Просфора — хлеб за Литургију
Хлеб за Литургију зове се просфора. Реч „просфора“ значи принос, дар. Просфоре месе верници — често баке и маме — уз молитву, и доносе их у храм. Права просфора меси се од брашна, воде, квасца и соли.
Просфора је округла и има два дела, доњи и горњи. На врху има печат: крст и четири поља са словима:
На Литургији свештеник из просфоре вади средишњи део. Тај део зове се Агнец, и он ће постати Тело Христово. У путир свештеник улива вино са мало воде.
Тако Црква чини оно што је Христос заповедио на Тајној вечери (учили смо у првом разреду: Христова вечера са ученицима):
„И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.“
Лк 22, 19
„Твоје од твојих“ — Бог прима и враћа
На Литургији свештеник подиже дарове и гласно говори Богу:
Возглас свештеника
Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.
То значи: „Боже, ово је Твоје. Од онога што си нам Ти дао, враћамо Теби.“ А народ тада пева:
Одговор народа
Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.
А шта Бог учини са нашим даром? Бог га прима и Духом Светим претвара хлеб и вино у Тело и Крв Христову. То није знак ни слика. Хлеб и вино заиста постају Тело и Крв Христова. Онда нам Бог тај дар враћа у Светом Причешћу. Ми дамо мало — а Бог нам даје Себе!
Богу не дајемо да бисмо нешто добили заузврат. Богу ништа не недостаје. Дарујемо Му из захвалности и љубави. Зато се Литургија зове и Евхаристија — то значи „благодарење“, захваљивање.
Заједно са хлебом и вином приносимо и себе: своју молитву, песму, своје мисли и добра дела.
Мој поменик
На Литургију доносимо и све оне које волимо. Како? На поменику.
Поменик је папир са крстом на врху. Испод крста пишемо имена:
- За здравље — живи: мама, тата, браћа, сестре, баке, деке.
- За покој — упокојени рођаци.
Поменик се у недељу пре Литургије предаје свештенику, заједно са просфором. Свештеник за свако име вади малу честицу из просфоре и моли се за те људе — и за живе и за упокојене.
Недеља у нашој породици
Како изгледа недеља када носимо дарове у храм?
- Код куће: породица устаје и моли се. Мама у торбу ставља просфору и поменик.
- У храму: палимо свећу, целивамо икону и предајемо свештенику поменик и просфору.
- На Литургији: тихо стојимо, крстимо се и певамо „Господе, помилуј“. Свештеник подиже дарове и говори „Твоје од твојих…“, а народ пева „Тебе певамо…“.
У недељу са мамом и татом однеси свој поменик у храм и предај га свештенику. Тако ћеш и ти донети свој дар Богу — и све оне које волиш!
Господе, помилуј
Господе, помилуј. Господе, помилуј. Господе, помилуј.