Замисли да живиш у најлепшем врту на свету. Свуда расте дрвеће пуно воћа, жубори река, око тебе скачу зечеви и певају птице. Све је твоје — али нема никог другог. Ни маме, ни тате, ни друга с којим би се играо. Да ли би био срећан? Свето Писмо прича о таквом врту и о томе шта је Бог урадио да човек не буде сам.
Рајски врт
Када је створио човека, Бог му је припремио посебно место:
„И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.“
Пост 2, 8–9
Из Едема је текла река и натапала врт. Али рај није био леп само због дрвећа и реке. Најлепше у рају било је то што је Бог био близу човека и разговарао са њим. Рај је, пре свега, заједница са Богом.
Бог је човеку дао и посао:
„И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.“
Пост 2, 15
Зар у рају треба радити? Да — али тај рад није био мука. Био је радост и брига, као када неко с љубављу негује своју башту. Човек је у свету домаћин, а не уништитељ. (О томе смо учили и у првом разреду: Човек — домаћин у свету.)
Адам даје имена
Бог је довео животиње Адаму да види како ће их назвати, и како их је Адам назвао, тако им је било име. Дати име не значи само смислити реч. Значи пажљиво погледати, упознати, разумети и бринути се. Адам је живео у пријатељству са животињама.
Пробај и ти да будеш Адам! Како би назвао јежа? Можда „бодљикави чувар“. А сову? „Ноћна посматрачица“. Шта би рекао за детлића, за мрава, за делфина?
Није добро да човек буде сам
Иако је Адам имао предиван врт и толико животиња, нешто му је недостајало. Тада је Бог рекао:
„И рече Господ Бог: Није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.“
Пост 2, 18
Адам је међу свим животињама тражио некога ко је као он — и није нашао. Тада је Бог створио Еву. Када ју је Адам угледао, обрадовао се: она је као он — човек!
„А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. …“
Пост 2, 23
Ева није мања од Адама. Она је „друг према њему“ — једнака по достојанству. И она и Адам створени су по икони Божјој.
Зашто човеку нису били довољни само врт и животиње? Зато што нам, да бисмо били срећни, требају други људи: породица, пријатељи, заједница. Човек је створен за заједницу — као што је и Бог, Света Тројица, вечна заједница љубави.
Троугао: Бог — људи — природа
Замисли троугао. Горе је Бог, а доле људи и природа. Шта они једни другима дају?
| Ко | Шта даје |
|---|---|
| Бог | дарује живот људима и природи |
| људи → Богу | захваљују Му и моле Му се |
| људи ↔ људи | воле се и помажу једни другима |
| људи → природи | чувају је и негују |
| природа | даје људима храну, ваздух и лепоту |
У Божјем свету све је повезано — као мрежа. Сунце даје светлост трави, трава храни зеца, пчела опрашује цвет, а цвет храни пчелу. Ако се мрежа на једном месту покида — на пример, кад се посече шума — страда све што је за њу везано. Зато је брига о природи и брига о нама самима.
Шта је било после?
У рају је све било у складу — Бог, људи и природа. Али шта се догодило када је човек окренуо леђа Богу? И како је Бог ипак дошао да га потражи? О томе учимо у лекцији Бог долази у овај свет.