# Човек — домаћин и свештеник у свету

*Човек чува свет као домаћин и са захвалношћу га приноси Богу као свештеник*

Основна школа, 3. разред · Човек — домаћин и свештеник у свету · https://verskanastava.com/osnovna/3/covek-domacin-i-svestenik-u-svetu

Да ли си некада размишљао колико је руку помогло да на твој сто стигне једно парче хлеба? Неко је орао њиву, неко сејао, неко жњео, неко млео брашно, неко месио и пекао. А пре свих њих — Неко је дао зрно, сунце и кишу. Данас ћемо видети да је човек у свету **домаћин**, али и **свештеник**.

![Људи доносе плодове жетве пред цркву да заблагодаре](https://verskanastava.com/images/osnovna-3/covek-domacin-i-svestenik-u-svetu.webp)

## Домаћин у Божјем свету

Сећаш ли се шта је Бог поверио првом човеку у рајском врту? (О томе смо учили у првом разреду: [Човек — домаћин у свету](https://verskanastava.com/osnovna/1/covek-domacin-u-svetu.md).)

> „И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.“
> — Пост 2, 15

Цео свет је Бог дао човеку као кућу. Добар домаћин не уништава своју кућу — он о њој брине.

| Добар домаћин                | Лош домаћин                    |
| ---------------------------- | ------------------------------ |
| оре, сеје, негује, жање      | запушта, не ради               |
| чува воду, земљу и шуму      | загађује, сече дрвеће без мере |
| храни животиње и пази на њих | мучи их и занемарује           |
| дели са другима              | задржава све само за себе      |

Домаћин **није власник** који ради шта хоће. Домаћин је онај коме је Бог нешто **поверио** да о томе брине.

## Од зрна до Литургије

Хајде да пратимо пут хлеба, корак по корак:

1. Бог даје зрно, земљу, сунце и кишу.
2. Човек оре њиву и сеје зрно.
3. Пшеница расте, а онда се жање.
4. У млину се меље брашно.
5. Од брашна се меси хлеб — **просфора**.
6. Хлеб се приноси на **Литургији**.

Исто је и са вином: Бог даје лозу и грожђе, а човек бере грожђе и од њега прави вино.

Шта је у хлебу Божје, а шта људско? **Све је од Бога** — а човек је додао свој труд и своју љубав.

## Човек — свештеник у свету

На Литургији свештеник подиже Часне Дарове — хлеб и вино — и у име свих нас изговара:

**Речи са Свете Литургије**

Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.

То значи: **Господе, све што имамо добили смо од Тебе, и сада Ти то враћамо са захвалношћу.** А Бог наше дарове не оставља онакве какви су били: хлеб и вино Духом Светим **заиста постају Тело и Крв Христова**, и Он нам их враћа као највећи дар — у Светом Причешћу.

Бити **свештеник у свету** значи да свет не узимамо себично, него га са захвалношћу приносимо Богу. Тада Бог свет испуњава Својим благословом.

**Пази на разлику**

Свештеник у свету је **сваки хришћанин** — и ти — када свет са захвалношћу и молитвом приноси Богу. А Литургију у храму служи **епископ или свештеник** кога је Црква за то рукоположила. Зато не кажемо да свако може да служи Литургију.

## Слава — Литургија у нашем дому

И на крсној слави породица приноси Богу дарове. Домаћин куће, заједно са свештеником, приноси их у име целе породице. Зато кажемо да је слава **продужетак Литургије у дому**.

| Дар               | Шта значи                                                  |
| ----------------- | ---------------------------------------------------------- |
| **славски колач** | хлеб који се освећује, сече у облику крста и прелива вином |
| **жито (кољиво)** | кува се у славу Божју и у спомен светитеља; знак васкрсења |
| **свећа**         | светлост наше молитве пред иконом светитеља                |
| **вино**          | радост и благослов; подсећа нас на Литургију               |

Колач и жито нису „жртва“ којом бисмо Бога умилостивили да нам буде добро. Они су **дар захвалности** и молитва за живе и упокојене.

Зашто је жито знак васкрсења? Господ Исус Христос је рекао:

> „Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.“
> — Јн 12, 24

Зрно се закопа у земљу, а онда никне и донесе нови живот. Тако ће и наши упокојени васкрснути.

Неке породице славу славе мало другачије, а неке је још не славе. Слава је увек **позив** — да се цела породица окупи око Бога.

## Мали домаћини

Како и ми, деца, можемо бити домаћини и свештеници у свету? Домаћин **ради и чува**, а свештеник **захваљује**. Ево неколико планова:

| Мали домаћини чувају… | Шта раде                                    | И захваљују                      |
| --------------------- | ------------------------------------------- | -------------------------------- |
| биљке                 | заливају цвеће у учионици, посаде семе      | „Хвала Ти, Господе, за цвеће.“   |
| птице                 | направе хранилицу у школском дворишту зими  | „Хвала Ти, Господе, за птице.“   |
| двориште              | сакупљају смеће једном недељно              | „Хвала Ти, Господе, за природу.“ |
| другаре               | помажу новом или болесном другу, деле ужину | „Хвала Ти, Господе, за другаре.“ |

Свештеник у свету си и кад се помолиш пре и после јела, кад кажеш „Хвала Ти, Господе“ за лепо време, кад донесеш цвеће у храм или кад на слави помажеш мами и тати. Шта ћеш ти чувати ове зиме?

**Молитва благодарности**

Хвала Ти, Господе, за хлеб и за све дарове. Амин.

## Укратко

- Бог је човеку поверио свет да га ради и чува — зато је човек у свету домаћин, а не власник.
- Човек је и свештеник у свету — све што има са захвалношћу приноси Богу.
- Пут хлеба иде од зрна које Бог даје, преко човековог труда, до Литургије.
- На Литургији хлеб и вино Духом Светим постају Тело и Крв Христова.
- „Твоје од Твојих…“ значи — Господе, све смо добили од Тебе и са захвалношћу Ти то враћамо.
- Крсна слава је продужетак Литургије у нашем дому — приносимо колач, жито, свећу и вино.

## Кључни појмови

- **Домаћин** — Онај коме је Бог поверио свет да га ради, чува и дели са другима.
- **Свештеник у свету** — Човек који свет са захвалношћу приноси Богу. То је позив сваког хришћанина, а не служба у храму.
- **Просфора** — Хлеб који се приноси на Литургији; на њој је печат са словима ИС ХС НИ КА.
- **Славски колач** — Хлеб који се на слави освећује, сече у облику крста и прелива вином.
- **Жито (кољиво)** — Кувана пшеница коју приносимо у славу Божју и у спомен светитеља; знак васкрсења.