# Наши дарови благодарности

*Све што имамо дар је Божји — а ми Му са захвалношћу узвраћамо*

Основна школа, 3. разред · Литургија — благодарење за свет · https://verskanastava.com/osnovna/3/nasi-darovi-blagodarnosti

Кад ти неко за ручком дода хлеб, шта кажеш? „Хвала!“ Кад ти друг позајми бојицу — „хвала!“ То је мала реч, а показује да смо нешто добили и да смо се томе обрадовали. А да ли си некад помислио ко ти је дао **све** — живот, маму и тату, сунце, воду, храну, другове и школу? Све нам то даје **Бог**. Како Му се захваљујемо?

![Дарови благодарности: хлеб, вино, уље, мед и грожђе пред вратима храма](https://verskanastava.com/images/osnovna-3/nasi-darovi-blagodarnosti.webp)

## „Хвала“ и „благодарим“

У Цркви уместо „хвала“ често кажемо **„благодарим“**. Благодарити значи захвалити се — од срца.

Нови Завет написан је на грчком језику. На грчком „благодарим“ се каже **„евхаристо“**. Отуда долази реч **Евхаристија**, што значи **благодарење**. Тако зовемо **Свету Литургију**. Литургија је наше највеће, заједничко „хвала“ Богу.

**Запамти**

**ХВАЛА = БЛАГОДАРИМ**

грчки: **евхаристо** → **Евхаристија** — Литургија, велико благодарење

На Литургији свештеник позива цео народ да захвали Богу, а народ одговара:

**Позив на благодарење**

Свештеник: Заблагодаримо Господу.
Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.

## Удовичине две лепте

Једном је Господ Исус Христос седео у јерусалимском храму, поред кутије у коју су људи убацивали своје дарове. Богаташи су долазили и убацивали много новца, тако да их сви виде. Онда је дошла једна сиромашна **удовица** — жена којој је умро муж. Убацила је само **две лепте**, два најситнија новчића.

Господ је позвао Своје ученике и рекао им:

> „Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.“
> — Мк 12, 43–44

Богати су дали оно што им је претекло. Удовица је дала **све што је имала**. Зато је њен мали дар пред Богом највећи.

Шта Бог гледа када Му нешто дајемо — колико је скупо или колико је од срца? Богу је најмилији **дар дат с љубављу**.

## Шта приносимо у храм?

Када дођемо у храм, не долазимо празних руку. Верни приносе Богу своје дарове:

| Дар                   | Зашто га приносимо                                                                                  |
| --------------------- | --------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **просфора**          | хлеб који верни месе и доносе за Литургију; од њега свештеник припрема дарове за Свето Причешће     |
| **вино**              | црно вино за Литургију; као што хлеб постаје Тело Христово, тако вино постаје Крв Христова          |
| **свећа**             | наша молитва и наш дар; подсећа нас да је Христос светлост света                                    |
| **уље**               | за кандила која горе пред иконама                                                                   |
| **тамјан**            | свештеник њиме кади; мирисни дим се диже ка небу као наша молитва                                   |
| **имена на поменику** | имена живих и упокојених; свештеник их помиње на Литургији — тако Богу приносимо и људе које волимо |

Хлеб и вино нису „само из продавнице“. У њима су **плодови земље** које је дао Бог и **рад људских руку**. А уз све те дарове Богу приносимо и најважније — **своје срце**.

## „Твоје од твојих“

Сети се шта свештеник говори на свакој Литургији (о томе си учио и на часу [Човек — домаћин и свештеник у свету](https://verskanastava.com/osnovna/3/covek-domacin-i-svestenik-u-svetu.md)). Он подиже Свете Дарове и гласно каже:

**Возглас свештеника**

Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.

Шта значе речи „Твоје од твојих“? Богу дајемо оно што је **Он нама први дао**. Све је Његово — и хлеб, и вино, и наш живот. Ми Му то с љубављу враћамо.

А Бог наше дарове прима и враћа нам их **освећене**: хлеб и вино Духом Светим **заиста постају Тело и Крв Христова**. Нису само знак и не само „подсећају“ на Христа — они заиста постају Христос, Који нам даје Себе у Светом Причешћу. Зато Литургију зовемо **Евхаристија** — велико заједничко „хвала“ Богу.

**Дар није трговина**

Богу не дајемо свећу или просфору „да би нам Он нешто дао“. Богу ништа не недостаје. Дарујемо Му **из љубави и захвалности** — као удовица која је дала све од срца.

## Моја корпа захвалности

Замисли велику корпу. Шта би ти ставио у њу — за шта си захвалан Богу? Можда за породицу, друга, кућног љубимца, здравље, храну, школу… После сваке ствари можеш да кажеш: **„Слава Ти, Господе!“**

И молитва пре и после јела почиње и завршава се захвалношћу Богу. Кад следећи пут седнеш за сто, сети се ко ти је дао храну.

Ове недеље са мамом и татом однеси у храм свећу или просфору и имена укућана за помен. Тако ћеш и ти донети свој дар благодарности.

**Молитва захвалности**

Благодаримо Ти, Господе, за све Твоје дарове. Слава Ти, Господе!

## Укратко

- Све што имамо — живот, породицу, сунце, воду, храну — дао нам је Бог из љубави.
- Уместо „хвала“ у Цркви кажемо и „благодарим“. Грчка реч „евхаристо“ значи „благодарим“, па се Света Литургија зове Евхаристија — благодарење.
- У храм приносимо просфору и вино, свећу, уље за кандило, тамјан и имена живих и упокојених — а са њима и своје срце.
- Сиромашна удовица дала је само две лепте, а Христос је рекао да је дала више од свих, јер је дала све што је имала. Богу је најмилији дар дат с љубављу.
- На Литургији говоримо Богу „Твоје од твојих…“ — враћамо Му оно што нам је Он први дао. Бог прима наше дарове, а хлеб и вино заиста постају Тело и Крв Христова.

## Кључни појмови

- **Благодарност** — Захвалност Богу за све што нам даје.
- **Евхаристија** — Грчка реч која значи благодарење. Тако се зове Света Литургија.
- **Лепта** — Најситнији новчић у Христово време.
- **Кандило** — Мала лампа са уљем која гори пред иконама.
- **Тамјан** — Мирисна смола коју свештеник ставља на жар у кадионици; дим се диже ка небу, као наша молитва.