# Стварање света у православној иконографији

*Христос Логос Створитељ и светлост која извире из Бога*

Основна школа, 3. разред · Стварање света у православној иконографији · https://verskanastava.com/osnovna/3/stvaranje-sveta-u-ikonografiji

Како да насликаш нешто што није видео ниједан човек? Када је Бог стварао свет, још није било људи да гледају. А ипак, у старим црквама постоје чудесне слике дана стварања — од злата и шарених каменчића. Ко је на њима приказан како ствара? И зашто те слике не личе на фотографије? Данас учимо да „читамо“ икону стварања.

![Мозаик стварања неба и земље — Христос Логос над водама](https://verskanastava.com/images/osnovna-3/ikona-stvaranje-neba-i-zemlje.webp "Стварање неба и земље, мозаик у катедрали у Монреалеу (крај XII века), рад византијских мајстора. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

## Седам дана стварања

Сети се шта је Бог створио којег дана:

| Дан | Шта је створено                  |
| --- | -------------------------------- |
| 1.  | светлост                         |
| 2.  | небески свод                     |
| 3.  | копно, мора и биље               |
| 4.  | сунце, месец и звезде            |
| 5.  | рибе и птице                     |
| 6.  | животиње и човек                 |
| 7.  | Бог почива и благосиља седми дан |

## Ко је Створитељ на икони?

Погледај мозаик стварања. Око главе Створитеља је **ореол** — круг светлости — а у ореолу је **крст**. Исти такав крст у ореолу има и **Христос** на иконама Христа Сведржитеља. Тамо у крсту пишу и грчка слова **ὁ ὤν** — „Који јесте“. Значи, као Створитеља видимо — **Христа**!

Зашто? Јеванђелист Јован почиње своје Јеванђеље овако:

> „У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Бога. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.“
> — Јн 1, 1–3

Та **Реч** (грчки **Логос**) је Син Божји, Који је после постао човек — **Исус Христос**. Све је постало кроз Њега. Зато иконописци, када приказују стварање, сликају Христа.

Свет ствара **Света Тројица**: Отац ствара **кроз Сина**, **у Духу Светом**. На мозаику првог дана види се и Дух Божји над водама:

> „…и дух Божји дизаше се над водом.“
> — Пост 1, 2

Дух Свети је приказан у виду **голуба** над водом — као што се и на Крштењу Христовом јавио у виду голуба.

**Зашто не сликамо Бога Оца?**

Бог Отац није постао човек, и зато Га не сликамо. На неким каснијим сликама Отац је приказан као старац — то **није** у складу са православним иконописом. Оца видимо **кроз Сина**.

Када је апостол Филип замолио Христа да им покаже Оца, Христос му је одговорио:

> „…Ко је видео мене, видео је Оца…“
> — Јн 14, 9

Свети **Јован Дамаскин** учио је да невидљивог Бога не можемо да насликамо. Али откад је Син Божји постао човек, сликамо **Њега** — видљивог.

## Како икона „пише“ дане стварања

Иконописац не „црта“ причу о стварању, него је „пише“ знацима које треба научити да читамо:

| Дан                     | Како је приказан на мозаику или икони                                |
| ----------------------- | -------------------------------------------------------------------- |
| 1. светлост             | светли и тамни круг (дан и ноћ); Дух као голуб над водом             |
| 2. небески свод         | небо као плави кругови или полукругови, један у другом               |
| 3. копно и биље         | земља са дрвећем и биљем које расте „по врсти“                       |
| 4. сунце, месец, звезде | златни и сребрни круг, понекад са лицима; звезде као тачке светлости |
| 5. рибе и птице         | вода пуна риба, ваздух пун птица                                     |
| 6. животиње и човек     | Створитељ уводи животиње, обликује Адама и удахњује му живот         |
| 7. починак              | Створитељ седи и благосиља седми дан                                 |

У сваком призору Створитељ **благосиља руком**. Све што настаје, настаје из Божје речи и благослова.

## Икона није обична слика

Стави поред иконе обичну слику пејзажа и потражи разлике:

| Обична слика                             | Икона, мозаик, фреска                                               |
| ---------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------- |
| светлост пада са једне стране, има сенки | светлост извире **изнутра**, нема сенки — све је у Божјој светлости |
| небо је плаво или сиво                   | позадина је често **злато** — светлост Царства Божјег               |
| далеке ствари су мале                    | **обрнута перспектива** — свет се „отвара“ ка нама                  |
| показује како свет изгледа очима         | показује какав је свет **пред Богом** и шта значи                   |

Икона је као **прозор** кроз који гледамо Божји свет. Икону поштујемо и целивамо, а част коју јој дајемо иде ономе ко је на њој — тако учи Седми васељенски сабор. **Богу се клањамо** — само Њему.

## Мозаик — слика од каменчића

Многи чувени призори стварања су **мозаици** — слике сложене од хиљада малих каменчића и стаклених коцкица са златом. Мајстори су их радили годинама, са молитвом. Када се светлост помера, злато светлуца и као да „живи“.

Познати мозаици стварања налазе се у куполи Постања у припрати цркве Светог Марка у **Венецији** (XIII век) и у **Монреалеу** на Сицилији (крај XII века). Те цркве данас нису православне, али су мозаици рађени по византијским узорима, у истој уметничкој традицији као наше иконе — зато нам служе као пример иконографије стварања.

## Како ради иконописац?

Икона се не прави на брзину. Иконописац:

1. почиње рад **молитвом** и труди се да живи побожно — икона није само слика, него „**Јеванђеље у бојама**“;
2. припрема даску, а позадину често покрива **златом**;
3. боје наноси **од тамнијих ка светлијим** — прво тамна основа, па све светлији слојеви;
4. не слика **сенке** — светлост долази „изнутра“, од Бога;
5. на крају исписује **натпис** — име онога ко је на икони.

Готову икону **освећује свештеник**.

Зашто је лепо што иконописац ради од таме ка светлости? Зато што нас подсећа на први дан стварања:

> „И рече Бог: Нека буде свјетлост. И би свјетлост.“
> — Пост 1, 3

**И ја сам мали иконописац**

Нацртај један дан стварања **по угледу на икону**:

1. почни тихом молитвом: „Господе, благослови.“
2. обоји позадину жуто или златно;
3. нацртај Створитеља — Христа са ореолом и крстом у њему, са руком подигнутом за благослов;
4. нацртај оно што је тог дана створено — прво тамнијом, па светлијом бојом;
5. не цртај сенке, а на врху напиши натпис, нпр. „ДАН ЧЕТВРТИ — СУНЦЕ, МЕСЕЦ И ЗВЕЗДЕ“.

Запамти: твој цртеж није освећена икона. Права икона настаје у Цркви, молитвом иконописца, а освећује је свештеник.

## Сва твар хвали Господа

Када се седам дана стварања нацртају један поред другог, у **средини** треба да буде **Христос Створитељ**, са крстом у ореолу, на златној позадини, и са натписом **ИС ХС**. Зашто баш Он? Зато што је све кроз Њега постало и све се ка Њему окупља. У средини не стоји ни сунце ни Адам — Христос је Створитељ и циљ свега.

Псалам позива сву творевину да слави Бога:

> „Хвалите Га, сунце и месец; хвалите Га, све звезде и светлост.
> …горе и сви хумови, дрвеће родно, и сви кедри;
> звери и сва стока, гмизавци и птице крилате;
> …момци и девојке, старци са децом,
> нека хвале Име Господње…“
> — Пс 148, 3. 9–10. 12–13

Како сунце, дрво или птица могу да хвале Бога? Тиме што **постоје** — сунце светли, дрво расте, птица пева — и тако показују лепоту свог Творца. Али творевина није божанство и нема душу као човек. **Човек** јој даје глас: хвали Бога речју, молитвом и песмом — у име свега створеног. И брига о творевини је део те хвале.

Постоји и икона „Теби се, Благодатна, радује свака твар“. Њен наслов узет је из песме Богородици која се пева на Литургији Светог Василија Великог. У средини је Богородица са Христом, а око ње анђели, светитељи, људи и природа — сва твар у Цркви слави Бога.

**Слава Творцу**

Слава Ти, Господе, Који си све створио!

## Укратко

- Свет ствара Света Тројица — Отац кроз Сина, у Духу Светом.
- На иконама стварања Створитељ је приказан као Христос, Син и Реч (Логос) Божја, по крсту у ореолу.
- Бога Оца не сликамо као старца — Њега видимо кроз Сина, Који је постао човек.
- Икона има свој језик — злато, светлост без сенки, обрнута перспектива — и показује свет у Божјој светлости.
- Иконописац ради са молитвом, од тамног ка светлом, а икону освећује свештеник.
- Сва твар хвали Господа, а човек Га хвали речју, молитвом и песмом у име свих.

## Кључни појмови

- **Иконографија** — Начин на који Црква приказује свете личности и догађаје на иконама, фрескама и мозаицима.
- **Логос (Реч)** — Син Божји, кроз Кога је све створено; постао је човек — Исус Христос.
- **Ореол** — Круг светлости око главе светитеља; код Христа је у њему крст.
- **Мозаик** — Слика сложена од малих каменчића и стаклених коцкица.
- **Обрнута перспектива** — Начин сликања у коме се простор „отвара“ ка посматрачу.
- **Иконописац** — Онај ко молитвено „пише“ (слика) иконе по правилима Цркве.
- **Твар** — Све створено — стара реч за творевину.