Створен сам да личим на Бога

На кога личиш — на маму, на тату, на баку? Можда имаш татине очи или мамин осмех. Деца личе на родитеље зато што су од њих добила живот. Погледај се у огледало. Кога видиш? Свето Писмо каже нешто чудесно: свако од нас личи и на Бога!

Како је Бог створио човека

Шестог дана, после свих животиња, Бог је створио човека. Али није рекао само „нека буде“. Као да се саветује, рекао је: да начинимо човека по Својему обличју. Свети Оци у томе виде да је Света Тројица створила човека са посебном пажњом и љубављу.

„И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“

Пост 1, 27

Свето Писмо прича и како је то било:

„А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.“

Пост 2, 7

Замисли фигурицу од пластелина. Може ли она да дише, да мисли и да воли? Не може. И човек је постао жив тек када му је Бог дао Свој дах. Зато човек има тело — од земље, и душу — од Божјег даха. Тело и душа нису два човека, него један човек. Цео човек, и телом и душом, створен је да живи са Богом.

Икона Божја у мени

„Обличје“ значи икона, лик. Али пази: Бог нема тело. Када кажемо да личимо на Бога, то не значи да Бог има очи, нос и руке као ми. Бог је човеку дао дарове по којима личи на Њега. Шта човек може, а животиње не могу?

Ко је најсавршенија икона Бога? Господ Исус Христос, Син Божји. Апостол Павле каже за Њега:

„… који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари …“

Кол 1, 15

Ми смо створени да будемо слични Христу.

Да личимо све више

Свети Оци, као што је Свети Василије Велики, уче да смо икону Божју добили на дар, од стварања. А подобије — то јест сличност Богу — треба да остварујемо целог живота.

Замисли семенку. У њој је скривено цело дрво, али семенка мора да расте. Тако је и са нама: икона Божја је семенка, а подобије је дрво које расте и рађа плод.

Када више личимо на Бога, а када мање?

• Више — кад помогнемо, опростимо, поделимо, кажемо истину, помолимо се.
• Мање — кад лажемо, свађамо се, вређамо, кад смо себични.

Не растемо сами, својом снагом, нити тиме „заслужујемо“ Божју љубав — Бог нас воли увек. Растемо заједно са Богом: Он нам даје Своју помоћ, а ми се трудимо. Зато су молитва, Литургија и Свето Причешће толико важни — у њима смо са Богом, а добра дела расту из тог живота са Њим као плод на дрвету.

Људи који су много личили на Бога зову се свети. Циљ нашег живота је да и ми постанемо свети — пуни Божје љубави.

Светитељ који је личио на Бога

Свети Николај био је епископ у граду Мири, у Ликији. Живео је један сиромашни отац који је имао три ћерке. Није имао ништа да им да за удају и био је у великој невољи. Николај је ноћу, тајно, кроз прозор убацио кесу злата у његову кућу, да нико не сазна ко је помогао. Тако је учинио три пута. Када га је отац ипак препознао, Николај га је молио да никоме не каже.

Зашто је помагао тајно? Зато што није тражио да га хвале. Био је милостив и скроман и волео је људе као што их Бог воли. Зато је светитељ. Свети Николај је слава многих српских породица, а празнујемо га 19. децембра.

Сваки човек је Божја икона

У храму целивамо иконе, јер поштујемо оне које иконе приказују. А сваки човек је жива икона Божја! Зато поштујемо свакога — и онога ко је другачији од нас, и болесног, и сиромашног, и онога ко нам није друг.

Покушај ове недеље да у свакоме видиш нешто добро што је Бог ставио у њега — и кажи му то. Изабери и једно добро дело којим ћеш личити на Бога: помози мами, подели ужину, опрости, утеши тужног друга.