Замисли велику карту: на њој су Србија, Света Гора, град Никеја, Јерусалим и град Трново. Сва та места повезује живот једног човека. Он је рођен као принц, а постао је монах, учитељ и пастир свог народа. Данас ћемо пропутовати цео живот Светог Саве — од владарског двора до Свете Горе и назад у Србију.
Принц Растко
У другој половини XII века српским земљама владао је велики жупан Стефан Немања са супругом Аном. Њихов најмлађи син звао се Растко.
Растко је имао све што принц може да пожели — дворове, коње, слуге. Али његово срце је тражило Бога. Када је имао око седамнаест година, на двор су дошли монаси са Свете Горе. Од њих је чуо за живот посвећен Богу и пожелео је да и он тако живи.
Шта је Растку било важније од богатства и власти? Бог и вера.
Монах Сава на Светој Гори
Растко је тајно отишао на Свету Гору (Атос). У руском манастиру Светог Пантелејмона примио је монашки постриг и ново име — Сава. Отац је послао војнике да га врате, али Сава је остао. Живео је у посту, молитви и послушању, а затим у манастиру Ватопеду.
Сава је оцу писао писма пуна љубави. И сам Стефан Немања се после неколико година замонашио, добио име Симеон и дошао код сина на Свету Гору. Отац и син заједно су обновили стари манастир Хиландар (1198. године) — да би у њему живели српски монаси. (Сећаш ли се? Учили смо о њима у другом разреду: Свети Сава и Свети Симеон.)
Када се Свети Симеон упокојио, из његових моштију потекло је миро. Зато га зовемо Мироточиви.
Први српски архиепископ
Сава се вратио у Србију и донео мошти свог оца у манастир Студеницу. Ту је помирио своју браћу, која су се свађала. Учио је народ вери, писао књиге, подизао цркве и школе.
Године 1219, у граду Никеји, Сава је постао први српски архиепископ. Тако је Српска Црква добила своју самосталност — свог првог архиепископа и своје епископе. Српска Црква је и даље део једне Православне Цркве, заједно са свим другим православним Црквама.
Седиште архиепископије било је у манастиру Жичи. Сава је поставио епископе по целој земљи. Зашто је то било важно? Да би сви људи, у сваком крају, имали своје пастире — да могу да се моле, крштавају, причешћују и уче веру на свом језику.
Последње године
Свети Сава је два пута ходочастио у Јерусалим, где је Христос страдао и васкрсао. Враћајући се са другог пута, упокојио се у граду Трнову (у данашњој Бугарској), 1236. године, у јануару. Његове мошти пренете су у манастир Милешеву.
Много касније, 1594. године, Турци су његове мошти спалили на Врачару у Београду. Али ни вера ни светитељ нису уништени. Свети Сава и данас живи у Богу и моли се за нас. На том месту данас стоји велики Храм Светог Саве.
Временска трака
| Ред | Догађај |
|---|---|
| 1 | Принц Растко, син Стефана Немање |
| 2 | Одлазак на Свету Гору; Растко постаје монах Сава |
| 3 | Обнова Хиландара са оцем Симеоном (1198) |
| 4 | Први српски архиепископ (1219); седиште у Жичи |
| 5 | Упокојење у Трнову (1236); мошти у Милешеви |
| 6 | Спаљивање моштију на Врачару (1594) |
Савиндан — школска слава
Светог Саву прослављамо 27. јануара. Тог дана све школе славе своју славу, јер је Свети Сава био први српски учитељ и просветитељ. На Савиндан певамо Химну Светом Сави:
Химна Светом Сави
Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави.
Следећег часа учићемо како Свети Сава брине о нама — и онда, и данас.
Призив Светом Сави
Свети оче Саво, моли Бога за нас!