# Црква је икона Царства Божјег

*У храму и на Литургији већ сада видимо Царство које долази*

Основна школа, 4. разред · Црква — икона Царства небеског · https://verskanastava.com/osnovna/4/crkva-je-ikona-carstva-bozjeg

Погледај фотографију мора или високе планине. Да ли је то право море? Није — не можеш да се окупаш у слици. Али слика ти **показује** то место и буди у теби жељу да тамо одеш. А икона? Да ли је и она само слика? У другом разреду смо учили да је икона **прозор** у Царство Божје ([Икона — прозор у Царство Божје](https://verskanastava.com/osnovna/2/ikona-prozor-u-carstvo-bozje.md)). Данас ћемо открити нешто још веће: и цела **Црква** је икона — жива икона Царства Божјег.

![Икона Христа Сведржитеља из манастира Свете Катарине на Синају](https://verskanastava.com/images/osnovna-2/ikona-hristos-sinaj.webp "Христос Сведржитељ, икона из манастира Свете Катарине на Синају (VI век). Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

## Какво је Царство Божје?

Када кажемо „царство“, замишљамо државу са границама, цара, дворац и војску. Али **Царство Божје** није држава. То је **живот са Богом**:

- где влада **љубав**;
- где **нема смрти**, туге ни зла;
- где су сви **сабрани око Христа**.

Христос је почео Своју проповед овим речима:

> „И говорећи: Испунило се време и приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у јеванђеље.“
> — Мк 1, 15

Царство Божје ће се у пуноћи показати када Христос **дође поново**. Не знамо када ће то бити, и о томе не треба да нагађамо. Али већ сада можемо да га **окусимо** — у Цркви, на Литургији.

## Да дође царство Твоје

Сваки пут када се молимо молитвом „Оче наш“, кажемо: „**да дође царство Твоје**“. Ми, дакле, чекамо Царство Божје и молимо се да дође.

А Литургија почиње баш речима о Царству. Свештеник узвикне:

**Почетак Литургије**

Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Када се Црква сабере на **Литургију**, Царство Божје **стварно** је међу нама, иако још не у пуноћи. Зато кажемо да је Црква **икона Царства Божјег** — не само слика која нас подсећа на њега, него прозор кроз који га видимо и место где га већ сада окусимо.

## Шетња кроз храм

**Храм** је освећени Божји дом у коме се Црква сабира на Литургију. Све у њему нам нешто говори о Царству Божјем. Прошетајмо кроз храм — од улаза до олтара, **од запада ка истоку**:

| Део храма        | Где је                  | Шта нам показује                                                                  |
| ---------------- | ----------------------- | --------------------------------------------------------------------------------- |
| **Припрата**     | на западу, код улаза    | место припреме: из света улазимо у Божји дом; ту се прекрстимо и палимо свећу     |
| **Наос** (брод)  | средишњи део            | ту стоје верни — Црква као лађа која нас води у Царство                           |
| **Иконостас**    | између наоса и олтара   | свети на иконама су са нама и повезују нас са небом                               |
| **Царске двери** | средња врата иконостаса | кроз њих се износе Јеванђеље и Свети Дарови — Христос нам долази                  |
| **Олтар**        | на истоку               | Часна трпеза — Христов престо; слика неба; ту се служи Литургија                  |
| **Кубе**         | горе, изнад наоса       | небо; у њему је насликан **Христос Сведржитељ**, Који све држи и гледа на све нас |

Пут кроз храм је као пут Литургије: од земље ка небу, од запада ка истоку — ка Христу.

**Зашто је олтар на истоку?**

На истоку излази сунце и доноси светлост. У божићном тропару певамо да су мудраци од звезде научили да се клањају Христу, „Сунцу правде“, и да Га познају „са висине Истока“. Када у храму стојимо окренути ка истоку, ми **чекамо Христа Који долази**.

## „Нисмо знали да ли смо на небу или на земљи“

Постоји једно старо **предање** из руске летописне повести. Кнез **Владимир** из Кијева хтео је да упозна вере разних народа и послао је своје изасланике по свету. Када су у Цариграду дошли на Литургију у велики храм **Свете Софије**, били су задивљени. Вратили су се и рекли кнезу да нису знали да ли су били на небу или на земљи — толико је служба била лепа. После тога кнез Владимир је примио крштење.

Зашто су се изасланици тако осећали? Зато што Литургија и храм показују **лепоту Царства Божјег**.

## Ми смо Црква

Храм је зграда, али **Црква смо ми** — сви сабрани око Христа на Литургији, заједно са свима светима. Храм зато не смемо да потцењујемо: он је освећено место Божјег присуства. Али храм без људи који се у њему моле био би као кућа без породице.

Када волимо једни друге, праштамо и заједно се молимо, други кроз нас могу да виде **светлост Царства Божјег**.

**Мој храм**

Храм није музеј, него живо место молитве. Распитај се о храму у свом месту:

- Како се зове? Коме је посвећен?
- Када слави своју **храмовну славу** — празник светитеља или догађаја коме је посвећен?

У недељу, на Литургији, пронађи у свом храму иконостас, Царске двери, олтар и Христа Сведржитеља у кубету. Најбољи водич кроз храм је онај ко у њега долази!

## Укратко

- Царство Божје је живот са Богом — у љубави, без смрти, туге и зла, где су сви сабрани око Христа.
- Црква сабрана на Литургији јесте икона Царства Божјег — прозор кроз који га видимо и у коме га већ сада окусимо. У пуноћи ће доћи када Христос дође поново.
- Храм нас води од запада ка истоку — кроз припрату, наос и иконостас до олтара. Изнад нас је кубе са Христом Сведржитељем.
- Олтар је окренут ка истоку, јер чекамо Христа, Сунце правде, Који долази.
- Храм је освећени Божји дом, а Црква смо сви ми, сабрани око Христа.

## Кључни појмови

- **Царство Божје** — Живот у заједници са Богом, у љубави, без смрти и зла. Већ сада га окусимо у Цркви, а у пуноћи ће доћи са Другим Христовим доласком.
- **Икона** — Света слика која нас повезује са онима који су на њој и показује нам Царство Божје — као прозор.
- **Иконостас** — Зид са иконама између наоса и олтара.
- **Царске двери** — Средња врата иконостаса, кроз која се износе Јеванђеље и Свети Дарови.
- **Олтар** — Најсветији део храма, на истоку, са Часном трпезом.
- **Христос Сведржитељ** — Икона Христа у кубету храма — Христос Који све држи у Својој руци.
- **Храмовна слава** — Празник светитеља или догађаја коме је храм посвећен.