Да ли би пристао да ходаш кроз собу затворених очију? Можда — али само ако те за руку води неко коме верујеш: мама, тата, најбољи друг. Са непознатим човеком не би се усудио ни корак да направиш. Шта ти је онда дало храброст да кренеш? Поверење. Данас ћемо видети да реч вера има много везе са речју поверење.
Вера, поверење, веран
Погледај ове три речи: вера — поверење — веран. Сличне су, зар не? Све имају исти корен.
Када кажемо „верујем у Бога“, то не значи само „знам да Бог постоји“. И звезде знамо да постоје, али са њима не разговарамо и не волимо их. Вера је поверење у Некога — у Бога, Који нас воли и Коме можемо да се предамо, као детету које се држи за мамину руку. Вера је живи однос са Богом: разговарамо са Њим у молитви, слушамо Га и остајемо Му верни.
Петар хода по води
Једне ноћи ученици су лађом пловили по језеру, а Христос је остао на гори да се моли. Дувао је јак ветар, а таласи су бацали лађу. Пред зору Христос им је дошао ходајући по мору. Ученици су се уплашили и повикали да је то утвара. Али Христос им је рекао да се не боје — то је Он. Тада је Петар проговорио:
„А Петар одговарајући рече му: Господе, ако си ти, реци ми да дођем теби по води. А он рече: Ходи! И изишавши из лађе, Петар иђаше по води да дође Исусу. Но видећи јак ветар уплаши се, и почевши тонути, повика говорећи: Господе, спаси ме! И одмах Исус пруживши руку ухвати га, и рече му: Маловерни, зашто посумња?“
Мт 14, 28–31
Када су ушли у лађу, ветар је престао. А ученици су се поклонили Христу:
„А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: Ваистину си ти Син Божији.“
Мт 14, 33
Шта нас учи Петар?
| Петар … | Шта то значи за нас |
|---|---|
| гледа у Христа — хода по води | вера је поверење у Бога; са Њим можемо и оно што изгледа немогуће |
| гледа у ветар — тоне | када заборавимо на Бога, обузме нас страх |
| виче „Господе, спаси ме!“ | и када сумњамо, можемо да призовемо Бога — то је молитва |
| Христос пружа руку | Бог нас не оставља ни када смо слаби |
Петрове речи „Господе, спаси ме!“ су најкраћа молитва. Када се уплашиш — пред контролни, ноћу у мраку, када си болестан — изговори их и прекрсти се.
Без поверења нема заједнице
Да ли пријатељство може да траје ако не верујемо једни другима? Шта се деси када неко изда поверење? Пријатељство пукне као танак лед. Тако је и у породици: мама и тата су једно другом верни, а деца верују родитељима. Пријатељство, породица и брак почивају на поверењу и верности.
Исто је и са Црквом. Апостоли су поверовали Христу и пошли за Њим. Сви који верују у Христа чине једну заједницу — Цркву. Вера нас сабира.
„Верујем …“ — заједничка вера Цркве
На свакој Литургији сви верни заједно, као један, исповедају веру. То исповедање зове се Символ вере. Почиње овако:
Символ вере (почетак)
Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
Пре него што га изговоримо, свештеник нас позива да љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали веру. Видиш ли? Вера и љубав иду заједно. Не можемо заједно да исповедамо веру ако смо посвађани.
Ове недеље, кад год се нечега уплашиш, сети се Петра и реци: „Господе, спаси ме!“