# Аврам и Божји позив

*„Иди из земље своје…“ — праотац Аврам, човек вере, послушности и гостољубља*

Основна школа, 5. разред · Старозаветни патријарси · https://verskanastava.com/osnovna/5/avram-i-bozji-poziv

Замисли да ти неко каже: „Спакуј ранац и крени. Не знаш куда идеш — показаћу ти пут успут.“ Да ли би кренуо? И коме би толико веровао? Пре око четири хиљаде година један човек је тако кренуо — јер је веровао Богу. Звао се **Аврам**.

![Икона Гостољубља Авраамовог](https://verskanastava.com/images/osnovna-5/ikona-gostoljublje-avraamovo.webp "Гостољубље Авраамово, руска икона. Музеј Волтерс, Балтимор. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

## Човек из Ура Халдејског

Аврам је био потомак Нојевог сина Сима. Живео је у граду **Уру Халдејском**, у Месопотамији, међу људима који су служили многим лажним боговима. Његов отац Тара повео је породицу — Аврама, његову жену **Сару** и унука **Лота** — према земљи Хананској. Стигли су до града **Харана** и ту се настанили (Пост 11, 31). Сара није имала деце.

## Божји позив

У Харану Бог је проговорио Авраму:

> „И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.“
> — Пост 12, 1–3

Аврам је имао **седамдесет пет година** (Пост 12, 4). Оставио је свој крај, свој род и очеву кућу и, са Саром, синовцем Лотом и свом имовином, кренуо у **Ханан**. Шта му је било потребно за такав пут? **Вера** — поверење у Бога — и **послушност**. Апостол Павле пише:

> „Вером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у наследство, и пође не знајући куда иде.“
> — Јевр 11, 8

| Аврамов пут      | Шта се ту догодило                         |
| ---------------- | ------------------------------------------ |
| **Ур Халдејски** | Месопотамија, земља многобоштва            |
| **Харан**        | Божји позив — Аврам има 75 година          |
| **Ханан**        | Обећана земља, у коју Аврам долази с вером |

Аврамова вера није била „само у мислима“. Она се видела у **делима**: у томе што је послушао и кренуо, што је живео у шатору као путник и што је дочекивао госте (уп. Јак 2, 21–23).

## Божја обећања и савез

Бог је Авраму дао велика обећања:

| Стих         | Божје обећање                                                                    |
| ------------ | -------------------------------------------------------------------------------- |
| Пост 12, 2–3 | учиниће од Аврама велики народ; у њему ће бити благословена сва племена на земљи |
| Пост 12, 7   | његовом потомству даће земљу Ханан                                               |
| Пост 15, 5–6 | потомство ће бити бројно као звезде на небу                                      |
| Пост 17, 5   | биће „отац многих народа“; Бог склапа с њим вечни савез                          |

Аврам је био стар и без деце. А Бог га је једне ноћи извео пред шатор:

> „Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: Тако ће бити сјеме твоје. И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.“
> — Пост 15, 5–6

Бог је са Аврамом склопио **савез** (у Даничићевом преводу: „завјет“) — обећао му је верност њему и његовом потомству. Тада му је дао и ново име. У Цркви и у Новом Завету чујемо облик **Авраам**, што значи „отац многих народа“; у нашим лекцијама кажемо **Аврам** — то је иста личност.

Апостол Павле Аврама назива **оцем свих који верују** (Рим 4, 11). А обећање да ће у њему бити благословени сви народи испунило се у **Христу**, Аврамовом потомку по телу: кроз Христа благослов долази свим народима, и нама.

## Мелхиседек — хлеб и вино

Једном су туђи цареви заробили Лота. Аврам је са својим слугама кренуо за њима и вратио синовца и све што је било отето. Када се враћао, дочекао га је један загонетан човек:

> „А Мелхиседек, цар Салимски, изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога Вишњега. И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњему, чије је небо и земља!“
> — Пост 14, 18–19

Аврам му је дао десетак од свега (Пост 14, 20). Где у Цркви и данас приносимо **хлеб и вино**? На **Светој Литургији**. Зато Свети Оци у Мелхиседеку виде **праслику Христа**, вечног Првосвештеника (Јевр 7), и праслику **Евхаристије**.

## Гости код храста Мамријског

Причу о Аврамовим гостима већ знаш ([Где је љубав, ту је Бог](https://verskanastava.com/osnovna/1/gde-je-ljubav-tu-je-bog.md), [Црква је заједница са Светом Тројицом](https://verskanastava.com/osnovna/4/crkva-je-zajednica-sa-svetom-trojicom.md)). У подневној жези Аврам је код храстова Мамријских угледао три човека, потрчао им у сусрет и угостио их најбољим што је имао. Тада је чуо обећање: Сара ће кроз годину дана родити сина. Сара се у себи насмејала, јер је била стара. А Господ је рекао:

> „Има ли што тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.“
> — Пост 18, 14

Црква у овом догађају види **наговештај Свете Тројице**. Зато икона **„Гостољубље Аврамово“** приказује три анђела за трпезом, са чашом на средини, која нас подсећа на Литургију.

**Шта икона показује — а шта не**

Икона није „портрет“ Бога. Бог Отац се у православној иконографији не слика као старац. Три анђела, слична и једнака, сведоче о јединству и једнакости три Лица — а не о три бога.

Аврам нас учи и **гостољубљу**. Као што ми с радошћу дочекујемо госте на крсну славу или на Божић, тако и апостол поручује:

> „Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле.“
> — Јевр 13, 2

## Испуњено обећање — рођење Исака

Бог је веран. Када је Авраму било **сто година**, Сара му је родила сина и он му је дао име **Исак** (Пост 21, 1–5). Од позива у Харану до рођења Исака прошло је двадесет пет година — Бог испуњава Своја обећања, али Његово време није увек наше време. Сарин смех неверице постао је смех радости:

> „А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.“
> — Пост 21, 6

## Вера на искушењу — гора Морија

Кад је Исак порастао, Бог је хтео да искуша Аврамову веру. Рекао му је да пође на гору **Морију** и тамо принесе Исака на жртву (Пост 22, 1–2). Аврам није разумео, али је веровао Богу. Рано ујутру кренуо је са сином. Исак је носио дрва, а на путу је упитао оца:

> „Тада рече Исак Авраму оцу својему: Оче! А он рече: Што, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву? А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.“
> — Пост 22, 7–8

Када су стигли на гору, **анђео Господњи** позвао је Аврама с неба и рекао му да детету не чини ништа. Аврам је угледао овна који се роговима заплео у шибљу и њега је принео Богу. Бог је поново потврдио обећање: у Аврамовом потомству биће благословени сви народи на земљи (Пост 22, 11–18). Исак се жив и здрав вратио са горе.

**Бог је Бог живота**

Бог није желео Исакову смрт — Он је Сам зауставио жртву. Бог живих не тражи људске жртве, какве су приносили неки незнабошци тога времена. Аврам је веровао да Бог може и мртве да подигне:

> „… јер је разумео да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.“
> — Јевр 11, 19

## Исак — праслика Христа

Свети Оци у овом догађају виде **праслику** Христа:

| Исак (праслика)                     | Христос (испуњење)             |
| ----------------------------------- | ------------------------------ |
| јединац, љубљени син Аврамов        | Јединородни, љубљени Син Божји |
| носи дрва на гору                   | носи крст на Голготу           |
| Аврам: Бог ће се постарати за јагње | Христос је Јагње Божје         |
| враћен жив са горе                  | васкрсао из мртвих трећег дана |

Свети Јован Крститељ, када је угледао Христа, рекао је:

> „… Гле, Јагње Божије које узима на се грехе света!“
> — Јн 1, 29

Отац и Син су сједињени у љубави, и Христос **добровољно** предаје Себе за живот света — и Васкрсењем побеђује смрт. Аврам је поверовао Богу и онда када није разумео, и Бог му је вратио сина живог. Тако нас Аврам води ка Христу Који је васкрсао.

## Свети праотац Аврам у Цркви

Црква Аврама слави као **светог праоца** и **оца свих верних**. Две недеље пред Божић је **Недеља светих праотаца**, а недеља уочи Божића је **Недеља светих отаца**, када се помињу Христови преци по телу. Тиме нам Црква показује да је цео Стари Завет пут ка Божићу.

**Аврам није знао куда иде — али је знао Коме верује**

У Авраму видимо праоца Христовог по телу и оца свих верних. Његов пример нас учи да верујемо Богу и кад је тешко и да с љубављу дочекујемо сваког госта.

## Укратко

- Бог је позвао Аврама у Харану да крене у земљу коју ће му показати. Аврам је имао 75 година и послушао је — пошао је не знајући куда иде, јер је веровао Богу.
- Бог је Авраму обећао три ствари: земљу Ханан, потомство бројно као звезде на небу и благослов свим племенима на земљи. Ово треће обећање испунило се у Христу.
- Мелхиседек, цар Салима и свештеник Бога Вишњега, изнео је хлеб и вино — праслика Христа и Свете Литургије.
- Код храста Мамријског Аврам је угостио три госта; Црква у том догађају види наговештај Свете Тројице.
- Обећани син Исак родио се када је Аврам имао сто година. На гори Морији Бог је зауставио жртву — Он је Бог живота, а Исак је праслика Христа.
- Црква слави Аврама као светог праоца и оца свих верних, у Недељу светих праотаца пред Божић.

## Кључни појмови

- **Патријарх (праотац)** — Родоначелник Божјег народа. Свети праоци су Аврам, Исак и Јаков.
- **Божји позив** — Божја реч упућена човеку да Га следи и испуни Његову вољу.
- **Савез (завет)** — Божје обећање верности Авраму и његовом потомству; заједница Бога и човека.
- **Мелхиседек** — Цар Салима и свештеник Бога Вишњега који је изнео хлеб и вино; праслика Христа Првосвештеника.
- **Праслика** — Личност или догађај из Старог Завета који унапред, као сенка, показује Христа.
- **Гора Морија** — Гора на којој је Аврамова вера била искушана и где је Бог зауставио жртвовање Исака.
- **Свети праоци** — Старозаветни праведници, преци Христови по телу, које Црква прославља пред Божић.