Човек тражи Бога

Човек тражи Бога

Немирно срце човеково — стари народи су тражили Бога, а Бог Сам излази човеку у сусрет

Да ли си некад држао у руци компас? Игла се окреће, дрхти, тражи — и смири се тек кад покаже север. И човек у себи носи један „унутрашњи компас“. То су велика питања: Ко сам ја? Одакле је свет? Зашто живим? Шта бива после смрти? Та питања постављали су људи у свим временима и у свим народима. И ти их понекад постављаш, зар не?

Пирамиде, грчки храм и древни зигурат под звезданим небом

Немирно срце

Бог је створио човека за заједницу са Собом. Зато човек тражи Бога као што жедан тражи воду. Историчари и археолози сведоче да код свих старих народа налазимо храмове, олтаре, молитве и жртве. Реч религија често се тумачи као „повезивање“: човек жели да се повеже са Богом.

Где све човек тражи Бога? У природи — гледајући небо, сунце и звезде. У својој савести, која му говори шта је добро, а шта зло. И у питањима о животу и смрти.

То искуство лепо је изрекао блажени Августин, хришћански епископ који је живео у IV и V веку. Пре него што је постао хришћанин, дуго је тражио истину и није налазио мир. Зато се Богу обраћа овим речима:

Срце је као игла компаса: мирно је тек кад нађе свој правац — Бога.

Вера старих народа

О старим народима учиш и на часовима историје. Погледајмо шта су веровали и шта су градили за своје богове:

Народ Шта су веровали Шта су градили
Египћани (уз реку Нил) многе богове: Ра — бог сунца, Озирис — бог подземног света; веровали су у живот после смрти пирамиде — гробнице фараона; храмове
Месопотамци — Сумерци и Вавилонци (између Тигра и Еуфрата) многе богове неба, воде и земље; Мардук — главни бог Вавилона зигурате — храмове у облику степенасте куле
Грци богове са Олимпа (Зевс, Атина, Аполон), који у њиховим причама имају људске мане храмове, на пример Партенон на атинском Акропољу
Римљани преузели су многе грчке богове (Јупитер); свога цара поштовали су као бога Пантеон — храм „свих богова“

Већина старих народа била је многобожачка. Веровали су у више богова, обожавали силе природе и правили идоле — кипове „богова“ од дрвета, камена или злата. Ипак, ни у чему од тога не треба тражити повод за подсмех. У свим тим храмовима и жртвама види се искрена чежња човека за Богом.

Тражење није исто што и налажење

Да ли то значи да су сви путеви исти и да је свеједно у кога човек верује? Није. Искрено тражење заслужује поштовање. Али пуноћа истине открива се у Христу.

Апостол Павле у Атини

Атина је у време апостола Павла била славан град философа, пун храмова и кипова. Павле је, шетајући градом, видео много идола. Али међу њима је нашао и један необичан жртвеник. Атињани су га одвели на Ареопаг — брдо на коме се састајало градско веће — да чују шта има да им каже. Тамо им је рекао:

„А Павле ставши насред Ареопага рече: Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, којега не знајући поштујете тога вам ја проповедам. Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима …“

Дап 17, 22–24

Павле их није исмевао. Похвалио их је што су побожни, јер су искрено тражили. Али им је донео нешто ново: име Онога Кога су тражили, а нису познавали. Бог је близу сваког човека:

„… да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас. Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо …“

Дап 17, 27–28

Неки су се Павлу подсмевали, а неки су поверовали. Међу њима је био и Дионисије Ареопагит, кога Црква поштује као светитеља (Дап 17, 34).

Бог излази у сусрет

Зашто су Атињани подигли жртвеник „Непознатоме Богу“? Осећали су да постоји Неко кога још не познају. Шта им је недостајало? Да им се Бог Сам открије. А ко им је донео одговор? Апостол Павле, који им је проповедао Христа.

Ево важне истине: човек тражи Бога, али Га сам не може до краја пронаћи. Бог Сам излази човеку у сусрет. Стари народи су искрено тражили, али су често лутали. Бог није оставио човека да лута — открио му се. Најпотпуније се открио у Господу Исусу Христу. О томе ћемо учити на следећем часу: Божје Откривење.

Можда и ти имаш своје „велико питање“ о Богу. Запиши га у свеску. Не бој се питања: срце које тражи већ је кренуло ка Богу. А Он је кренуо ка теби много пре тога.

Кључни појмови

Религија
Однос човека према Богу; реч се често тумачи као „повезивање“ човека са Богом.
Многобоштво (политеизам)
Веровање у више богова, које је било раширено код старих народа.
Идол
Кип или предмет, „дело руку људских“, који људи обожавају као бога уместо истинитог Бога.
Жртвеник (олтар)
Место на коме се приносила жртва Богу или боговима.
Ареопаг
Брдо и веће у Атини, где је апостол Павле проповедао о „Непознатоме Богу“.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Шта је који народ градио за своје богове?

2Повежи земљу са њеном реком.

3Тачно или нетачно?

Сви стари народи имали су храмове и молитве.
Многобожачки богови били су савршени и без мана.
Грчки богови, према причама Грка, имали су људске мане — завидели су и свађали се.
Римљани су свога цара поштовали као бога.
Истинити Бог је само највећи међу многим боговима.
Човек тражи Бога јер га је Бог створио за заједницу са Собом.

4Повежи појам са објашњењем.

5Допуни реченице о апостолу Павлу у Атини (Дап 17).

6„Немирно је срце наше док се не смири у …“ — како гласе речи блаженог Августина?

7Ко коме први излази у сусрет?

За вероучитеље: ова лекција одговара часовима 3 и 4 у плану за 5. разред.