# Понављање: Митови старог света и Свето Писмо

*Од човековог тражења Бога до изласка из рајског врта — шта је мит, а шта Откривење*

Основна школа, 5. разред · Систематизација прве целине · https://verskanastava.com/osnovna/5/mitovi-starog-sveta-i-sveto-pismo

На часовима историје и српског језика сигурно си чуо за грчке митове — о Зевсу на Олимпу, о Прометеју који је људима донео ватру. Стари народи имали су много таквих прича. Да ли су и повести из књиге Постања — о стварању, о рају, о потопу — „митови“ попут њих? Или је у њима нешто сасвим ново? Данас ћемо их упоредити и сабрати све што смо научили од почетка петог разреда.

## Шта је мит?

**Мит** је стара прича којом су народи покушавали да објасне настанак света, богова и човека. Сети се лекције [Човек тражи Бога](https://verskanastava.com/osnovna/5/covek-trazi-boga.md): људи су одувек постављали велика питања — одакле је свет, ко сам ја, зашто постоји зло, шта је после смрти. Митови су њихови одговори. Они сведоче о **човековом тражењу** — понекад искреном, али помешаном са заблудама. Зато их не исмевамо, него их поштујемо као сведочанство старих народа.

Најстарији сачувани митови потичу из **Месопотамије**, земље између река Тигра и Еуфрата. Записани су клинастим писмом на глиненим таблицама. Ево два, укратко.

**Вавилонски мит о стварању — Енума Елиш**

У овој причи богови настају један од другог и међусобно се свађају. Млади бог **Мардук** победио је у борби древну богињу мора **Тијамат** и од њеног тела начинио небо и земљу. Људе су богови направили да би уместо њих радили и служили им.

**Прича о потопу — Еп о Гилгамешу**

Један јунак, **Утнапиштим**, по савету једног бога гради велики брод и спасава се од потопа који су богови пустили на земљу. Богови се и сами уплаше воде коју су изазвали. На крају он из брода пушта птице да види да ли је вода опала.

## Мит и Свето Писмо — упоређивање

Прочитај сада почетак Светог Писма:

> „У почетку створи Бог небо и земљу.“
> — Пост 1, 1

Нема борбе, нема завидљивих богова. Само један Бог Који говори — и бива. Упореди:

| Питање                  | Митови Месопотамије                  | Свето Писмо                                               |
| ----------------------- | ------------------------------------ | --------------------------------------------------------- |
| Колико има богова?      | много богова, који се међусобно боре | **један Бог** — Света Тројица                             |
| Како настаје свет?      | из борбе, од тела побеђене богиње    | **из ничега**, Речју, мирно и слободно                    |
| Зашто је створен човек? | да служи боговима и ради уместо њих  | **из љубави**, као **икона Божја**, за заједницу са Богом |
| Какав је свет?          | настао из сукоба                     | „добро бјеше веома“ (Пост 1, 31)                          |
| Потоп                   | хир богова, који се и сами плаше     | последица зла; Бог спасава праведнога и склапа савез      |

Да ли би радије био човек из мита — слуга завидљивих богова — или човек из Светог Писма — икона Божја и пријатељ Божји? У митовима је човек потребан боговима као радна снага. У Светом Писму Бог нема потребу за човеком, а ипак га ствара — зато што га **воли**. Ту је тајна човековог **достојанства**.

## Зашто постоје сличности?

Приметићеш и сличности: и у миту и у Светом Писму има потопа, брода и птица које се пуштају. Зашто?

- **Сви народи постављају иста велика питања** — о почетку света, о човеку, о злу.
- **Човечанство чува далеко сећање на своје почетке.** Зато је сећање на потоп остало у предањима многих народа, али искривљено многобоштвом.

Ипак, **Свето Писмо није „преписан мит“**. Сличности не значе исто порекло ни исти смисао. Митове су људи смислили тражећи Бога. А Свето Писмо је **Божје Откривење**: свети писци, надахнути Духом Светим, сведоче о једноме Богу, Створитељу из љубави, и о достојанству човека.

Зато Црква повести о стварању, паду и потопу не чита као „народне приче“ ни као измишљене поуке у облику приче. Она их чита као **истинито, богонадахнуто сведочанство** о стварним почецима света и човека, исказано језиком разумљивим људима. Тако су их читали и Свети Оци — на пример Свети Василије Велики у Шестодневу.

И још нешто: Свето Писмо од самог почетка **гледа ка Христу**. Још у рају Бог обећава Спаситеља (Пост 3, 15), а Нојев ковчег прасликује Цркву. Ни у једном миту нема ничег сличног — ни обећања Спаситеља, ни Бога Који тражи човека и пита га „Где си?“.

## Пут прве целине

Пређени пут почиње човековим тражењем, а завршава се Божјим одговором. Поновимо укратко:

- **[Човек тражи Бога](https://verskanastava.com/osnovna/5/covek-trazi-boga.md)** — стари народи градили су храмове, приносили жртве, правили идоле. Многобоштво је последица удаљавања од Бога. У Атини је апостол Павле нашао жртвеник Непознатоме Богу (Дап 17).
- **[Божје Откривење](https://verskanastava.com/osnovna/5/bozje-otkrivenje.md)** — Бог Сам излази човеку у сусрет: кроз створени свет (природно Откривење) и кроз Своју реч (натприродно Откривење), као Мојсију из неопалиме купине. Пуноћа Откривења је Христос.
- **[Свето Писмо](https://verskanastava.com/osnovna/5/sveto-pismo.md)** — Божја реч записана по надахнућу Духа Светога (богонадахнутост). Стари Завет у нашој Цркви има 50 књига, а Нови Завет 27.
- **[Стварање света](https://verskanastava.com/osnovna/5/stvaranje-sveta.md)** — Бог ствара из ничега, Речју и Духом, из љубави; шест дана стварања и седми дан благослова.
- **[Стварање човека и рајски врт](https://verskanastava.com/osnovna/5/stvaranje-coveka-i-rajski-vrt.md)** — човек је створен по икони Божјој и позван на подобије; у рају је домаћин и свештеник света.
- **[Прародитељски грех](https://verskanastava.com/osnovna/5/praroditeljski-greh.md)** — човек се одвојио од Бога, Извора живота. Наслеђујемо смртност и склоност ка греху, а не кривицу. Бог пита „Где си?“ и даје прво Јеванђеље (Пост 3, 15).
- **[Човек изван рајског врта](https://verskanastava.com/osnovna/5/covek-izvan-rajskog-vrta.md)** — Каин и Авељ, Ноје и потоп, Вавилонска кула. Грех се шири, а Бог спасава и склапа савез. Праслике: ковчег — Црква, потоп — Крштење, Вавилон — Педесетница.

**Човек је тражио, а Бог се открио.** После потопа и Вавилона Бог бира једнога човека — Аврама — да кроз њега благослови све народе. О њему учимо следеће.

## Укратко

- Мит је стара прича којом су народи покушавали да објасне настанак света, богова и човека. Митови сведоче о човековом тражењу Бога.
- У митовима Месопотамије има много богова који се боре, свет настаје из борбе, а човек је створен да служи боговима.
- Свето Писмо сведочи о једноме Богу, Светој Тројици, Који ствара свет из ничега, Речју, из љубави — и човека као икону Божју, за заједницу са Собом.
- Сличности постоје јер сви народи постављају иста велика питања и чувају далеко сећање на почетке. Али Свето Писмо није „преписан мит“ — оно је Божје Откривење.
- Свето Писмо од почетка гледа ка Христу — обећање Спаситеља (Пост 3, 15) и ковчег спасења немају пандан ни у једном миту.

## Кључни појмови

- **Мит** — Стара прича којом су народи покушавали да објасне настанак света, богова и човека.
- **Откривење** — Божји долазак у сусрет човеку — Бог Сам открива истину о Себи, свету и човеку.
- **Икона Божја** — Достојанство сваког човека — створен је да личи на Бога и да буде у заједници са Њим.
- **Савез (завет)** — Божје обећање верности човеку; у Старом Завету припрема за Нови Завет у Христу.