# На гори Синају

*Бог склапа савез са Својим народом — пустиња, мана, Синај и скинија*

Основна школа, 5. разред · Мојсије и Божји закон · https://verskanastava.com/osnovna/5/na-gori-sinaju

Израиљци су прешли Црвено море — слободни су! Али шта је то слобода? Значи ли она „радим шта хоћу“? Замисли фудбалску утакмицу без правила: свако шутира у свој гол, игра се рукама, нико не зна ко је победио. Брзо би то постао хаос. Добра правила не гуше игру — **чувају је**. Тако ће и Бог Свом народу дати закон, али не као строги газда, него као Отац који склапа **савез љубави**. И пази на редослед: Бог је народ **прво избавио** из ропства (Пасха), па му тек онда дао заповести.

![Гора Синај у тамним облацима и стан израиљски у подножју](https://verskanastava.com/images/osnovna-5/na-gori-sinaju.webp)

## Бог брине у пустињи

Пут од Црвеног мора до горе Синај водио је кроз пустињу. Народ је убрзо почео да гунђа и да жали за египатским лонцима меса. Бог их није казнио, него нахранио. Увече су долетеле препелице, а ујутру је по земљи остајало нешто ситно и бело:

> „И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: Шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: То је хљеб што вам даде Господ да једете.“
> — Изл 16, 15

Тај хлеб с неба назвали су **мана**. Народ ју је скупљао свако јутро, али само колико треба за тај дан — да би научио да се **сваки дан поузда у Бога**. А када није било воде, Мојсије је по Божјој заповести ударио штапом у стену и из ње је потекла вода (Изл 17, 6).

Много касније Господ Исус Христос је рекао да прави хлеб с неба није мана коју су оци јели у пустињи:

> „Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света.“
> — Јн 6, 51

Мана је **праслика Евхаристије**. Али пази: Евхаристија није само „знак“ или „симбол“ — у Светом Причешћу примамо истинско Тело и Крв Христову. И ми се сваки дан молимо као Израиљци у пустињи: „хлеб наш насушни дај нам данас“.

## Бог силази на гору

Народ се улогорио под гором Синај (зове се и Хорив). Бог је заповедио да се три дана спремају: да се освештају и оперу хаљине. Трећег дана догодило се ово:

> „А трећи дан кад би ујутру, громови загрмјеше и муње засијеваше, и поста густ облак на гори, и затруби труба веома јако да задрхта сав народ који бијаше у околу.“
> — Изл 19, 16

> „А гора се Синајска сва димљаше, јер сиђе на њу Господ у огњу; и дим се из ње подизаше као дим из пећи, и сва се гора тресијаше веома.“
> — Изл 19, 18

Народ је стајао у подножју, а Мојсије се попео на гору:

> „И народ стајаше издалека, а Мојсије приступи к мраку у којем бјеше Бог.“
> — Изл 20, 21

Ту му је Бог дао **Десет заповести**, на **две камене плоче** — „писане прстом Божијим“ (Изл 31, 18). О заповестима ћемо детаљно учити у следећој лекцији.

Свети Григорије Ниски, у књизи _Живот Мојсијев_, Мојсијев успон на гору тумачи као слику духовног пута: ко се чисти од греха и пење ка Богу, све више Га упознаје, али увек остаје пред тајном Његове величине.

У подножју Синаја и данас постоји православни **манастир Свете Катарине**, у коме се молитва не прекида вековима.

## Савез — завет у крви

Мојсије је народу прочитао све што му је Бог рекао. Народ је одговорио:

> „И узе књигу завјетну и прочита народу. А они рекоше: Што је год рекао Господ чинићемо и слушаћемо. А Мојсије узе крв, и покропи њом народ, и рече: Ево, крв завјета који учини Господ с вама за све ријечи ове.“
> — Изл 24, 7–8

Тако је склопљен **завет**, то јест савез: Бог је обећао да ће бити њихов Бог, а народ да ће бити Његов народ и чинити све што Господ каже. Тај савез најављује један нови и већи. На Тајној вечери Господ Исус Христос је, дајући ученицима чашу, рекао:

> „… јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова.“
> — Мт 26, 28

| Стари Завет (Синај)      | Нови Завет (Христос)                         |
| ------------------------ | -------------------------------------------- |
| посредник — Мојсије      | Посредник — Христос, Богочовек               |
| крв жртвених животиња    | Христова крв                                 |
| закон на каменим плочама | закон уписан у срце (Јер 31, 33; 2 Кор 3, 3) |
| један народ              | Црква од свих народа                         |

Зато две половине Библије и зовемо **Стари Завет** и **Нови Завет**.

## Златно теле и Мојсијева молитва

Мојсије је на гори остао четрдесет дана и четрдесет ноћи (Изл 24, 18). Народ је постао нестрпљив и тражио од Арона „бога“ кога ће видети. Арон је од њиховог злата излио **златно теле**, а народ му је приносио жртве и играо око њега. Када је Мојсије сишао и то видео, бацио је плоче и разбио их.

Али онда се Мојсије вратио Богу и молио се за свој народ:

> „И врати се Мојсије ка Господу, и рече: Молим ти се; народ овај љуто сагријеши начинивши себи богове од злата. Али опрости им гријех: Ако ли нећеш, избриши ме из књиге своје, коју си написао.“
> — Изл 32, 31–32

Бог је опростио и дао нове плоче. Када је Мојсије поново сишао са горе, лице му је сијало од разговора са Богом, па га је покривао покривалом (Изл 34, 29–35).

**Златна телад данас**

Ми не правимо телад од злата. Али и данас људи често служе нечему уместо Богу: новцу, слави, телефону, моди. Све што ставимо на место Бога постаје наше „златно теле“. А Мојсијева молитва нас учи да се молимо и једни за друге — и да Бог прашта ономе ко се каје.

## Скинија и ковчег завета

На путу кроз пустињу народ је по Божјој заповести направио **скинију** — покретни шатор-храм који се носио са собом. Имала је двориште, Светињу и **Светињу над светињама**. У Светињи над светињама био је **ковчег завета** — позлаћени сандук са две плоче закона. По Посланици Јеврејима у њему је био и златни суд са маном и Аронов штап који је процветао (Јевр 9, 4).

> „Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње.“
> — Изл 40, 34

Облак над скинијом био је знак да је Бог присутан међу Својим народом. Где је Бог данас на нарочит начин са нама? У **Цркви**, у храму, на **Светој Литургији**.

Црква у ковчегу завета види и праслику **Пресвете Богородице**: као што је ковчег носио плоче закона, тако је Богородица у себи носила Самога Законодавца — Христа.

| Праслика у пустињи | Шта најављује       |
| ------------------ | ------------------- |
| мана               | Евхаристија         |
| крв завета         | Христова крв        |
| скинија            | храм, Црква         |
| ковчег завета      | Пресвета Богородица |

## Укратко

- У пустињи Бог храни Свој народ маном и препелицама и напаја га водом из стене. Мана је праслика Евхаристије.
- На гори Синају Бог се јавио у облаку, грому и звуку трубе и дао Мојсију закон на две камене плоче.
- Бог и народ склапају савез — завет. Нови Завет Христос склапа у Својој крви.
- Док је Мојсије био на гори, народ је направио златно теле; Мојсије се молио за народ и Бог му је опростио.
- Скинија је покретни шатор-храм, а у њој ковчег завета са плочама закона — праслика Цркве и Богородице.

## Кључни појмови

- **Завет (савез)** — Заједница коју Бог склапа са народом — Бог обећава да ће бити њихов Бог, а народ да ће Му бити веран.
- **Мана** — Хлеб који је Бог давао Израиљцима у пустињи; праслика Евхаристије.
- **Скинија** — Покретни шатор-храм Израиљаца у пустињи; место нарочитог Божјег присуства.
- **Ковчег завета** — Позлаћени сандук у коме су чуване плоче закона; праслика Пресвете Богородице.