Да ли знаш која је књига најчитанија на свету? Свето Писмо. Али прве књиге Светог Писма нису изгледале као данашње књиге, са корицама и страницама. Биле су дугачке траке намотане на штап — свици. Ко их је писао? На ком језику? И како да у тој великој „библиотеци“ брзо нађемо оно што тражимо?
Ко је писао Свето Писмо?
Свето Писмо су писали свети људи — пророци, апостоли, јеванђелисти — по надахнућу Духа Светога. Апостол Павле пише свом ученику Тимотију:
„Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за карање, за исправљање, за васпитање у праведности …“
2 Тим 3, 16
Шта значи богонадахнуто? Бог није „диктирао“ речи писцима као машини, нити су они били „оловке“ без своје воље. Писали су својим језиком и стилом, а Дух Свети их је просвећивао и водио да запишу истину о Богу и о спасењу. Зато кажемо да је Свето Писмо Божја реч записана људским речима. Није ни само људска књига, као свака друга. У њој Бог говори кроз људе.
Свето Писмо писано је током много векова: Стари Завет пре Христа, а Нови Завет у првом веку после Христа. Књиге је сакупила и потврдила Црква. Свето Писмо је део живог Светог Предања. Црква га чува и тумачи, па га не тумачи свако по своме. Најсвечаније га слушамо на Литургији, када ђакон или свештеник чита Јеванђеље.
Језици и материјали
| Стари Завет | Нови Завет | |
|---|---|---|
| Језик | јеврејски (мали делови на арамејском); пре Христа преведен на грчки у Александрији — Септуагинта | грчки — заједнички, народни грчки језик тог времена |
| Материјал | папирус (од биљке са обала Нила), пергамент (обрађена кожа); писало се на свицима | свици, а убрзо и кодекс — књига од листова, као данашња |
Септуагинта значи „Превод седамдесеторице“. Назив долази од старог предања о седамдесет учених преводилаца. Јевреји који су живели у Александрији у Египту говорили су грчки, па је за њих Стари Завет почео да се преводи на грчки још у III веку пре Христа. Апостоли су Стари Завет често наводили баш по Септуагинти, а Црква га и данас користи.
Године 1947. у пећинама поред Мртвог мора пронађени су кумрански свици. Међу њима су и веома стари рукописи старозаветних књига. Замисли: неко је пре више од две хиљаде година пажљиво преписивао исте речи које ми данас читамо!
Подела Светог Писма
Свето Писмо је као библиотека са две велике полице. На свакој полици књиге су сложене у четири одељка:
| Група књига | Стари Завет | Нови Завет |
|---|---|---|
| Законске (књиге закона) | 5 књига Мојсијевих — Петокњижје | 4 Јеванђеља: по Матеју, Марку, Луки и Јовану |
| Историјске | на пример Исус Навин, Судије, Књиге о царевима | Дела апостолска |
| Поучне (мудросне) | на пример Јов, Псалми, Приче Соломонове | 21 посланица: 14 апостола Павла и 7 саборних |
| Пророчке | на пример Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило | Откривење (Апокалипса) Светог Јована |
| Укупно | 50 књига (39 канонских и 11 неканонских) | 27 књига |
Реч Јеванђеље значи „радосна вест“ — вест о Господу Исусу Христу.
Можда ће те зачудити што у православној Библији има више старозаветних књига него у неким другим издањима. Стари Завет у нашој Цркви броји 39 канонских књига, које постоје и у јеврејском Старом Завету, и 11 неканонских, које су сачуване у Септуагинти и другим старим преводима. Међу њима су Товија, Јудита, Премудрост Соломонова, Премудрост Исуса сина Сирахова и књиге Макавејске. Црква и њих чита и поштује, а одломци из њих читају се и на богослужењу.
Како пронаћи стих
Сваки стих у Светом Писму има своју адресу: књига — глава — стих. Навод Пост 1, 1 значи: Књига Постања, прва глава, први стих. Књиге имају скраћенице: Пост (Постање), Изл (Излазак), Мт (Јеванђеље по Матеју), Јн (Јеванђеље по Јовану), Отк (Откривење). На почетку сваке Библије налази се садржај, списак књига са страницама. Он ти помаже да брзо нађеш књигу.
Хајде да кренемо у „лов на стихове“! Узми Свето Писмо и пронађи ове адресе:
„У почетку створи Бог небо и земљу.“
Пост 1, 1
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.“
Мт 11, 28
„Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“
Отк 3, 20
Пронађи и Јн 1, 18. Шта ти тај стих говори о Христу? Сети се прошле лекције, Божје Откривење.
Свето Писмо на нашем језику
Свети Ћирило и Методије у IX веку превели су на словенски језик Јеванђеље и богослужбене књиге, а Свети Методије, по свом житију, и већи део Светог Писма. На савремени српски језик Нови Завет превео је Вук Караџић (објављен 1847. године), а Стари Завет Ђура Даничић. Њихови преводи објављени су заједно као целовито Свето Писмо 1868. године. Данас у Цркви користимо и Синодски превод Новог Завета, који је одобрила Српска Православна Црква.
Свет Библије
Свето Писмо није бајка која почиње са „некада, негде“. Бог је деловао у стварним местима и у стварној историји. Хајде да на карти пропутујемо библијским земљама:
| Земља | Реке и мора | Важна места |
|---|---|---|
| Месопотамија — „земља међу рекама“ | Тигар и Еуфрат | Ур Халдејски — Аврамов завичај; Вавилон |
| Египат | Нил — од њега живи цела земља | овде су синови Јаковљеви сишли у време глади |
| Ханан — Обећана земља | Јордан, Галилејско језеро, Мртво море | Јерусалим — храм; Витлејем — рођење Христово; Назарет — Христос одраста |
| Синајско полуострво | пустиња | гора Синај — Бог даје Закон преко Мојсија |
Река Јордан протиче кроз Галилејско језеро и улива се у Мртво море. У Јордану се крстио Христос. Мртво море је толико слано да у њему готово нема ни рибе ни биљака. Ханан је земља коју је Бог обећао Авраму и његовом потомству. Када је Бог из купине звао Мојсија, рекао му је да ће извести народ:
„… у земљу добру и пространу, у земљу гдје млијеко и мед тече …“
Изл 3, 8
Пропутујмо сада библијску историју прстом по карти: Аврам полази из Ура и долази у Ханан. Јаковљеви синови силазе у Египат. Мојсије изводи народ кроз пустињу до горе Синај. Давид у Јерусалиму поставља ковчег завета, а Соломон тамо гради храм. А у Витлејему се рађа Христос.
Како су живели библијски људи? Патријарси су били пастири: живели су у шаторима и селили се са стадима, са пастирским штапом у руци. Други су били земљорадници. Хлеб, вино и маслиново уље били су основна храна, али и дар Богу. Уљем су се палиле глинене светиљке, а њиме су се и помазивали цареви. Свакодневно се користила и со.
Та места и данас посећују хришћани као ходочасници. Ипак, запамти: Свето Писмо није уџбеник географије. Његов циљ је да покаже како Бог води људе ка спасењу.