Богочовек — Исус Христос

Богородичини празници

Од Рођења до Успења — живот Пресвете Богородице кроз празнике Цркве

Да ли си некада чуо да неко каже: „Видимо се за Малу Госпојину“ или „То је било око Велике Госпојине“? Можда у твом месту постоји храм посвећен Богородици, а можда твоја породица или неко од комшија слави неки Богородичин празник. Госпојина је народни назив за празник Госпође — Пресвете Богородице. Прошли пут смо упознали Благовести. Данас ћемо цео Богородичин живот „прошетати“ кроз празнике Цркве и направити годишњи точак.

Икона Успења Пресвете Богородице
Успење Пресвете Богородице, икона Теофана Грка (крај XIV века). Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.

Годишњи точак

Празници Пресвете Богородице распоређени су кроз целу годину:

Празник Датум (нови / црквени календар) Шта се догодило
Рођење Пресвете Богородице — Мала Госпојина 21. септембар / 8. септембар Праведни Јоаким и Ана после дуге молитве добијају кћер Марију. Ово је први велики празник у црквеној години.
Ваведење Пресвете Богородице 4. децембар / 21. новембар Јоаким и Ана доводе трогодишњу Марију у јерусалимски храм; првосвештеник Захарија уводи је у Светињу над светињама. Марија одраста у храму, у молитви.
Благовести 7. април / 25. март Архангел Гаврило јавља Марији да ће родити Сина Божјег (Лк 1, 26–38).
Успење Пресвете Богородице — Велика Госпојина 28. август / 15. август Богородица се мирно упокојила (уснула) у Господу; апостоли су се сабрали и сахранили је у Гетсиманији, а Христос је примио њену душу.
Покров Пресвете Богородице 14. октобар / 1. октобар Свети Андреј Јуродиви у Цариграду видео је Богородицу како у храму шири свој покров (омофор) над верним народом и моли се за њега.

Прва четири су велики Богородичини празници. Наша Црква празнује по црквеном (јулијанском) календару — зато увек наводимо и датум по грађанском календару, који користимо у школи.

Запамти: Рођење Богородице и Ваведење не налазе се у Јеванђељима. О њима знамо из Светог Предања Цркве, које се чува и пева на богослужењу. И то је део вере коју нам је Црква предала.

На икони Ваведења видимо малу Марију на степеницама храма; првосвештеник Захарија је дочекује, а иза ње иду девојке са свећама. Девојчица од три године улази тамо где је улазио само првосвештеник. Црква у томе види знак да ће она сама постати живи храм — у њој ће се настанити Син Божји.

Успење — смрт као сан

Погледај икону Успења. Богородица лежи на одру, окружена апостолима. Изнад ње стоји Христос и у рукама држи малу фигуру у белом, као новорођенче. То је душа Његове Мајке. Шта је ту необично? Мајка је некада држала Сина у наручју као Дете — а сада Син држи њену душу.

Реч Успење значи „уснуће“. За хришћане смрт није крај, него сан из кога ћемо бити пробуђени у Васкрсењу. Богородица је заиста умрла и била сахрањена. По Светом Предању, када је апостол Тома, који је закаснио, после три дана дошао на гроб, тела више није било — Господ је и њено тело преселио у Царство Свога Сина.

Зато празник зовемо Успење — уснуће. Пре Успења се пости Госпојински пост, од 14. до 27. августа.

Зашто празнујемо Богородицу?

Погледај било коју икону Богородице. Ко је готово увек са њом? Христос. Богородицу славимо ради Христа — она увек показује на Њега. На икони која се зове Одигитрија („Путеводитељица“) Богородица руком показује на Сина, као да каже: „Он је Пут.“

Зато је сваки Богородичин празник уједно и празник Христов. Сама Богородица је, убрзо после Благовести, у дому своје рођаке Јелисавете запевала:

„Велича душа моја Господа; и обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји …“

Лк 1, 46–48

Богородицу поштујемо као Мајку Божју и прву међу спасенима. Молимо је да се моли Христу за нас — али Спаситељ је Христос, а клањамо се само Богу.

Богородица је и наша Мајка. Са Крста је Христос поверио Своју Мајку ученику Јовану — а кроз њега свима нама:

„А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи.“

Јн 19, 26–27

Богородица у нашем народу

Српски народ веома воли Пресвету Богородицу. Многи наши манастири посвећени су њој: главна црква Студенице је Богородичина црква, Грачаница је посвећена Успењу Пресвете Богородице, а у Пећкој патријаршији налази се црква Богородице Одигитрије. Провери коме је посвећен храм у твом месту!

Свети празници нису само датуми у календару. Најлепше их празнујемо када одемо на Литургију. Погледај у календару који је следећи Богородичин празник.

Богородице Дјево

Богородице Дјево, радуј се, благодатна Маријо. Господ је са Тобом. Благословена си Ти међу женама и благословен Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших!

Кључни појмови

Мала Госпојина
Народни назив за празник Рођења Пресвете Богородице (21. септембар).
Ваведење
Празник увођења мале Марије у јерусалимски храм (4. децембар).
Успење (Велика Госпојина)
„Уснуће“ — празник Богородичиног упокојења и преласка у Царство Божје (28. август).
Покров
Празник Богородичине заштите верних, по виђењу светог Андреја Јуродивог у Цариграду (14. октобар).
Одигитрија
„Путеводитељица“ — тип иконе на којој Богородица руком показује на Христа.
Госпојински пост
Пост пред Успење Пресвете Богородице, од 14. до 27. августа.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Повежи празник са догађајем.

2Повежи икону са детаљем који на њој видимо.

3Годишњи точак — повежи празник са датумом (нови календар).

4Допуни.

5Који пост претходи Успењу?

6Име „Богородица“ потврђено је на сабору у…

7Колико месеци има између Благовести и Божића?

8Објасни зашто — тачно или нетачно?

Богородица је заиста уснула (умрла) и била сахрањена.
Молимо Богородицу да нас она спасе уместо Христа.
Сваки Богородичин празник уједно је и празник Христов.
Ваведење и Рођење Богородице описани су у Јеванђељима.

За вероучитеље: ова лекција одговара часовима 13 и 14 у плану за 6. разред.