# Црква у Јерусалиму

*Прва хришћанска заједница — „једно срце и једна душа“*

Основна школа, 6. разред · Црква Духа Светога · https://verskanastava.com/osnovna/6/crkva-u-jerusalimu

Шта неко одељење, тим или породицу чини **правом заједницом**, а не само групом људи који се случајно нађу на истом месту? Заједнички циљ, поверење, помагање, време проведено заједно… После Педесетнице у Јерусалиму је било неколико хиљада крштених. Да ли су се само разишли кућама? Не — постали су заједница каква се дотад није видела.

![Горња соба: дуг сто, преломљени хлеб, чаша и корпе за заједнички оброк](https://verskanastava.com/images/osnovna-6/crkva-u-jerusalimu.webp)

## Четири стуба

Дела апостолска у једној реченици описују како је живела прва Црква:

> „И бејаху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“
> — Дап 2, 42

Замисли храм који стоји на **четири стуба**:

| Стуб                 | Шта значи                                                      |
| -------------------- | -------------------------------------------------------------- |
| **наука апостолска** | слушају апостоле који сведоче о Христу — то је вера Цркве      |
| **заједница**        | деле добра међу собом, тако да нико не оскудева (Дап 2, 44–45) |
| **ломљење хлеба**    | Евхаристија — Литургија, у недељу, дан Васкрсења               |
| **молитве**          | заједничка молитва у храму и по кућама                         |

„Ломљење хлеба“ није био обичан заједнички оброк. То је најстарији назив за **Евхаристију**. Литургија је од самог почетка **средиште** живота Цркве.

> „А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.“
> — Дап 4, 32

Нико их није терао да деле. Апостол Петар је једном човеку рекао да је његово имање било у његовој власти (Дап 5, 4). Дељење у првој Цркви било је **слободно** — плод љубави у Духу Светом, а не принуда нити некакав политички програм.

## Петар и Јован код Красних врата

Једног дана апостоли Петар и Јован ишли су у храм на молитву. Пред вратима која се зову **Красна** седео је човек хром од рођења и просио милостињу. Погледао је у њих, надајући се да ће му нешто дати. А Петар му рече:

> „А Петар рече: Сребра и злата немам, него што имам то ти дајем: У име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи.“
> — Дап 3, 6

Узео га је за десну руку и подигао — и човек је скочио, проходао и ушао са њима у храм, скачући и хвалећи Бога (Дап 3, 7–8). Апостоли нису чудо учинили својом снагом, него **у име Исуса Христа**.

## „Богу се треба покоравати више него људима“

Многи су слушали апостоле и веровали. Јеврејски верски суд — **синедрион** — ухапсио их је и забранио им да говоре о Исусу. Апостоли су одговорили:

> „А Петар и апостоли одговарајући рекоше: Богу се треба покоравати више него људима.“
> — Дап 5, 29

Тада је угледни учитељ закона **Гамалиило** саветовао синедрион да остави апостоле на миру: ако је њихово дело од људи, само ће пропасти, а ако је од Бога, нико га неће моћи уништити. Апостоле су пустили, а они су отишли радујући се што су удостојени да поднесу срамоту за Христово Име (Дап 5, 41).

## Седам ђакона

Верних је било све више, а међу њима и много сиромашних удовица о којима је требало бринути. Апостоли нису могли и да проповедају и да служе за трпезама, па су рекли:

> „Потражите, дакле, браћо, између вас седам осведочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу.“
> — Дап 6, 3

Изабрали су **седам ђакона**: Стефана, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николу. Апостоли су се помолили и положили руке на њих (Дап 6, 5–6). Од тада у Цркви постоје **ђакони**, а брига о сиромашнима је део живота Цркве.

## Свети Стефан Првомученик

Ђакон **Стефан** био је пун благодати и силе и смело је сведочио Христа. Изведен је пред синедрион, где је храбро говорио о Христу. Видео је небеса отворена и Христа како стоји с десне стране Бога (Дап 7, 55–56). Осудили су га на смрт каменовањем. А Стефан се до последњег даха молио — и то за оне који су га убијали:

> „И каменоваху Стефана који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и повика иза гласа: Господе, не урачунај им грех овај! И ово рекавши, усну.“
> — Дап 7, 59–60

На кога те подсећа ова молитва? На Христа на Крсту:

> „А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! …“
> — Лк 23, 34

Стефан је **први мученик** Цркве. Реч „мученик“ означава онога ко сведочи Христа и до смрти. Празнујемо га трећег дана Божића, **9. јануара** — то је **Стевањдан**.

Стефанову смрт не треба приписивати целом једном народу — и први хришћани, укључујући Стефана и апостоле, били су Јевреји. При каменовању био је присутан и један младић по имену **Савле**. О њему ћемо још много чути.

## Прогон шири Јеванђеље

После Стефанове смрти настао је велики прогон Цркве у Јерусалиму, и верни су се разишли по **Јудеји и Самарији** (Дап 8, 1–4). Али свуда куда су стигли — проповедали су. Ђакон **Филип** проповедао је у Самарији, а на путу је крстио и једног Етиопљанина, великаша етиопске царице (Дап 8). Тако се испуњавало Христово обећање да ће апостоли бити Његови сведоци у Јерусалиму, Јудеји, Самарији и „до краја земље“ (Дап 1, 8). Прогон је Јеванђеље само проширио.

Јерусалимску Цркву, по предању, водио је **Свети Јаков, брат Господњи** — први епископ Јерусалима. У Јерусалиму се око 50. године одржао и **Апостолски сабор** (Дап 15): апостоли и старешине **заједно**, у Духу Светом, решавали су једно важно питање вере. То показује да је Црква **саборна** — важне одлуке не доноси један човек, него сви заједно. Зато Јерусалимску Цркву зовемо **мајком свих Цркава**.

## Онда и сада — моја парохија

| Црква у Јерусалиму       | Моја парохија данас                                 |
| ------------------------ | --------------------------------------------------- |
| апостоли уче             | епископ и свештеници проповедају; веронаука         |
| ломљење хлеба у недељу   | недељна Света Литургија и Причешће                  |
| заједничке молитве       | јутрење, вечерње, молитва у храму и у дому          |
| ђакони брину о удовицама | народне кухиње, хуманитарне акције, помоћ болеснима |
| Стефан сведочи до смрти  | сведочимо Христа животом, понашањем и речју         |

Када у недељу дођемо на Литургију, ми смо у **истој Цркви** као Петар, Јован и Стефан: иста вера, исто ломљење хлеба, исти Дух Свети.

## Укратко

- Прва Црква у Јерусалиму стајала је на четири стуба — у науци апостолској, у заједници, у ломљењу хлеба (Евхаристији) и у молитвама (Дап 2, 42).
- Мноштво верних било је „једно срце и једна душа“; добра су делили слободно, из љубави, па нико није оскудевао.
- Апостоли Петар и Јован исцелили су хромога код храмовних врата у име Исуса Христа.
- Апостоли су изабрали седам ђакона да служе сиромашнима. Ђакон Стефан је први мученик; умирући, молио се за оне који су га убијали.
- Прогон је раширио Јеванђеље по Јудеји и Самарији. Иста Црква живи и данас — у нашој парохији, на недељној Литургији.

## Кључни појмови

- **Ломљење хлеба** — Најстарији назив за Евхаристију — Свету Литургију.
- **Ђакон** — Служитељ у Цркви; првих седам ђакона изабрано је да служе сиромашнима (Дап 6).
- **Мученик** — Онај ко сведочи Христа и до смрти; Свети Стефан је први мученик.
- **Апостолски сабор** — Сабрање апостола и старешина у Јерусалиму, око 50. године (Дап 15).