# Јеванђелисти

*Матеј, Марко, Лука и Јован — четири сведока једног Јеванђеља*

Основна школа, 6. разред · Увод у Нови Завет · https://verskanastava.com/osnovna/6/jevandjelisti

Замисли да четворо твојих другова опише исти фудбалски меч. Један ће највише причати о головима, други о навијачима, трећи о голману који је бранио пенал, а четврти о томе шта је меч значио за цео тим. Да ли је неко од њих слагао? Није. Свако је истакао нешто друго — а заједно дају **пунију слику**. Тако и **четири јеванђелиста** сведоче о једном Христу. Ако уђеш у храм и подигнеш поглед ка кубету, видећеш их насликане у четири угла.

![Четири украшене књиге на полици, пера у мастионици и свећа](https://verskanastava.com/images/osnovna-6/jevandjelisti.webp)

## Четири сведока

| Јеванђелист          | Ко је био                                                                                            | Коме пише и шта истиче                                                                                                     | Симбол            |
| -------------------- | ---------------------------------------------------------------------------------------------------- | -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | ----------------- |
| **Свети Матеј** (Мт) | апостол; пре тога цариник, звао се и Левије                                                          | првенствено Јеврејима: Исус је обећани **Месија**, син Давидов — зато често наводи пророштва                               | **човек (анђео)** |
| **Свети Марко** (Мк) | ученик и пратилац апостола **Петра**                                                                 | хришћанима из незнабожаца (по Предању, у Риму); најкраће и најживље Јеванђеље, пуно дела и чуда — Христос је **Син Божји** | **лав**           |
| **Свети Лука** (Лк)  | **лекар**, пратилац апостола **Павла**; написао је и **Дела апостолска**; по Предању први иконописац | Теофилу и незнабошцима: Христос је **милостиви Спаситељ свих** — брине за сиромашне, грешне, жене                          | **теле (вол)**    |
| **Свети Јован** (Јн) | апостол, „ученик кога је Исус љубио“, **Богослов**; писао последњи, крајем I века                    | свим верујућима: дубоке беседе о Христу као вечном **Логосу**, Сину Божјем                                                 | **орао**          |

Јеванђеље о себи сведочи како је Христос позвао **Матеја**:

> „И одлазећи Исус оданде, виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.“
> — Мт 9, 9

Апостол Павле у једној посланици помиње **Луку** као лекара:

> „Поздравља вас Лука, лекар љубљени, и Димас.“
> — Кол 4, 14

**Јован** у свом Јеванђељу никад не пише своје име. Назива се „ученик кога је Исус љубио“ — онај који је на Тајној вечери био наслоњен на Христове груди:

> „А један од ученика његових, кога Исус љубљаше, беше наслоњен на наручје Исусово.“
> — Јн 13, 23

На крају свог Јеванђеља он сведочи:

> „Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово.“
> — Јн 21, 24

Јеванђелисти нису „аутори“ какве данас знамо, који смишљају приче. Они су **сведоци**: записали су апостолско сведочанство Цркве, вођени Духом Светим.

## Четири почетка

По првим речима одмах препознајеш чије је Јеванђеље.

**Матеј** почиње родословом — показује да је Исус потомак Аврама и Давида, Онај Кога је Израиљ чекао:

> „Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.“
> — Мт 1, 1

**Марко** почиње кратко, као да не може да чека да исприча радосну вест:

> „Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.“
> — Мк 1, 1

**Лука** пише као пажљиви истраживач и обраћа се Теофилу:

> „Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних речи којима си научен.“
> — Лк 1, 3–4

А **Јован** почиње још „пре почетка“ — од вечности:

> „У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“
> — Јн 1, 1

Зашто Матеј почиње од Аврама и Давида? Јер пише Јеврејима, који су знали обећања дата Авраму и Давиду. А Јован као **орао** „узлеће“ највише — до вечности Сина Божјег.

## Одакле симболи?

Симболи јеванђелиста потичу из виђења пророка Језекиља (Јез 1, 10) и из Откривења, где Јован види четири жива бића око Божјег престола:

> „И прво биће беше слично лаву, и друго биће слично телету, и треће биће имаше лице као човек, и четврто биће беше слично орлу у лету.“
> — Отк 4, 7

На нашим иконама и фрескама најчешће је овако: **Матеј — човек (анђео)**, **Марко — лав**, **Лука — теле**, **Јован — орао**. У Предању постоје и другачији распореди (на пример, свети Иринеј Лионски Јовану даје лава, а Марку орла). Зато, ако у неком храму видиш другачије, знај да постоје оба предања.

## Синоптичка Јеванђеља и Јеванђеље по Јовану

Јеванђеља по **Матеју, Марку и Луки** имају много заједничких догађаја, па их можемо поредити „једно поред другог“. Зато се зову **синоптичка** (грчки _синопсис_ — заједнички поглед).

**Јован** доноси много тога чега нема код других: свадбу у Кани Галилејској, разговор са Никодимом, васкрсење Лазара, опроштајну беседу на Тајној вечери. Само он описује прво Христово чудо:

> „Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.“
> — Јн 2, 11

Да ли би било боље да имамо само једно Јеванђеље? Не. Разлике међу њима нису противречности, него **пуноћа сведочења** — као кад четири сведока потврђују исту истину. Црква је од почетка чувала четири Јеванђеља као **једно четвороструко Јеванђеље о једном Господу**. Четири Јеванђеља — **једна блага вест о Христу**.

## Јеванђелисти у храму и календару

Јеванђелисти су у храму насликани на четири **пандантифа** — троугласта поља која држе кубе. Као што ти стубови „носе“ кубе, тако Јеванђеље „носи“ Цркву. Налазе се и на **царским дверима**, заједно са иконом Благовести.

Црква празнује јеванђелисте као светитеље:

| Јеванђелист          | Празник (нови календар) | По црквеном (старом) календару |
| -------------------- | ----------------------- | ------------------------------ |
| Свети Матеј          | 29. новембар            | 16. новембар                   |
| Свети Марко          | 8. мај                  | 25. април                      |
| Свети Лука           | 31. октобар             | 18. октобар                    |
| Свети Јован Богослов | 9. октобар и 21. мај    | 26. септембар и 8. мај         |

**Пето јеванђеље**

Каже се да је живот хришћанина „пето јеванђеље“: многи људи никада не отворе Јеванђеље, али гледају нас. Шта би они могли да „прочитају“ о Христу из твог живота — из твојих речи, поступака, из тога како се опходиш према другима?

## Укратко

- Четири јеванђелиста су свети Матеј, Марко, Лука и Јован. Четири Јеванђеља сведоче о једном Христу — то је једно Јеванђеље, „блага вест“.
- Матеј, апостол и раније цариник, писао је првенствено Јеврејима да је Исус обећани Месија. Марко, ученик апостола Петра, написао је најкраће и најживље Јеванђеље.
- Лука, лекар и пратилац апостола Павла, пише о милостивом Спаситељу свих; написао је и Дела апостолска. Јован Богослов, „ученик кога је Исус љубио“, писао је последњи.
- Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки зову се синоптичка, јер имају много заједничких догађаја.
- Симболи јеванђелиста су човек (анђео), лав, теле и орао; у храму су насликани на пандантифима испод кубета и на царским дверима.

## Кључни појмови

- **Јеванђелист** — Писац једног од четири Јеванђеља — Матеј, Марко, Лука или Јован.
- **Синоптичка Јеванђеља** — Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки, која имају много заједничких догађаја и могу се упоређивати „једно поред другог“ (грч. синопсис — заједнички поглед).
- **Логос** — Грчки „Реч“; Јован тако назива вечног Сина Божјег Који је постао човек (Јн 1, 1. 14).
- **Пандантиф** — Троугласто поље на прелазу са зидова у кубе, на коме се у православном храму сликају јеванђелисти.
- **Дела апостолска** — Књига коју је написао свети Лука; описује почетке Цркве после Вазнесења Христовог.