# Лазарева субота и Цвети

*Врбица и Цвети — Христос побеђује смрт и улази у Јерусалим као Цар мира*

Основна школа, 6. разред · Богочовек — Исус Христос · https://verskanastava.com/osnovna/6/lazareva-subota-i-cveti

Чујеш ли звончиће у порти храма? Једне суботе у пролеће деца долазе са врбовим гранчицама и звончићима на тробојци или шареној врпци и иду у литији око цркве. Сутрадан је храм пун врбе. Можда си и сам био у тој литији. Али зашто баш тада, и шта то има са Христом? Одговор нас води у време непосредно пред Христово страдање — у малу Витанију и у велики Јерусалим.

![Палмове и врбове гранчице на путу ка капији Јерусалима](https://verskanastava.com/images/osnovna-6/lazareva-subota-i-cveti.webp)

## Христос иде ка Јерусалиму

Христос је проповедао и чинио чуда по Галилеји и Јудеји. Пред празник Пасхе пошао је у **Јерусалим**, знајући да ће тамо пострадати. На путу, близу Јерусалима, налази се село **Витанија** — око петнаест стадија, то јест око три километра од града (Јн 11, 18). Између Витаније и Јерусалима уздиже се **Маслинска гора**.

У Витанији су живели Христови пријатељи: **Лазар** и његове сестре **Марта** и **Марија**. Јеванђелист Јован каже да је Исус волео Марту, њену сестру и Лазара (Јн 11, 5).

## Христос плаче и васкрсава

Лазар се разболео и умро. Када је Христос стигао, Лазар је већ **четири дана** лежао у гробу (Јн 11, 17). Марта Му је изашла у сусрет, а Христос јој је рекао речи које Црква понавља до данас:

> „Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?“
> — Јн 11, 25–26

Када је видео Марију и људе како плачу, Христос се потресао у духу и упитао где су га положили. А онда:

> „Исусу ударише сузе.“
> — Јн 11, 35

Гроб је био пећина, а на њој камен. Христос је заповедио да се камен склони:

> „Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.“
> — Јн 11, 39

Јеванђеље намерно наглашава четири дана и задах: Лазар **није био у несвести**, него **заиста мртав**. Христос је захвалио Оцу, а затим:

> „И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље!“
> — Јн 11, 43

И Лазар је изашао, повијен погребним повојима. Погледај икону Васкрсења Лазаревог: људи око гроба држе руку на носу, а Лазар стоји увијен у бело платно. Икона нам тако каже исто што и Јеванђеље — био је мртав, а сада је жив.

**Један Христос — Бог и човек**

Христос **плаче** на гробу пријатеља — као истински **човек**. Христос **речју враћа живот** мртвоме — као истински **Бог**. Није један Христос плакао, а други васкрсавао: то је **један исти Христос**, Богочовек.

Многи су тада поверовали у Христа. А неки од старешина у Јерусалиму су се, баш због овог чуда, сабрали и договорили да Га убију (Јн 11, 47–53). Чудо живота постало је почетак пута ка Крсту.

## Лазар и Христос — није исто васкрсење

Лазарево васкрсење је **најава** Христовог Васкрсења и **општег васкрсења** свих људи на крају света. Али пази на разлику:

| Лазар                                                        | Христос                                  |
| ------------------------------------------------------------ | ---------------------------------------- |
| враћен је у **овај** живот                                   | васкрсава у **нови, непропадљиви** живот |
| касније је поново умро (по Предању, био је епископ на Кипру) | више не умире — смрћу је победио смрт    |
| васкрсао га је Христос                                       | васкрсава Својом божанском силом         |

## Цар на магарету

Шест дана пред Пасху Христос је поново дошао у Витанију, где Га је дочекао и Лазар кога је подигао из мртвих (Јн 12, 1). Многи су долазили да виде и Христа и Лазара. Сутрадан Христос улази у Јерусалим (Јн 12, 12). Послао је двојицу ученика у оближње село да Му доведу магарицу и магаре (Мт 21, 1–3). Јеванђелист Матеј објашњава зашто:

> „А ово је све било да се испуни што је казано преко пророка који говори: Кажите кћери Сионовој: Ево Цар твој иде теби кротак, и јаше на магарици, и магарету, младунчету товарне животиње.“
> — Мт 21, 4–5

То пророштво изговорио је пророк **Захарија** много векова раније:

> „Радуј се много, кћери Сионска, подвикуј, кћери Јерусалимска; ево, Цар твој иде к теби, праведан је и спасава, кротак и јаше на магарцу, и на магарету, младету магаричину.“
> — Зах 9, 9

Народ је простирао хаљине и гране по путу, а по Јовану је узео **гране од палми** (Јн 12, 13). Сви су клицали:

> „А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!“
> — Мт 21, 9

**Осана** значи **„спаси, молимо!“**, а **Син Давидов** је име за обећаног Месију. Клицала су и **деца** у Храму, а када су се старешине због тога расрдиле, Христос их је подсетио на Псалам:

> „И рекоше му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус им рече: Да! Зар нисте никада читали: Из уста деце и одојчади начинио си себи хвалу?“
> — Мт 21, 16

Шта је народ очекивао? Многи су мислили да Месија долази као земаљски цар — на коњу, са војском, да протера Римљане. А Христос долази **кротак, на магарету** — као **Цар мира**. Неколико дана касније рећи ће Пилату:

> „Исус одговори: Царство моје није од овога света …“
> — Јн 18, 36

Јеванђеље нам приповеда и нешто тужно: за неколико дана ће се у Јерусалиму чути и узвик „Распни га!“ То није оптужба против једног народа. То је **опомена свакоме од нас**: лако је клицати „Осана“ када је празник, а теже остати веран када дођу искушења.

## Врбица и Цвети у Цркви и у нашем народу

|                 | Лазарева субота — Врбица                                   | Цвети — Улазак у Јерусалим                |
| --------------- | ---------------------------------------------------------- | ----------------------------------------- |
| **дан**         | субота пред Цвети                                          | недеља пред Васкрс                        |
| **богослужење** | Литургија; освећење врбових гранчица                       | Литургија; освећене гранчице носе се кући |
| **обичај**      | деца у литији око храма са звончићима и врбовим гранчицама | врба се ставља код иконе (народни обичај) |
| **смисао**      | радујемо се победи над смрћу                               | дочекујемо Христа као Цара — „Осана!“     |

Ова два празника немају сталан датум, јер зависе од Васкрса: Цвети су увек недеља пре Васкрса, а Врбица субота уочи Цвети. Зато их сваке године тражимо у црквеном календару тек кад знамо када је Васкрс.

Код нас нема палми, па наш народ уместо њих носи **врбу** — она међу првима олиста у пролеће и подсећа на живот који се буди. **Народни обичај** у неким крајевима је да се на Цвети ујутру умивамо водом у којој је преноћило пролећно цвеће. Такви обичаји су лепи, али нису обавезни и нису „чаробни“ — освећена врба је благослов, а не амајлија. Средиште празника је **Литургија**.

Оба празника имају **заједнички тропар**. У њему Црква пева да је Христос, васкрснувши Лазара пре Свог страдања, потврдио опште васкрсење, па и ми, као деца у Јерусалиму, носимо знаке победе и кличемо Победиоцу смрти: Осана на висини, благословен Који долази у име Господње! А те речи чујеш и на **свакој Литургији**, када народ пева „Осана на висинама, благословен који долази у име Господње“.

## Почиње Велика седмица

Са Цветима почиње **Велика (Страсна) седмица** — седмица у којој Црква дан по дан прати Христово страдање, све до Васкрса.

| Субота | Недеља | Четвртак        | Петак        | Субота        | Недеља     |
| ------ | ------ | --------------- | ------------ | ------------- | ---------- |
| Врбица | Цвети  | Велики четвртак | Велики петак | Велика субота | **Васкрс** |

О Великом четвртку, Великом петку и Васкрсу учићеш у лекцијама [Тајна вечера](https://verskanastava.com/osnovna/6/tajna-vecera.md), [Страдање Христово](https://verskanastava.com/osnovna/6/stradanje-hristovo.md) и [Васкрсење Христово](https://verskanastava.com/osnovna/6/vaskrsenje-hristovo.md).

На Лазареву суботу дођи у свој храм, са звончићем и врбовом гранчицом, а на Цвети на Литургију. И нека наше „Осана!“ не траје само један дан.

## Укратко

- Лазар из Витаније, брат Марте и Марије, био је Христов пријатељ. Христос га је васкрсао када је већ четири дана лежао у гробу (Јн 11).
- На гробу Лазаревом Христос плаче као истински човек, а речју васкрсава мртвога као истински Бог — један исти Христос, Богочовек.
- Лазарево васкрсење најављује Христово Васкрсење и опште васкрсење свих људи. Али Лазар је враћен у овај живот и касније поново умро; Христос васкрсава у нови живот и више не умире.
- На Цвети Христос улази у Јерусалим на магарету, како је прорекао пророк Захарија. Народ кличе „Осана!“ — „спаси, молимо!“
- Христос је Цар мира; Његово царство није од овога света. Цветима почиње Велика (Страсна) седмица.

## Кључни појмови

- **Лазарева субота (Врбица)** — Празник Васкрсења Лазаревог, субота пред Цвети; деца иду у литији са звончићима и врбовим гранчицама.
- **Цвети** — Празник Уласка Господњег у Јерусалим, недеља пред Васкрс.
- **Осана** — Јеврејска реч која значи „спаси, молимо!“; поклич којим је народ поздравио Месију.
- **Син Давидов** — Име за обећаног Месију, потомка цара Давида.
- **Велика (Страсна) седмица** — Седмица од Цвети до Васкрса у којој Црква прати Христово страдање.