Замисли да неко у мраку упали лампу иза неког предмета, па на зиду видиш само његову сенку. Можеш да погодиш да ли је то крст, чаша или рука — али не видиш боју, не видиш детаље, не можеш га узети у руке. Сенка нешто говори, али не говори све. Тек кад се упали светло у соби, видиш сам предмет. Свето Писмо каже да је тако и са Старим и Новим Заветом.
„Јер Закон имајући само сенку будућих добара, а не сами лик ствари, не може никада једним те истим жртвама, које се приносе стално сваке године, усавршити оне који приступају.“
Јевр 10, 1
Стари Завет је сенка, а стварност је Христос.
Шта значи завет?
Сети се: завет значи савез — свечано обећање верности између Бога и човека. Стари Завет Бог је склопио са народом Израиља преко Мојсија, на гори Синају. Али већ је пророк Јеремија најавио да ће доћи нешто ново:
„Ево, иду дани, говори Господ, кад ћу учинити с домом Израиљевијем и с домом Јудинијем Нов завјет, … Него ово је завјет што ћу учинити с домом Израиљевијем послије овијех дана, говори Господ: Метнућу завјет свој у њих, и на срцу њихову написаћу га, и бићу им Бог и они ће ми бити народ.“
Јер 31, 31. 33
Нови Завет установио је Христос на Тајној вечери. Узео је чашу и рекао:
„… Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.“
Лк 22, 20
Стари завет био је записан на каменим плочама. Нови завет Христос је установио дајући Своју Крв — и уписује га у срца људи. На свакој Литургији причешћујемо се Телом и Крвљу Христовом. Зато смо ми народ Новога Завета.
Христос испуњава Закон
У Беседи на гори Христос је рекао:
„Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним.“
Мт 5, 17
Шта значи испунити? Христос није донео потпуно нову веру која нема везе са оним што је било пре. Он је довршио оно што је Бог започео. Закону је дао пун смисао. Заповест „не убиј“ Он продубљује: не љути се на брата, опрости. Закон љубави не брише Десет заповести, него их испуњава. Нови Завет, дакле, не тражи мање, него више — да волимо и своје непријатеље. О томе смо учили у петом разреду, у лекцији Закон Божји као педагог за долазак Христа.
Праслике
Хајде да Стари Завет читамо као „детективи“. Свети Оци су у многим његовим личностима и догађајима проналазили трагове Христа. Такву личност, догађај или предмет зовемо праслика (грчки типос). Праслика унапред наговештава Христа и Цркву.
| Праслика (Стари Завет) | Испуњење (Нови Завет) | Веза |
|---|---|---|
| Пасхално јагње (Изл 12) | 1 Кор 5, 7; Јн 1, 29 | Крв јагњета спасла је Израиљ од смрти; Христос је наша Пасха — Јагње Божије. |
| Мана у пустињи (Изл 16) | Јн 6, 31–35 | Хлеб с неба хранио је народ у пустињи; Христос је Хлеб живота — Евхаристија. |
| Бакарна змија (Бр 21, 8–9) | Јн 3, 14–15 | Ко погледа на змију, оздрави; ко верује у Распетог, има живот вечни. |
| Пророк Јона у риби (Јона 2) | Мт 12, 40 | Три дана у утроби рибе — три дана Христова у гробу и Васкрсење. |
| Нојева барка (Пост 6–8) | 1 Пт 3, 20–21 | Барка спасава људе у води — Црква и Крштење. |
| Исак носи дрва на гору (Пост 22) | Јн 19, 17 | Син носи дрва за жртву — Христос носи Крст на Голготу. |
Прочитај неколико тих новозаветних места. Апостол Павле пише:
„… Јер и Пасха наша Христос, жртвова се за нас.“
1 Кор 5, 7
О мани у пустињи Христос каже:
„А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети.“
Јн 6, 35
Када је народ у пустињи страдао од змија, Мојсије је по Божјој заповести подигао бакарну змију. Ко је погледао на њу, остао је жив. Христос је сам објаснио шта је то значило:
„И као што Мојсеј подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човечији, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни.“
Јн 3, 14–15
А о пророку Јони рекао је:
„Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човечији бити у срцу земље три дана и три ноћи.“
Мт 12, 40
Пази: праслика није измишљена прича или „само слика“. Старозаветни догађаји су се стварно догодили — а уједно указују на Христа. Тако их тумаче Свети Оци и богослужење Цркве. Праслике Христа најављују, али Он их надилази: Исак је само понео дрва, а Христос је заиста дао Свој живот.
Шта је ново у Новом Завету?
| Стари Завет | Нови Завет |
|---|---|
| Закон на каменим плочама | закон љубави уписан у срце (Јер 31, 33) |
| жртве животиња у храму | једна Жртва Христова; Евхаристија |
| завет са једним народом | позив свим народима у Цркву |
| обећање и ишчекивање | испуњење: Бог постаје човек |
Исти Бог у оба Завета
Да ли нам онда Стари Завет више није потребан? Потребан је! Још у давна времена неки су учили да је Бог Старог Завета други, „строги“ Бог, а Бог Новог Завета „добар“. Међу њима је био Маркион, и Црква је његово учење одбацила као јерес. Исти Бог — Отац, Син и Свети Дух — делује у оба Завета. Син Божји, Логос, Који се јављао и говорио у Старом Завету, у Новом Завету постао је човек.
У Цркви се од давнина каже: Нови Завет је у Старом скривен, а Стари се у Новом открива. Зато Црква и данас чита оба Завета. На вечерњу уочи празника читају се старозаветна читања — паримеји. На Литургији читају се Апостол и Јеванђеље.
Када дође Христос, сенке постају јасне. Читајући Стари Завет, хришћанин у њему свуда тражи Христа — и налази Га. А на следећем часу отварамо књиге Новог Завета.