Без чега не бисмо могли да живимо ни један дан? Без воде, без хлеба, без светлости. Ако мало размислиш, видећеш да те исте ствари срећеш и у цркви: водицу на Богојављење и на слави, жито у кољиву, хлеб у славском колачу и просфори, вино на Литургији, свећу уз сваку молитву. Зашто Црква благосиља баш оно без чега нема живота?
Свет је Божји дар
У књизи Постања, после сваког дана стварања, понавља се да је Бог видео да је оно што је створио добро. На крају шестог дана пише:
„Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.“
Пост 1, 31
Бог је свет предао човеку да га чува и да Му га са захвалношћу узноси. На почетку сваке вечерње Црква пева Псалам 103, у коме слави Бога за воду, хлеб, вино и уље:
„Проузрасташ траву за стоку, и зелен на службу људима, да произведу хлеб из земље, и вино весели срце човека; да уљем улепша лице своје, и хлеб срце човека укрепљује. … Како су величанствена дела Твоја, Господе! све си премудрошћу створио; испуни се земља творевине Твоје.“
Пс 103, 14–15. 24
Шта су молитвословља?
Молитвословља (зову се и требе или чинодејства) су молитве и свештене радње Цркве којима се освећују човек, време, дом, рад и плодови земље. Записана су у богослужбеној књизи која се зове Требник.
Молитвословља нису исто што и Свете тајне, али из њих произлазе и воде ка њима — пре свега ка Литургији. Свете тајне нас сједињују са Христом, а молитвословља освећују свакодневни живот онога ко живи у Цркви.
Црква освећује и само време. Цео дан, седмица и година прожети су молитвом: вечерње (богослужбени дан почиње увече), јутрење, часови и Литургија. Тако сваки дан почиње и завршава се са Богом.
Зашто Црква благосиља и обичне ствари — воду, кућу, поље, аутомобил? Зато што Бог жели да цео свет буде испуњен Његовим присуством. Ништа што је Бог створио није „превише обично“ за Њега.
Четири елемента
| Елемент | Где у животу Цркве | Значење |
|---|---|---|
| Вода | велико водоосвећење на Крстовдан и Богојављење; мало водоосвећење (водица) за славу, у дому, на почетку школске године; Крштење | извор живота; очишћење и обнова; Христос је Својим крштењем у Јордану осветио воде |
| Жито | славски колач; кољиво за славу и парастос; благосиљање хлебова на литији (бденију); просфора | Христос — Хлеб живота; зрно које умире и доноси род — знак васкрсења |
| Грожђе и вино | благосиљање грожђа на Преображење (19. август); вино на Литургији, за славу, на венчању (заједничка чаша) | радост; плод рада; вино које на Литургији постаје Крв Христова |
| Светлост | свеће, кандила; песма „Светлости тиха“ на вечерњој; васкршња свећа; Богојављење се зове и Просвећење | Христос — Светлост света; молитва која гори; Божја нестворена светлост (Преображење) |
Сам Христос говори о себи речима које нас подсећају на ове дарове:
„А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети.“
Јн 6, 35
„Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.“
Јн 12, 24
„Исус им опет рече, говорећи: Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“
Јн 8, 12
Молитвословља која познајемо
| Молитвословље | Када и где |
|---|---|
| Велико водоосвећење | на Крстовдан и Богојављење (18. и 19. јануар) |
| Мало водоосвећење (водица) | за славу, у дому, на почетку школске године и у другим приликама |
| Освећење славског колача и кољива | на крсну славу и на школску славу; уз колач и кољиво — свећа и вино |
| Благосиљање плодова и биља | грожђа на Преображење; врбице на Лазареву суботу |
| Литија | молитвена поворка (и у селу, на заветину); на бденију благосиљање хлебова, пшенице, вина и уља |
| Молебан | молитва у потреби или захвалност Богу (за здравље, путнике, почетак посла) |
| Парастос | молитва за упокојене, уз освећено кољиво |
| Освећење дома | свештеник освећује куће водицом, обично око Божића и Богојављења |
Размисли у којим молитвословљима учествује твоја породица: водица и колач за славу, освећење куће, парастос за преминуле, молебан, освећење возила, литија и заветина у селу…
Човек — свештеник творевине
На Литургији Богу приносимо хлеб и вино — плод земље и људског рада. Свештеник их уздиже и говори:
Са Свете Литургије
Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.
Бог нам те дарове враћа као Тело и Крв Христову. То је најдубљи смисао свих молитвословља: све што имамо добили смо од Бога; ми Му то приносимо са захвалношћу, а Он то освећује и враћа нам као благослов. Зато кажемо да је човек позван да буде свештеник творевине — да свет не користи само за себе, него да га узноси Богу.
Ко благосиља воду, неће је ни загађивати. Ко је захвалан за хлеб, неће га бацати. Брига о природи почиње од захвалности Богу.
Освећење није магија
Када пијемо освећену водицу или узимамо нафору, молимо се, на пример, овако:
Молитва пре узимања нафоре и свете водице
Господе, Боже мој, нека ми буде дар твој свети – нафора и света вода Твоја – на опроштење грехова, на просветљење ума мога, на укрепљење душевних и телесних снага мојих, на здравље душе и тела мога, на савладавање страсти и болести мојих по безграничном милосрђу Твоме, молитвама Пречисте Твоје Мајке и свих Светих Твојих. Амин!
Захвалност за сваки дан
Свака кап воде и свако зрно жита је Божји дар. Када се прекрстимо пред јело и после њега, и ми смо „свештеници“ који свет враћају Богу са захвалношћу. Ове недеље пред сваким оброком прочитај молитву пре јела или изговори „Оче наш“, а после јела заблагодари Богу:
Молитва после ручка
Благодаримо Ти, Христе Боже наш, што си нас нахранио земаљским Твојим добрима; не лиши нас ни Твог небеског царства, но као што си дошао међу Твоје ученике, дарујући им мир, дођи и нама и спаси нас.