# Сабори као израз јединства Цркве

*„Да сви једно буду“ — како Црква у Духу Светоме чува јединство вере*

Основна школа, 7. разред · Црква исповеда веру — сабори и Символ вере · https://verskanastava.com/osnovna/7/sabori-izraz-jedinstva-crkve

Шта се дешава у вашем одељењу када се око нечег важног не слажете? Неко виче, неко се дури, неко предлаже да се гласа, а понекад одлучи разредни старешина. Али замисли да се не слажете око нечег много већег — **ко је Бог** и **како се човек спасава**. Да ли би се истина о Богу могла „изгласати“? И у Цркви су настајала спорна питања, и то о самој вери. Видећемо како их је Црква решавала — од времена апостола до данас.

![Сала са мермерним стубовима, на престолу у средини отворено Јеванђеље, клупе у кругу](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/sabori-izraz-jedinstva-crkve.webp)

## Сабор — сабрати — саборна

Погледај ове речи: **сабор**, **сабрати**, **сабрање**, **саборна**. Шта им је заједничко? Све говоре о **окупљању у једно**. Сабор је скуп, сабрање — али не било какав скуп, него окупљање Цркве ради истине и јединства.

Где си већ чуо реч „саборна“? У многим градовима постоји **Саборна црква** — главни храм у коме служи епископ. А на свакој Литургији у Символу вере исповедамо:

**Символ вере (девети члан)**

У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.

## Црква је једна

Пред Своје страдање, у опроштајној молитви после Тајне вечере, Христос се молио Оцу за Своје ученике и за све који ће поверовати у Њега:

> „Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свет верује да си ме ти послао.“
> — Јн 17, 21

Апостол Павле Цркву пореди са телом:

> „Јер као што је тело једно и има удове многе, а сви удови једнога тела, иако су многи, једно су тело, тако и Христос.“
> — 1 Кор 12, 12

> „А ви сте тело Христово, и удови понаособ.“
> — 1 Кор 12, 27

Тело је једно, а удова има много. Тако је и **Црква једна** — **Тело Христово**. Шта може да угрози јединство тела? Болест, рана, одвајање удова. А шта угрожава јединство Цркве? Свађе, поделе, гордост — а нарочито **погрешно учење о вери**, које се зове **јерес**. Јерес није само „другачије мишљење“: она искривљује истину о Богу и одваја човека од заједнице Цркве.

## Апостолски сабор у Јерусалиму

Први велики спор у Цркви настао је већ у време апостола. Многи **незнабошци** (људи који нису били Јевреји) примали су веру у Христа. Неки хришћани из Јудеје тврдили су да они морају најпре да се **обрежу** и држе цео Мојсијев закон — тек онда могу да буду хришћани. Настала је велика распра:

> „И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете, по обичају Мојсејеву, не можете се спасти. А кад настаде распра, и не мало препирање Павла и Варнаве с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки иду горе у Јерусалим апостолима и презвитерима за ово питање.“
> — Дап 15, 1–2

Шта су апостоли урадили? Нису позвали војску, нису бацили коцку, нису препустили одлуку једном човеку. **Сабрали су се:**

> „А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење. А после многог разматрања устаде Петар и рече им: Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци реч Јеванђеља и да верују.“
> — Дап 15, 6–7

Затим су **Варнава и Павле** причали каква је чудеса Бог учинио међу незнабошцима (ст. 12). На крају је проговорио **апостол Јаков**, који је предводио Цркву у Јерусалиму:

> „Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу;“
> — Дап 15, 19

Апостоли, презвитери и сва Црква сложили су се и послали писмо хришћанима у Антиохији. У том писму стоје речи које показују како се донела одлука:

> „Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно:“
> — Дап 15, 28

| Питање                 | Одговор из Дела апостолских                                                         |
| ---------------------- | ----------------------------------------------------------------------------------- |
| Који спор је настао?   | Да ли незнабошци морају да се обрежу и држе Мојсијев закон (ст. 1)                  |
| Ко се сабрао?          | апостоли и презвитери (старешине), са свом Црквом у Јерусалиму (ст. 6, 22)          |
| Ко је говорио?         | апостол Петар, Варнава и Павле, апостол Јаков (ст. 7, 12, 13)                       |
| Како је донета одлука? | „угодно би Светоме Духу и нама“ (ст. 28) — одлука Духа Светога и Цркве заједно      |
| Каква је одлука?       | незнабошцима се не намеће обрезање; траже се само неке неопходне ствари (ст. 28–29) |

Пази на редослед: говорили су **Петар**, **Варнава и Павле**, а закључак је изрекао **Јаков** — и сви су се сложили. Одлуку није донео један поглавар Цркве, коме су се остали само покорили. Одлука је **саборна**: донели су је сви заједно, у молитви, под водством Духа Светога. Апостолски сабор је **узор свих каснијих сабора**.

## Сабор није гласање

На одељенском савету или на изборима одлучује већина. То је сасвим у реду за питања као што је где ће ићи екскурзија. Али истина о Богу није ствар гласања:

| Одељенски савет, гласање              | Сабор Цркве                                                                                  |
| ------------------------------------- | -------------------------------------------------------------------------------------------- |
| одлучује већина                       | тражи се воља Божја и сагласност са вером коју су предали апостоли                           |
| истина може зависити од броја гласова | истину Црква не измишља, него је чува и сведочи                                              |
| одлука важи док се не промени         | исповедање вере остаје исто кроз векове                                                      |
| учествују чланови савета              | учествују епископи, као наследници апостола, у име својих Цркава; одлуку прихвата цела Црква |

Сабор, дакле, није „парламент“ Цркве. Епископи се не питају „шта ћемо ми сада да мислимо о Богу“, него „шта је Црква **увек** веровала, од апостола“. Зато одлуке правих сабора **прихвата цела Црква** — епископи, свештеници, монаси и сав верни народ.

Шта из овога можемо да научимо кад се у одељењу не слажемо? Да **слушамо** једни друге, да тражимо **истину**, а не „победу“ у расправи, и да се за мир молимо Богу.

## Помесни и Васељенски сабори

Од апостолског времена до данас Црква се сабира на два начина:

- **Помесни сабор** — сабор епископа једне помесне Цркве. Такав је, на пример, **Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве**, који се редовно састаје једном годишње. На њему се окупљају сви епископи наше Цркве, а председава им патријарх.
- **Васељенски сабор** — сабор епископа из целе „васељене“, то јест из целог хришћанског света, на коме су решавана најважнија питања вере. Православна Црква признаје **седам** Васељенских сабора. О њима учимо на следећем часу: [Васељенски сабори](https://verskanastava.com/osnovna/7/vaseljenski-sabori.md).

Помесне Цркве — Српска, Руска, Грчка, Румунска, Бугарска и друге — нису различите цркве. Оне су **једна Црква**, јер имају **исту веру**, **исте Свете Тајне** и међусобно **општење** (причешћују се из истог Путира). Различит језик, напеви и обичаји не деле Цркву. **Јединство није униформност** — као што у једној породици деца нису иста, а ипак су браћа и сестре.

## Литургија — прво сабрање

Пре сваког сабора епископа постоји једно сабрање које се понавља сваке недеље: **Света Литургија**. На Литургији се Црква најпре „сабира“ — око епископа или свештеника кога епископ шаље — и постаје оно што јесте: једна заједница, Тело Христово.

Свети **Игњатије Богоносац**, епископ антиохијски из почетка II века, писао је хришћанима у Смирни да тамо где се појави епископ треба да буде и народ, као што је тамо где је Христос и Саборна Црква. То је један од најстаријих списа у коме се Црква назива **саборном**.

Сабори епископа израстају управо из тог литургијског јединства. Епископи који се на сабору договарају о вери јесу они исти који на Литургији предводе своје вернике око Христове Чаше. Када су касније дошле велике јереси, Црква је поступила као апостоли у Јерусалиму — **сабрала се**.

## Укратко

- Реч „сабор“ долази од глагола „сабрати (се)“ — окупити се у једно. Од исте речи је и „саборна Црква“ из Символа вере.
- Црква је једна, као што је једно тело са много удова — она је Тело Христово. Христос се молио Оцу „да сви једно буду“ (Јн 17, 21).
- Када је у првој Цркви настао спор о обрезању незнабожаца, апостоли и презвитери сабрали су се у Јерусалиму (Дап 15). Апостолски сабор је узор свих каснијих сабора.
- Сабор није гласање. Епископи, у молитви и под водством Духа Светога, сведоче веру коју су примили од апостола, а одлуку сабора прихвата цела Црква.
- Помесни сабор окупља епископе једне помесне Цркве (нпр. Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве). Васељенских сабора Црква признаје седам.
- Црква се најпре сабира на Светој Литургији, око епископа. Из тог јединства израстају и сабори.

## Кључни појмови

- **Сабор** — Скуп епископа Цркве који, у Духу Светоме, расуђује о питањима вере и живота Цркве.
- **Саборност** — Својство Цркве — пуноћа и јединство вере и живота свих њених чланова („саборна Црква“ из Символа вере).
- **Апостолски сабор** — Сабор апостола и презвитера (старешина) у Јерусалиму (Дап 15) — узор свим каснијим саборима.
- **Помесни сабор** — Сабор епископа једне помесне Цркве (нпр. Српске, Руске, Грчке).
- **Васељенски сабор** — Сабор целе Цркве који је исповедио најважније истине вере. Православна Црква их признаје седам.
- **Јерес** — Учење које искривљује истину вере и одваја од јединства Цркве.