# Света Литургија — светајна Цркве *Тајна над тајнама, у којој Црква постаје Тело Христово и предокуша Царство Божје* Основна школа, 7. разред · Светотајински живот Цркве · https://verskanastava.com/osnovna/7/sveta-liturgija Када се цела породица окупи за истим столом? За славу, за Божић, за Васкрс. Да ли тада само једемо? Не — радујемо се, захваљујемо, сећамо се оних којих више нема, миримо се ако смо се посвађали. Трпеза тада постаје много више од јела. И Црква има своју празничну трпезу — и то **сваке недеље**. Та трпеза зове се **Света Литургија**. ![Часна трпеза са покривеним путиром, дискосом, Јеванђељем, свећама и кадионицом](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/sveta-liturgija.webp) ## Литургија, Евхаристија, светајна Две грчке речи откривају шта се на Литургији догађа: - **Литургија** (грч. _λειτουργία_) значи **„заједничко дело“**, служба целог народа. Литургију не врши један човек за друге — служимо је сви заједно. - **Евхаристија** (грч. _εὐχαριστία_) значи **„благодарење“**. На Литургији Богу захваљујемо за све — за свет, за живот, а највише за Христа. О Светим Тајнама учили смо на прошлом часу. Литургија није „једна од“ њих. Она је **светајна** — Тајна у којој се све друге Тајне испуњавају. Свети Оци је зато називају и **Тајном над тајнама**. Крштење нас уводи у Литургију, Исповест нас враћа за њену трпезу, на њој се рукополажу свештеници — све води ка Литургији и из ње извире. ## „Ово чините за мој спомен“ Литургију је установио сам Христос, на **Тајној вечери**, у ноћи пред Своје страдање (о томе си учио у шестом разреду, у лекцији [Тајна вечера](https://verskanastava.com/osnovna/6/tajna-vecera.md)): > „И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.“ > — Лк 22, 19–20 Христос је раније, у Капернауму, рекао шта ова Трпеза даје онима који је примају: > „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.“ > — Јн 6, 56 Апостоли су послушали. Прва Црква у Јерусалиму окупљала се око ломљења хлеба — тако су хришћани од првог дана звали Евхаристију: > „И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“ > — Дап 2, 42 Пази шта значи реч **„спомен“**. То није само сећање на нешто што се давно догодило, као кад гледамо стару фотографију. На Литургији је Христос **заиста присутан**, а хлеб и вино **заиста постају Његово Тело и Крв**. Како се то догађа, не објашњавамо — то је **Тајна**. Знамо само да Црква за то моли Бога Оца у великој молитви благодарења (**анафори**), која врхуни **призивањем Духа Светога** (**епиклезом**): свештеник моли Оца да пошаље Духа Светога на нас и на принесене Дарове и да их учини Телом и Крвљу Христовом. ## Три дела Литургије Литургија има свој ток, као пут који има почетак, средину и циљ. | Део | Шта се дешава | Возгласи и песме | | ---------------------------------------- | ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | -------------------------------------------------------- | | **Проскомидија** (припрема) | свештеник у олтару, од просфора, припрема Дарове: из прве просфоре исеца **Агнец** (средину са печатом ИС ХС НИ КА), а из осталих вади честице за Богородицу, светитеље, живе и упокојене | тихе молитве; верни дају просфоре и имена за помен | | **Литургија оглашених** (Литургија речи) | почетни благослов, јектеније и антифони; **Мали вход** са Јеванђељем; читање Апостола и Јеванђеља; проповед | „Благословено Царство …“; „Премудрост, смерно стојмо!“ | | **Литургија верних** (Евхаристија) | **Велики вход** — пренос Дарова на Часну трпезу; Символ вере; анафора и призивање Духа Светога; Оче наш; **Причешће** | Херувимска песма; „Твоје од твојих …“; „Светиње светима“ | Погледај проскомидију још једном. На дискосу је у средини Агнец, који ће постати Тело Христово, а око њега честице за Богородицу, светитеље, живе и упокојене — **цела Црква окупљена око Христа**. Зато је добро да и твоје име, и имена твојих ближњих, буду на проскомидији поменута. Литургија почиње речима: **Почетак Литургије** Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин. Зашто баш „Царство“? Зато што је Литургија **икона и предокушај Царства Божјег**. На њој се већ сада окупља Црква свих времена, заједно са светима и анђелима. Ко је на Литургији, стоји на прагу Царства Божјег. ## Литургија је разговор Ако пажљиво слушаш, приметићеш да Литургија није монолог свештеника. Свештеник нешто изговори — а народ одговара. Ево неколико таквих тренутака: **Возгласи и одговори народа** Свештеник: Мир свима. Народ: И духу твоме. Свештеник: Горе имајмо срца! Народ: Имамо их ка Господу. Свештеник: Заблагодаримо Господу. Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој. Свештеник: Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све. Народ: Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш. Свештеник: Светиње светима. Народ: Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин. Речи „Твоје од твојих Теби приносећи“ кажу нешто важно: Богу не можемо дати ништа што већ није Његово. Хлеб и вино су Његови дарови — и ми сами смо Његови. Приносимо Му Његово, са захвалношћу, а Он нам враћа много више: Себе. Сваки одговор народа завршава се речју **„Амин“**. Она значи: **„Тако је, нека буде — то је и моја молитва.“** Без одговора народа Литургија не може да се служи. На Литургији се црквени народ одазива и на српском и на црквенословенском — певај онако како се пева у твојој парохији. ## Ко служи Литургију и када? Литургију предводи **епископ**, или **свештеник** у његово име, уз **ђакона**. Али је служе **сви**: народ одговара „Амин“, „Господе, помилуј“, „И духу твоме“, пева и причешћује се. Није реч о томе да свештеник „врши службу“, а народ „присуствује“ — без народа нема Литургије. | Литургија | Када се служи | | ---------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ | | **Светог Јована Златоустог** | најчешће — скоро током целе године | | **Светог Василија Великог** | десет пута годишње: првих пет недеља Великог поста, на Велики четвртак и Велику суботу, уочи Божића и Богојављења (ако навечерје падне у суботу или недељу — на сам празник) и на дан Светог Василија, 14. јануара | | **Пређеосвећених Дарова** | у Великом посту; на њој се причешћујемо Даровима освећеним на претходној Литургији | Свети Јован Златоусти и Свети Василије Велики живели су у IV веку. Литургије које носе њихово име служе се и данас у целој Православној Цркви. **Недеља** је дан Литургије — **„мали Васкрс“**, дан Васкрсења Христовог. Зато хришћанин недељу не почиње спавањем до подне, него сабрањем у храму. ## Причешће — циљ Литургије Литургија није представа коју гледамо, него **трпеза на коју смо позвани**. Њен циљ је **Причешће**: да се сви сјединимо са Христом — и, у Њему, једни са другима. Апостол Павле каже: > „Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо.“ > — 1 Кор 10, 17 Зато ђакон или свештеник, износећи Чашу, позива **све** нас: **Позив на Причешће** Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите. За Причешће се спремамо **постом, молитвом, миром са ближњима** и, по савету духовника, **Исповешћу**. То није списак услова који треба „испунити“, него припрема срца — као што се спремамо кад нам долази најдражи гост. Тог јутра не доручкујемо. О томе колико и како да се спремамо, разговарај са својим свештеником. На крају Литургије свештеник позива „У миру изиђимо“, а народ одговара „У име Господње“. Затим свештеник дели **нафору**. **Нафора није Причешће** **Нафора** је благословени хлеб од просфоре, који се дели на крају Литургије као благослов. **Причешће** су Тело и Крв Христова. Нафору могу да приме и они који се тог дана нису причестили. Пре него што узмемо нафору, можемо да се помолимо: **Молитва пре узимања нафоре и свете водице** Господе, Боже мој, нека ми буде дар твој свети – нафора и света вода Твоја – на опроштење грехова, на просветљење ума мога, на укрепљење душевних и телесних снага мојих, на здравље душе и тела мога, на савладавање страсти и болести мојих по безграничном милосрђу Твоме, молитвама Пречисте Твоје Мајке и свих Светих Твојих. Амин! ## Литургија у средишту свих Тајни Сада можемо да нацртамо мапу целог светотајинског живота Цркве. У средини је **Литургија**, а око ње све остале Тајне: | Тајна | Како је повезана са Литургијом | | -------------------------- | ------------------------------------------------------------------------- | | **Крштење и Миропомазање** | уводе нас у Цркву и за трпезу Литургије — новокрштени се одмах причешћује | | **Исповест** | враћа нас у литургијску заједницу кад смо се грехом удаљили | | **Рукоположење** | врши се на Литургији; епископ и свештеник служе Литургију | | **Брак** | породица — „мала црква“ — заједно иде на Литургију | | **Јелеосвећење** | молитва Цркве за болесне; и болесни се причешћују | | **Свети и упокојени** | помињу се на проскомидији и у анафори — Литургија сабира живе и упокојене | О Крштењу и Миропомазању учићемо на следећем часу: [Света тајна Крштења и Миропомазања](https://verskanastava.com/osnovna/7/krstenje-i-miropomazanje.md). **Мој литургијски дневник** Следеће недеље пођи на Литургију и запиши три возгласа или песме које си запамтио (или запамтила). Шта те је изненадило? Шта ниси разумео? Запиши и питање — па га постави свештенику или вероучитељу. Литургија је **срце Цркве**. Сваке недеље Христос нас позива за Своју трпезу — и нико није сувишан. ## Укратко - Литургија значи „заједничко дело“, а Евхаристија „благодарење“. - Литургија је „светајна“ — Тајна над тајнама, средиште у коме се испуњавају све друге Свете Тајне. - Христос ју је установио на Тајној вечери: „ово чините за мој спомен“ (Лк 22, 19). - Три дела Литургије: проскомидија (припрема Дарова), Литургија оглашених (реч Божја) и Литургија верних (приношење, освећење Дарова и Причешће). - Хлеб и вино призивањем Духа Светога заиста постају Тело и Крв Христова — то није само знак ни сећање. - Литургију служимо сви заједно, а њен циљ је Причешће — да постанемо једно тело у Христу. ## Кључни појмови - **Литургија** — „Заједничко дело“; главно богослужење Цркве, на коме се врши Евхаристија. - **Евхаристија** — „Благодарење“; приношење и освећење Дарова и Причешће Телом и Крвљу Христовом. - **Светајна** — Литургија као Тајна над тајнама — средиште и испуњење свих Светих Тајни. - **Проскомидија** — Припрема Дарова од просфора на почетку Литургије. - **Анафора** — Главна евхаристијска молитва — благодарење, приношење и призивање Духа Светога. - **Епиклеза** — Призивање Духа Светога на Дарове и на сабране верне. - **Возглас** — Свечано изговорене речи свештенослужитеља на богослужењу. - **Нафора** — Благословени хлеб од просфоре који се дели верницима на крају Литургије; није Причешће.