# Света тајна Исповести

*Повратак Оцу — Тајна исцељења*

Основна школа, 7. разред · Светотајински живот Цркве · https://verskanastava.com/osnovna/7/sveta-tajna-ispovesti

Шта се деси са стрелом која промаши мету? Или са планинарем чији компас показује погрешан правац? Што дуже иде, то је даље од циља. Грчка реч за грех, **амартија**, значи управо то — **промашај циља**. Грех није само „кршење правила“. То је скретање са пута ка Богу, Који је Живот. А добра вест је: са сваког погрешног пута може се **вратити**.

![Налоњ са Јеванђељем и крстом, епитрахиљ и упаљена свећа у тихом кутку храма](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/sveta-tajna-ispovesti.webp)

## Грех и покајање

**Грех** нас удаљава од Бога и рањава заједницу — са Њим, са ближњима, па и са самим собом. Зато се после греха осећамо празно, чак и кад нас нико није видео.

Пут назад зове се **покајање**. Грчка реч **метаноја** значи **промена ума** — окрет целог бића назад ка Богу. Покајање није очај („нема ми спаса“), него **нада**: Бог чека. Он то и сам каже кроз пророка Језекиља:

> „Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свога пута и буде жив …“
> — Јез 33, 11

## Блудни син

Најлепшу причу о покајању испричао је сам Христос. Неки човек имао је два сина. Млађи је тражио свој део имања, отишао у далеку земљу и тамо све проћердао. Кад је настала глад, морао је да чува свиње и пожелео је да једе храну коју су оне јеле. Тада се десило нешто важно:

> „А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади! Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби. И више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби.“
> — Лк 15, 17–20

Погледај три корака: син је **дошао себи** (променио ум), **устао** и **кренуо** оцу. А отац? Није чекао на прагу прекрштених руку. **Трчао му је у сусрет**, загрлио га и пољубио — још пре него што је син изговорио своје речи. И није га примио као слугу:

> „А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.“
> — Лк 15, 22–24

Ко је отац? **Бог**. Ко је син? **Свако од нас** кад погреши. А гозба? Она указује на **Литургију** — повратак за трпезу Оца. У покајању ми устајемо и враћамо се, а Бог нас чека и трчи нам у сусрет. **Ниједан грех није већи од Божје љубави.**

## Христос је дао власт опраштања

Васкрсли Христос јавио се апостолима и рекао им:

> „И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Духа Светога! Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.“
> — Јн 20, 22–23

Та власт се у Цркви преноси кроз епископе и свештенике. Али пази: **грехе прашта Бог**, а свештеник је **сведок и служитељ** Христов. Зато на **налоњу** (столићу пред којим се исповедамо) стоје **Крст и Јеванђеље** — ми се исповедамо **Христу**.

Зашто није довољно само „рећи Богу у себи“? Зато што грех рањава и заједницу са ближњима и са Црквом. Исповест човека **враћа у ту заједницу** и спрема га за Причешће. А и нама је потребно да чујемо, од Цркве, да нам је опроштено.

## Како изгледа Исповест?

| Корак                    | Шта се дешава                                                              |
| ------------------------ | -------------------------------------------------------------------------- |
| **1. Припрема**          | молитва, пост, преиспитивање савести; опроштај са онима које смо увредили  |
| **2. Почетне молитве**   | свештеник чита молитве пред Крстом и Јеванђељем                            |
| **3. Исповедање**        | искрено и лично — без изговора и без окривљивања других                    |
| **4. Савет и епитимија** | духовни савет; понекад епитимија — духовни лек, не казна                   |
| **5. Разрешна молитва**  | свештеник покрива главу покајника **епитрахиљем** и чита молитву опроштаја |
| **6. Плод**              | мир, радост, нови почетак; приступање Светом Причешћу                      |

Пред исповест се можемо молити речима покајног псалма, који је цар Давид написао после свог тешког греха:

> „Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме.“
> — Пс 50, 1–2

> „Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у утроби мојој. Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене. Дај ми радост спасења Твога, и Духом владалачким утврди ме.“
> — Пс 50, 10–12

## Лек, а не казна

Многи се Исповести плаше јер о њој мисле погрешно. Хајде да проверимо три честе тврдње:

**„Свештеник ће другима рећи шта сам рекао.“**

**Не.** Тајна исповести је неприкосновена: свештеник никоме — ни родитељима, ни пријатељима, ни било коме другом — не сме открити оно што је чуо на исповести.

**„Исповест је суђење и кажњавање.“**

**Не.** Свети Оци Цркву називају **духовном лечилницом**, а духовника **лекаром**. На Исповести се ништа не „исплаћује“. Опроштај је **дар Божје љубави**, а епитимија, кад је има, **лек** који помаже да зарасте рана.

**„Немам шта да исповедим, нисам никога убио.“**

Свако греши — **речју, делом и мишљу**. И **пропуштено добро** је грех: кад нисмо помогли, кад смо ћутали док су другога исмевали, кад смо заборавили на Бога.

Исповест је **Тајна исцељења**. Као што лекару не кријемо где нас боли, тако ни на Исповести не кријемо грехе — не зато да бисмо били кажњени, него да бисмо **оздравили**.

## Мој пут ка Исповести

Можда си већ ишао (или ишла) на исповест, а можда ће ти ово бити прва. Разговарај са мамом и татом и са својим свештеником о првој — или следећој — Исповести пред Причешће. Ако те нешто тишти, не носи то сам: духовник и родитељи су ту да ти помогну.

**Само за тебе**

Код куће, у тишини, размисли: шта бих волео (или волела) да променим у свом животу? Кога треба да замолим за опроштај? Ово се никоме не предаје и не чита наглас — то је између тебе и Бога.

Отац не пита где си био. **Он трчи да те загрли.**

## Укратко

- Грех (грч. амартија) значи промашај циља — скретање са пута ка Богу и раскид заједнице са Њим и са ближњима.
- Покајање (грч. метаноја) значи промена ума — окретање целог бића назад ка Богу; оно није очај, него нада.
- У параболи о блудном сину отац трчи у сусрет сину који се враћа — тако нас Бог чека и прима.
- Васкрсли Христос дао је апостолима власт да опраштају грехе (Јн 20, 22–23); грехе прашта Бог, а свештеник је сведок и служитељ.
- Исповест је Тајна исцељења: епитимија је лек, а не казна, а све што је на исповести речено остаје тајна.
- Исповест нас враћа у заједницу Цркве и спрема за Свето Причешће.

## Кључни појмови

- **Грех** — Од грч. амартија — промашај циља; удаљавање од Бога и раскидање заједнице са Њим и са ближњима.
- **Покајање** — Од грч. метаноја — промена ума; окретање целог бића назад ка Богу.
- **Исповест** — Света Тајна у којој Бог, кроз свештеника, прашта грехе покајаном човеку и враћа га у заједницу Цркве.
- **Епитимија** — Духовни лек који духовник понекад даје ради исцељења, а не као казну.
- **Епитрахиљ** — Део свештеничке одежде којим свештеник покрива главу покајника док чита молитву опроштаја.
- **Тајна исповести** — Свештеник никоме не сме открити оно што је чуо на исповести.