# Света тајна Рукоположења

*Служење у Цркви — епископ, свештеник, ђакон и народ Божји*

Основна школа, 7. разред · Светотајински живот Цркве · https://verskanastava.com/osnovna/7/sveta-tajna-rukopolozenja

Сети се последње Литургије на којој си био. Ко је све служио? У олтару свештеник, можда и ђакон, а понекад и владика. За певницом појци или хор, чтец чита Апостол, а у храму стоји народ који се моли и одговара „Амин“. Литургија значи **заједничко дело** — свако у њој има своје место. Али остаје једно питање: **ко некога поставља за свештеника и откуд свештенику право да служи?**

![Орар, епитрахиљ, омофор, митра и архијерејски жезал на столу](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/sveta-tajna-rukopolozenja.webp)

## Шта је Рукоположење?

**Рукоположење** (грч. **хиротонија**) је Света тајна у којој **епископ**, молитвом целе Цркве и **полагањем руку**, призива благодат Духа Светога на изабраног човека — да би служио у Цркви. Зато се ова Тајна зове и Света тајна **Свештенства**.

У молитви коју епископ тада чита Црква исповеда да **божанска благодат** немоћне лечи и оно што недостаје попуњава. То значи: свештеника не чине свештеником његова снага, памет или заслуге, него **благодат Духа Светога**. Ни најбољи човек не би сам од себе могао да служи Литургију — то му дарује Бог, у Цркви и за Цркву.

## Од апостола до данас

Још у првој заједници у Јерусалиму апостоли су изабране људе постављали на службу **молитвом и полагањем руку**. Када је требало да неко брине о удовицама и сиромашнима, апостоли су рекли:

> „Потражите, дакле, браћо, између вас седам осведочених људи, пуних Духа Светога и мудрости, које ћемо поставити на ову службу. … И реч ова би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека испуњенога вером и Духом Светим, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу прозелита из Антиохије. Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу положише руке на њих.“
> — Дап 6, 3. 5–6

Тако су постављени први **ђакони**. На својим путовањима апостоли Павле и Варнава постављали су у новим заједницама **презвитере**:

> „И рукоположише им презвитере за сваку Цркву, па помоливши се Богу с постом, предадоше их Господу у кога вероваше.“
> — Дап 14, 23

Апостол Павле подсећа свог ученика, епископа Тимотеја, да је дар који има примио полагањем руку:

> „Не занемаруј благодатни дар у теби који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старешина на тебе.“
> — 1 Тим 4, 14

> „Из тога разлога ти напомињем да разгореваш благодатни дар Божији који је у теби кроз полагање руку мојих.“
> — 2 Тим 1, 6

Апостоли су постављали **епископе** као своје наследнике, а ови су рукополагали нове епископе. Та **непрекинута линија** иде од апостола до данашњих епископа и зове се **апостолско прејемство**:

| Ко                    | Шта                                                        |
| --------------------- | ---------------------------------------------------------- |
| **Христос**           | шаље апостоле и даје им Духа Светога                       |
| **Апостоли**          | молитвом и полагањем руку постављају епископе и презвитере |
| **Епископи до данас** | рукополажу нове епископе, свештенике и ђаконе              |

Зато кажемо: **наш епископ је наследник апостола.** Кроз њега је и наша парохија повезана са апостолима и са Црквом свих времена.

## Три степена свештенства

У Цркви постоје **три степена** свештенства. Свако од њих има своју службу и своје одежде по којима га препознајемо:

| Степен                           | Служба                                                                                                                       | Препознаје се по               |
| -------------------------------- | ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | ------------------------------ |
| **Епископ** (владика)            | пуноћа свештенства; предстојава Литургији, рукополаже свештенике и ђаконе, чува веру и јединство епархије; бира се из монаха | омофор, митра, жезал, панагија |
| **Презвитер** (свештеник, јереј) | по благослову епископа служи Литургију и остале Свете тајне (осим Рукоположења), поучава и води парохију                     | епитрахиљ, фелон, напрсни крст |
| **Ђакон**                        | служи уз епископа и свештеника, изговара јектеније, чита Јеванђеље; сам не врши Свете тајне                                  | орар, стихар                   |

Поред њих постоје и **нижи степени** — **чтец** и **ипођакон**. Они се не постављају хиротонијом, него **рукопроизвођењем** (грч. **хиротесија**), молитвом и благословом епископа.

Епископ је **слика (икона) Христова** и **средиште** Цркве у својој епархији: око њега, на Литургији, сабира се народ Божји. Још је Свети Игњатије Богоносац, ученик апостола, писао хришћанима да буду сабрани око свог епископа, јер где је Христос, тамо је Црква. Свештеник у парохији служи по епископовом благослову и помиње га на свакој Литургији — тако је и најмања парохија повезана са својим епископом, а преко њега са целом Црквом.

**Глава Цркве је Христос**

Црква нема „врховног епископа“ који би био изнад свих осталих. **Глава Цркве је Христос.** Епископи су међусобно **једнаки по благодати**. Архиепископ, митрополит или патријарх је први међу епископима своје Цркве, али не стоји изнад њих по благодати. Јединство Цркве изражава се **саборно** — када се епископи сабирају и заједно одлучују, као на саборима о којима смо учили.

## Рукоположење на Литургији

Рукоположење се **увек врши на Литургији**, јер је свако служење у Цркви везано за Евхаристију. Онај ко се рукополаже обилази око **Часне трпезе** и целива њене углове, а затим клечи. Епископ полаже руке на његову главу и чита молитву, призивајући благодат Духа Светога.

Сваки степен рукополаже се у одређеном делу Литургије:

| Ко се рукополаже | Када                  |
| ---------------- | --------------------- |
| **Ђакон**        | после освећења Дарова |
| **Презвитер**    | после Великог входа   |
| **Епископ**      | пре читања Апостола   |

Ђакона и свештеника рукополаже један епископ, а **епископа рукополажу најмање двојица или тројица епископа**. Тако се види да ни епископ не постаје епископ сам по себи, него у заједници са осталим епископима Цркве.

Када епископ облачи новорукоположеног у одежде, и свештенство и **народ** кличу: **„Аксиос!“** — што на грчком значи **„Достојан!“**. Зашто учествује народ? Зато што се служитељ рукополаже **за народ и са народом**. Црква заједно сведочи да прима свог новог служитеља.

## Свако има своју службу

Да ли у Цркви служе само свештеници? **Не!** Свако од нас има своју службу:

- **родитељи** чувају веру у породици и уче децу да се моле;
- **појци и хор** певају, **чтец** чита;
- **вероучитељи** поучавају, **црквењак** брине о храму;
- **кумови** помажу кумчадима да расту у вери, **добротвори** помажу храм и сиромашне;
- **ученици** се моле, помажу ближњима и учествују у Литургији.

На Литургији **„Амин“** изговара народ — без народа нема Литургије. Зато свештенство не треба одвајати од народа: Литургија је **заједничко дело целог народа Божјег**.

Свештенство није **власт** над другима, него **служење** по угледу на Христа. На Тајној вечери Господ је опрао ноге својим ученицима и рекао им:

> „Кад вам, дакле, опрах ноге, ја Господ и Учитељ, и ви сте дужни једни другима прати ноге. Јер сам вам дао пример да, као што ја учиних вама, и ви чините.“
> — Јн 13, 14–15

**Благодат није власништво**

Рукоположење не чини човека „светијим“ од других, нити је благодат његово „власништво“. Свештеник није достојан сам по себи — **достојним га чини благодат Духа Светога**. Зато се ми молимо за своје свештенике, као што се и они моле за нас.

## Молимо се за епископа и свештенике

На свакој Литургији Црква се моли за свог епископа. Свештеник га помиње овим речима:

**Помен епископа на Литургији**

Најпре помени, Господе, … Епископа нашег (име), и даруј га светим твојим Црквама у миру, здрава и читава, часна, дуговечна и да правилно управља речју Истине твоје.

На следећој Литургији обрати пажњу **када свештеник помиње епископа** и **када благосиља народ**. Тада се сети: и ти си део тог народа који свештенику одговара „Амин“ и који је позван да служи у Цркви.

## Укратко

- Рукоположење (хиротонија) је Света тајна у којој епископ, молитвом целе Цркве и полагањем руку, призива благодат Духа Светога на изабраног за служење у Цркви.
- Апостоли су молитвом и полагањем руку постављали ђаконе, презвитере и епископе (Дап 6, 6; 14, 23; 1 Тим 4, 14). Непрекинути низ рукоположења од апостола до данас зове се апостолско прејемство.
- Три степена свештенства: епископ (пуноћа свештенства, рукополаже и чува јединство), презвитер (служи Литургију и Тајне, води парохију) и ђакон (служи уз епископа и свештеника).
- Рукоположење се увек врши на Литургији; епископа рукополажу најмање двојица или тројица епископа, а народ кличе „Аксиос!“ — „Достојан!“
- Глава Цркве је Христос; свештенство није власт над другима, него служење, а и народ Божји има своју службу у Цркви.

## Кључни појмови

- **Рукоположење (хиротонија)** — Света тајна у којој епископ полагањем руку и молитвом Цркве призива благодат Духа Светога на изабраног за служење.
- **Апостолско прејемство** — Непрекинути низ рукоположења од апостола до данашњих епископа.
- **Аксиос** — Грчки „достојан“; узвик народа при рукоположењу.
- **Рукопроизвођење (хиротесија)** — Постављење у нижи чин — чтеца или ипођакона.
- **Епархија** — Област са својим парохијама, окупљена око једног епископа који за њу брине.