Српска Црква кроз векове

Света браћа Кирило и Методије

Апостоли Словена — Јеванђеље и Литургија на језику народа и почеци словенске писмености

Замисли да дођеш на Литургију, а да од почетка до краја не разумеш ни једну једину реч. Свештеник чита Јеванђеље, хор пева, народ одговара — а ти само стојиш и гледаш. Тако је било Словенима пре око 1150 година: нису имали ни своје писмо ни књиге на свом језику. Двојица браће из града Солуна то су променила.

Икона светих Кирила и Методија
Свети Кирило и Методије, руска икона (XIX век), Државни историјски музеј у Москви. Фото: shakko, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0.

„Научите све народе“

Пре свог Вазнесења Господ је рекао апостолима:

„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“

Мт 28, 19

Већ на Педесетницу показало се да Бог жели да сваки народ чује Јеванђеље на свом језику:

„И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. … Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.“

Дап 2, 4. 6

Од тада Црква жели да свака земља и сваки језик слави Бога. Света браћа Кирило и Методије испунила су ту Христову заповест међу Словенима.

Житије Свете браће

Браћа су рођена у Солуну, у угледној породици; родитељи су им се звали Лав и Марија. Методије је био старији, а Константин (касније назван Кирило) млађи. Обојица су знала словенски језик, којим су говорили Словени у околини Солуна.

Место Догађај
Солун (IX век) рођени у угледној породици; Константин је био изузетно образован и назван је „Филозоф“
Цариград Константин учи и предаје; Методије, после државне службе међу Словенима, постаје монах на гори Олимп
Хазарија мисија и разговори о вери пред хазарским каганом
Моравска (863) кнез Ростислав тражи од византијског цара учитеље који ће проповедати на словенском језику; браћа долазе са преведеним богослужбеним књигама
Рим (869) Константин пред смрт прима монашку схиму са именом Кирило и упокојава се 14. фебруара 869.
Панонија и Моравска Методије као архиепископ наставља рад, преводи Свето Писмо, трпи прогоне; упокојава се 6. априла 885.

Пре него што су браћа пошла у Моравску, Константин је саставио словенску азбуку — Охридски пролог каже да је имала тридесет осам слова — и браћа су почела да преводе црквене књиге са грчког на словенски. У Моравској су учили младе свештенике, а књиге умножавали и давали свештеницима.

Нису сви били радосни због тога. Неки франачки (немачки) свештеници сматрали су да се Богу сме служити само на неколико старих језика, па су Методија прогонили, а неко време провео је и у тамници. Методије је ипак остао веран свом делу до смрти.

Глагољица и ћирилица

Писмо или језик Шта о њему знамо
Глагољица прво словенско писмо; саставио га је Свети Константин-Кирило за моравску мисију
Ћирилица настала нешто касније међу ученицима Свете браће (у Првом бугарском царству), на основи грчког писма уз слова за словенске гласове; названа по Светом Кирилу
Старословенски (црквенословенски) језик језик богослужења; српска редакција сачувана је у Мирослављевом јеванђељу (XII век)

Пази: Свети Кирило није „измислио ћирилицу“. Он је саставио глагољицу, а ћирилица је настала међу његовим ученицима и добила име у његову част. Погледај слова ћирилице која личе на грчка (А, В, Г, Д, Е, К, М, Н, О, П, Т…) — а потражи и она која су додата за словенске гласове (Б, Ж, Ш, Ч…).

Ученици и наслеђе

Када су после Методијеве смрти ученици Свете браће протерани из Моравске, кренули су на југ. Најпознатији међу њима су Свети Климент и Свети Наум Охридски, а са њима и Горазд, Сава и Ангеларије. Свети Климент постао је епископ, а Охрид је постао велико средиште писмености.

Шта бисмо изгубили да није било Свете браће?

  • Књиге: превели су Јеванђеље, Апостол, Псалтир и богослужбене књиге.
  • Богослужење: Литургија се служила на језику који народ разуме — народ је учествовао свесно.
  • Срби: преко ученика и њихових књига писменост је стигла и до Срба. Свети Сава ће касније на тим темељима градити српску писменост и Цркву.

Језик народа

Зашто Православна Црква не намеће један „свети“ језик свим народима? Зато што Бог говори сваком човеку лично и жели да Га сваки народ разуме. Јеванђеље се преводи да би га сваки народ чуо на свом језику. Данас се у Српској Цркви служи на црквенословенском и на српском језику.

Равноапостолни учитељи Словена

Свети Кирило и Методије зову се равноапостолни и учитељи Словена — као апостоли, донели су Јеванђеље читавим народима.

Празник Датум
Света браћа Кирило и Методије 24. мај (11. мај по старом календару) — Дан словенске писмености
Свети Кирило (Ћириловдан) 27. фебруар (14. фебруар по старом календару)
Свети Методије 19. април (6. април по старом календару)

Свако слово које пишемо ћирилицом носи траг светости и труда Свете браће. Препиши лепим словима ћирилицом молитву коју нам је дао сам Господ:

Оче наш

Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Амин!

Овако ову молитву пишемо и молимо на црквенословенском језику, старим црквеним словима:

Молитва Господња — Оче наш на црквенословенском језику
Молитва Господња (Оче наш) на црквенословенском језику. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.

Следећег пута упознаћемо Светог Саву, просветитеља српског народа.

Кључни појмови

Глагољица
Прво словенско писмо, које је саставио Свети Константин-Кирило.
Ћирилица
Писмо настало међу ученицима Свете браће на основи грчког писма; названо по Светом Кирилу.
Равноапостолни
Назив за светитеље који су, као апостоли, проповедали Јеванђеље читавим народима.
Старословенски језик
Први књижевни и богослужбени језик Словена; из њега се развио црквенословенски.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Допуни реченице.

2Повежи.

3Ко је тражио учитеље за Моравску?

4Када празнујемо Свету браћу?

5Тачно или нетачно?

Свети Кирило је измислио ћирилицу.
Света браћа су у Моравску донела богослужбене књиге преведене на словенски језик.
У IX веку Црква је била једна, а Моравска мисија потекла је из Цариграда.
Православна Црква тражи да се свуда служи само на једном „светом“ језику.
Мирослављево јеванђеље писано је српском редакцијом старословенског језика.

За вероучитеље: ова лекција одговара часу 26 у плану за 7. разред.