# Божанствена Литургија *Тело Христово на делу — од проскомидије до „У миру изиђимо“, и даље у свет* Основна школа, 8. разред · Црква и Литургија · https://verskanastava.com/osnovna/8/bozanstvena-liturgija Другар те пита: „Шта ти уопште радиш у цркви сат и по сваке недеље? Стојиш и гледаш?“ Шта би му одговорио (или одговорила)? Ако је Литургија само нешто што свештеник „држи“, а ми „слушамо“, онда је питање оправдано. Али Литургија је нешто сасвим друго. У седмом разреду упознали смо њене делове ([Света Литургија](https://verskanastava.com/osnovna/7/sveta-liturgija.md)). Сада, после лекције [Црква је Тело Христово](https://verskanastava.com/osnovna/8/crkva-je-telo-hristovo.md), идемо дубље: шта се на Литургији заиста догађа, зашто је њено срце **анафора** и зашто кажемо да је она **икона Царства Божјег**. ![Икона: Христос причешћује апостоле](https://verskanastava.com/images/osnovna-8/ikona-pricesce-apostola.webp "Причешће апостола, икона из радионице Данила Чорног и Андреја Рубљова (око 1420), Тројице-Сергијева лавра. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.") ## Ко служи Литургију? Грчка реч **литургија** (_λειτουργία_) сложена је од речи за **народ** и **дело** — „заједничко дело“, дело целог народа. **Евхаристија** (_εὐχαριστία_) значи **благодарење**. Ако је Литургија заједничко дело, ко на њој „ради“? Не само свештеник. Литургију служи **цео народ Божји**, свако на свом месту: **епископ** (или свештеник по његовом благослову), **ђакон**, **појци** и **сви верни**. Одговори народа — „Амин“, „Господе, помилуј“, „И духу твоме“ — нису украс, него знак да Литургију **служимо сви заједно**. На Литургији Тело Христово, Црква, „дише пуним плућима“. ## Иста Вечера Господња Литургију је установио сам Христос, на Тајној вечери. Апостол Павле преноси Коринћанима оно што је примио од Господа: > „Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад беше предан, узе хлеб, и захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен. Исто тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови Завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, у мој спомен. Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.“ > — 1 Кор 11, 23–26 Подвуци шта је Христос **учинио**: узео је хлеб, **благодарио**, преломио и дао ученицима. И шта је **заповедио**: „ово чините у мој спомен“. Да ли Литургија само „подсећа“ на Тајну вечеру? Не. Литургија **није понављање** Тајне вечере, као позоришна представа која се игра изнова, нити само сећање на прошлост. На свакој Литургији **Христос је Онај Који приноси и Који се приноси** — ми учествујемо у **истој** Вечери Господњој. Зато у Цркви постоји само **једна Евхаристија**, ма где и ма када се служила. ## Литургија почиње од краја Обично на почетку кажемо: „Почињемо!“ Литургија почиње другачије: **Почетни возглас** Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин. Зашто Литургија почиње **објавом Царства**? Зато што она почиње **од краја** — од циља према коме иде цела историја света. Сабрани око Христа, ми **већ сада** учествујемо у ономе што ће бити у пуноћи кад Христос поново дође. Зато кажемо: **Литургија је икона Царства Божјег.** Икона није само слика која „подсећа“; она је прозор кроз који Царство заиста улази у наш свет. ## Ток Литургије Литургија Светог Јована Златоустог има три дела. Погледај њене главне тренутке и њихов смисао: | Део | Најважнији тренуци | Смисао | | ----------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ | -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | | **Проскомидија** | на жртвенику се од просфора припремају хлеб и вино; вади се **Агнец** (Јагње) са печатом ИС ХС НИ КА и честице за Богородицу, светитеље, живе и упокојене | на дискосу је сабрана **цела Црква** — небеска и земаљска — око Христа; и ја сам ту | | **Литургија оглашених** | „Благословено Царство…“; Велика јектенија и антифони; **Мали вход** са Јеванђељем; **Трисвето**; Апостол и Јеванђеље; проповед | Христос долази међу нас и **говори нам** кроз Своју реч | | **Литургија верних** | Херувимска песма и **Велики вход**; „Љубимо једни друге…“ и **Символ вере**; **анафора** и призивање Духа Светога; **Оче наш**; „Светиње светима“; **Причешће**; „У миру изиђимо“ и отпуст | приносимо Богу свет и себе, благодаримо и примамо Христа; Дух Свети преображава Дарове, а нас сједињује у једно Тело | Неколико тренутака вреди погледати изблиза: - **Мали вход.** Свештеник или ђакон износи Јеванђеље и уноси га кроз царске двери. То није „шетња са књигом“: **Христос долази и говори** Своме народу. Убрзо потом сви певамо **Трисвето** — „Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни…“ — славећи Бога, Који је Свет. - **Велики вход.** Дарови се преносе са жртвеника на Часну трпезу, док се пева **Херувимска песма**, која почиње речима „Ми који Херувиме тајанствено изображавамо…“. Ми, дакле, на Литургији **изображавамо херувиме** — стојимо пред Богом као анђели, а песма нас позива да одложимо сваку житејску бригу. У хлебу и вину Богу **приносимо свет и себе**. - **Символ вере.** Пре њега ђакон позива: „Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали.“ Најпре **љубав**, па **вера**: Свету Тројицу може да исповеди само заједница која се воли. Сви исповедамо **исту веру** — јединство у истини. ## Анафора — срце Литургије **Анафора** (грч. „узношење“) је велика молитва благодарења у средишту Литургије. Почиње разговором свештеника и народа: **Почетак анафоре** Ђакон: Стојмо смерно, стојмо са страхом, пазимо да свети Принос у миру узнесемо. Народ: Милост мира, жртву хвале. Свештеник: Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама. Народ: И са духом твојим. Свештеник: Горе имајмо срца! Народ: Имамо их ка Господу. Свештеник: Заблагодаримо Господу. Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој. Затим анафора, корак по корак, иде овако: **Благодарење.** Свештеник благодари Богу Оцу за све: што нас је из небића привео у постојање, што нас је подигао кад смо пали, што нам је даровао Своје Царство — и што прима ову службу из наших руку, иако пред Њим стоје хиљаде анђела. **Анђелска песма.** Народ се придружује анђелима: **Победничка песма** Свештеник: Победничку песму појући, кличући, узвикујући и говорећи. Народ: Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама. **Речи Христове са Тајне вечере.** Свештеник гласно понавља речи Господње: **Речи установљења** Свештеник: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова. Народ: Амин. Свештеник: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе пролива на отпуштење грехова. Народ: Амин. **Спомен (анамнеза) и приношење.** Црква се сећа целог дела спасења — Крста, гроба, Васкрсења у трећи дан, Вазнесења, седења са десне стране Оца, па и **Другог и славног доласка**, као да се већ догодио. И тада свештеник уздиже Дарове: **Приношење** Свештеник: Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све. Народ: Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш. **Призивање Духа Светога (епиклеза).** Свештеник моли Бога Оца да пошаље Духа Светога **на нас и на предложене Дарове** и да хлеб учини Телом, а вино Крвљу Христовом, претворивши их Духом Својим Светим. Ђакон одговара трократним „Амин“. **Спомен Богородице, светих, живих и упокојених.** Свештеник узвикује: „Особито за пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију“, а народ пева „Достојно је ваистину…“. Затим се помињу епископ, живи и упокојени — „И све и сва“. **Пази на две ствари** **Цела анафора, а не „формула“.** У православном предању Дарови се освећују молитвом Цркве — **целом анафором**, која врхуни призивањем Духа Светога. Христове речи са Тајне вечере и призивање Духа нису две одвојене „формуле“, него делови једне исте молитве: Црква моли Оца, а Он шаље Духа Светога, Који хлеб и вино чини Телом и Крвљу Христовом. Како се то догађа, остаје **Тајна**. **Освећују се и Дарови и људи.** Дух Свети се призива „на нас и на Дарове“: хлеб и вино **стварно** постају Тело и Крв Христова, а ми, причешћујући се, постајемо једно Тело Христово. Причешће није знак, него стварно сједињење са Христом. ## Причешће После молитве „Оче наш“, коју сви заједно певамо, свештеник уздиже Агнец: **Пред Причешће** Свештеник: Светиње светима. Народ: Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин. Светиње су за свете — а ко је свет? „Један је свет“: само Христос. Ми не приступамо Чаши зато што смо заслужили, него да бисмо **од Њега** примили светост. Затим ђакон или свештеник износи Чашу и позива: **Позив на Причешће** Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите. После Причешћа сви певамо да смо „видели Светлост истинску“: **После Причешћа** Свештеник: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје. Народ: Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла. ## Литургија — икона Царства Повежимо почетак и крај. Литургија почиње објавом **Царства**, а врхуни **Причешћем**. Шта на Литургији већ сада личи на Царство Божје? - **Сабрани смо око Христа** — Он је, по Свом обећању, међу онима који су сабрани у Његово име (уп. Мт 18, 20). - **Са нама су анђели** — у Херувимској песми и у песми „Свет, Свет, Свет“. - **Са нама су светитељи и упокојени** — на дискосу и у спомену у анафори; Црква на земљи и Црква на небу једна је Црква. - **Молимо се за цео свет** — за мир, за путнике, болесне, за плодове земље. - **Сећамо се будућности** — у анафори спомињемо и Други долазак, а у Символу вере исповедамо: „Чекам васкрсење мртвих. И живот будућега века.“ - **Сви смо једно** — један хлеб, једна Чаша, једно Тело. Литургија, дакле, није само сећање на прошлост, него **предокус будућег** — Царства које ће бити у пуноћи. Царство Божје је **већ** ту, а **још није** у пуноћи: зато сваке недеље долазимо да га окусимо, и зато га и даље чекамо. ## Три литургије — једна Евхаристија | Литургија | Када се служи | | ---------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ | | **Светог Јована Златоустог** | највећи део године — недељом и празницима | | **Светог Василија Великог** | десет пута годишње (првих пет недеља Великог поста, Велики четвртак и Велика субота, уочи Божића и Богојављења, дан Светог Василија) | | **Пређеосвећених Дарова** | радним данима Великог поста; **нема анафоре** — причешћујемо се Даровима освећеним раније | Литургије носе имена светих Отаца који су их обликовали, али је то **једна иста Евхаристија** Цркве. ## Литургија после Литургије Литургија се завршава речима: **Крај Литургије** Свештеник: У миру изиђимо. Народ: У име Господње. Литургија **почиње објавом Царства, а завршава се послањем у свет**. Онај ко се причестио Христом, носи Христа међу људе. Зато се каже да постоји и **„Литургија после Литургије“** — наставак литургијског живота у свакодневици. Свети Јован Златоусти, чију Литургију најчешће служимо, учио је да не поштује истински Христа онај ко Га поштује на Часној трпези, а презире Га у сиромаху. Сиромах и потребити су као **олтар** на коме и после Литургије приносимо дарове љубави. Тако је рекао и сам Господ: > „И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“ > — Мт 25, 40 Како би то изгледало у твом животу? - **Нови ученик** у одељењу седи сам на одмору — приђем му и позовем га у друштво. - **Комшиница** која живи сама разболела се — однесем јој намирнице, питам треба ли јој нешто. - **Другар је погрешио**, а сви му се смеју у групи на друштвеној мрежи — не придружим се, него га заштитим. - **Парохија** скупља помоћ за народну кухињу — донесем нешто и ја, или помогнем у подели. Пази: добро дело **није замена** за Литургију („важно је само бити добар човек“), него њен **плод**. Љубав према ближњем извире из заједнице са Христом у Евхаристији и враћа нас назад ка њој. **Мој литургијски корак** На првој следећој Литургији прати њен ток и уочи бар **три тренутка** о којима смо учили — на пример Мали вход, „Твоје од твојих“ и „Светиње светима“. Па запиши један конкретан корак **„Литургије после Литургије“** за ову седмицу. Литургија почиње објавом Царства, а завршава се речима „У име Господње“ — и тим именом излазимо у свет. ## Укратко - Литургија значи „заједничко дело“, Евхаристија „благодарење“; Литургију служи цео народ Божји, сваки на свом месту. - Литургија није понављање ни само подсећање на Тајну вечеру — на свакој Литургији Христос је Онај Који приноси и Који се приноси. - Три дела: проскомидија, Литургија оглашених (Мали вход, читања) и Литургија верних (Велики вход, Символ вере, анафора, Причешће). - Анафора је срце Литургије: благодарење, спомен дела Христовог, „Твоје од твојих…“ и призивање Духа Светога, Који преображава и Дарове и нас. - Литургија почиње објавом Царства — она је икона и предокус Царства Божјег. - „У миру изиђимо“ — Литургија се наставља у животу, у љубави према ближњима: „Литургија после Литургије“. ## Кључни појмови - **Литургија** — „Заједничко дело“ народа Божјег; сабрање Цркве око Христа у Евхаристији. - **Анафора** — „Узношење“; средишња евхаристијска молитва у којој благодаримо Оцу, спомињемо дело Христово и призивамо Духа Светога. - **Епиклеза** — Призивање Духа Светога на сабране и на Дарове. - **Анамнеза** — „Спомен“ — део анафоре у коме се Црква сећа целог дела спасења, од Крста до Другог доласка. - **Мали вход** — Свечано уношење Јеванђеља кроз царске двери; почетак службе Речи. - **Велики вход** — Пренос припремљених Дарова са жртвеника на Часну трпезу уз Херувимску песму. - **Отпуст** — Завршни благослов Литургије, после позива „У миру изиђимо“. - **Литургија после Литургије** — Наставак литургијског живота у свакодневици — љубав, служење и милосрђе према ближњима.