# Царство Божје — циљ стварања света

*Свет није створен случајно ни „за сада“, него да у Христу постане Царство љубави*

Основна школа, 8. разред · Царство Божје · https://verskanastava.com/osnovna/8/carstvo-bozje-cilj-stvaranja

Погледај једно зрно пасуља или семе горушице, а затим слику великог, разгранатог дрвета. Шта је „циљ“ овог семена? Да ли је семе „погрешно“ зато што још није дрво? Наравно да није — у семену је већ **записано** шта треба да постане; оно само треба да расте. Свети Оци кажу да је и свет створен **са циљем** који тек треба да се испуни. Који је то циљ? Одговор крије једна реченица коју изговарамо сваки дан.

![Бистра река која извире из светлости, дрвеће пуно плодова и мирне животиње](https://verskanastava.com/images/osnovna-8/carstvo-bozje-cilj-stvaranja.webp)

## Да дође царство Твоје

**Оче наш**

Оче наш који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Амин!

Овако ову молитву пишемо и молимо на **црквенословенском** језику, старим црквеним словима:

![Молитва Господња — Оче наш на црквенословенском језику](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/csl-oce-nas.webp "Молитва Господња (Оче наш) на црквенословенском језику. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

За шта се молимо речима „**да дође царство Твоје**“? Где је то Царство и када долази? О томе је ова лекција.

## Шта је Царство Божје?

Христос је Своју проповед почео вешћу о Царству:

> „А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о Царству Божијему. И говорећи: Испунило се време и приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у јеванђеље.“
> — Мк 1, 14–15

Када је стајао пред Пилатом, рекао је шта Његово Царство **није**:

> „Исус одговори: Царство моје није од овога света; кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде.“
> — Јн 18, 36

Фарисеји су питали када ће доћи Царство Божје, а Он им је одговорио:

> „… Царство Божије не долази на видљив начин. Нити ће се рећи: Ево га овде, или: ено га онде; јер гле, Царство Божије унутра је у вама.“
> — Лк 17, 20–21

Речи „унутра у вама“ могу се превести и као „међу вама“. Обе стране су истините: Царство је **дар Духа Светога у срцу** човека, а и **присуство Христа међу сабранима** у Цркви.

Апостол Павле додаје:

> „Јер Царство Божије није јело ни пиће, него праведност и мир и радост у Духу Светоме.“
> — Рим 14, 17

А Христос каже да ће на крају праведницима рећи:

> „… Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света.“
> — Мт 25, 34

Царство је, дакле, било **Божји наум од самог почетка** — „од постања света“.

| Царство Божје **јесте**                             | Царство Божје **није**                                            |
| --------------------------------------------------- | ----------------------------------------------------------------- |
| живот у заједници са Оцем, кроз Сина, у Духу Светом | земаљска држава (Јн 18, 36)                                       |
| владавина Божје љубави, која почиње у Христу        | „јело и пиће“, богатство и моћ (Рим 14, 17)                       |
| праведност, мир и радост у Духу Светом              | политички пројекат или „боље друштво“ које ће људи сами изградити |

Зато Царство Божје не поистовећујемо ни са једном државом ни народом. Не очекујемо ни неко „хиљадугодишње царство“ на земљи — такво учење Црква не прихвата.

## Свет је створен са циљем

Зашто је Бог створио свет? Није га створио зато што Му је нешто недостајало — Бог је савршен и Њему ништа не треба. Створио га је из **слободне љубави**, да би и свет **учествовао у Његовом животу**.

Апостол Павле пише да нам је Бог открио тајну Своје воље:

> „Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапред одреди у Њему, за остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему …“
> — Еф 1, 9–10

**Свети Максим Исповедник** (VII век) учио је да је сједињење Бога и света у Христу био Божји наум **пре стварања света**. Христос, дакле, није „резервни план“ који је Бог смислио тек кад је човек сагрешио. Он је **циљ ради кога је све створено**. А на крају историје биће, како каже апостол Павле:

> „… да буде Бог све у свему.“
> — 1 Кор 15, 28

Ако је циљ био познат од почетка, зашто свет данас није Царство? Зато што је човек **грехом промашио циљ** (учили смо: [Грех као промашај човековог циља](https://verskanastava.com/osnovna/8/greh-kao-promasaj-cilja.md)). Али Христос није дошао само да „реши проблем греха“. Он је дошао да човека и свет **доведе до циља** — до заједнице са Богом. Својим оваплоћењем, смрћу и Васкрсењем Он је тај пут **поново отворио**.

## Човек — свештеник твари

Каква је у свему томе улога човека? Бог је свет **поверио човеку**:

> „И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.“
> — Пост 2, 15

Човек је позван да буде **свештеник твари** (учили смо: [Човек — икона Божја и свештеник твари](https://verskanastava.com/osnovna/8/covek-ikona-bozja-i-svestenik-tvari.md)). То значи да свет **прима као дар** и да га **са благодарношћу приноси Богу**. Тада свет постаје оно ради чега је створен.

То се на најлепши начин дешава на **Литургији**. Хлеб и вино — плодови земље и људског рада — приносе се Богу, и Дух Свети их претвара у **Тело и Крв Христову**. Свештеник тада, у име свих, изговара:

**Из Свете Литургије**

Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.

А шта се дешава када човек свет користи **само за себе**? Тада свет бива загађен, пустошен, похлепно потрошен. Еколошке невоље нашег времена нису само технички проблем — оне показују шта бива када човек заборави да је свет **дар** који треба чувати и благодарно враћати Даваоцу.

## Већ сада и још не

Замисли линију кроз историју света:

**стварање** → **Христос** → **Црква и Литургија** → **Други долазак** → **Царство у пуноћи**

Где смо ми на овој линији? У **Цркви**. Царство је **већ дошло** у Христу и већ га окушамо у Цркви — зато Литургија почиње речима „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“. Али Царство **још није** пројављено у пуноћи: још има смрти, болести и зла. Пуноћа долази са Другим доласком Христовим. Зато се и молимо „да дође царство Твоје“.

Сетимо се семена с почетка. Христос је упоредио Царство Божје управо са семеном:

> „И говораше им: Тако је Царство Божије као човек кад баци семе у земљу; и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да он и не зна. Јер земља сама од себе донесе најпре траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу. А кад сазри род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.“
> — Мк 4, 26–29

И свет и сваки од нас носи у себи свој циљ — **Царство Божје**. Христос је тај циљ отворио. На нама је да **растемо**. Шта за тебе лично значи када кажеш „да дође царство Твоје“?

## Укратко

- Царство Божје није земаљска држава, него вечна заједница љубави са Оцем, кроз Сина, у Духу Светом.
- Бог је створио свет из слободне љубави, са циљем — да се у Христу све сабере и да Бог буде „све у свему“ (Еф 1, 10; 1 Кор 15, 28).
- Христос није „резервни план“ због греха, него циљ ради кога је све створено (Свети Максим Исповедник).
- Човек је позван да буде свештеник твари — да свет прима као дар и са благодарношћу га приноси Богу. То се најлепше дешава на Литургији.
- Царство је „већ сада и још не“ — дошло је у Христу и окуша се у Цркви, а у пуноћи ће се пројавити при Другом доласку. Зато се молимо „да дође царство Твоје“.

## Кључни појмови

- **Царство Божје** — Вечна заједница љубави са Оцем, кроз Сина, у Духу Светом; почиње у Христу, окуша се у Цркви, а у пуноћи долази на крају историје.
- **Свештеник твари** — Призвање човека да свет прима као дар и са благодарношћу га приноси Богу.
- **„Већ сада и још не“** — Царство је дошло у Христу и присутно је у Цркви, али ће се у пуноћи пројавити при Другом доласку.