# Човек — икона Божја и свештеник твари

*Створен по лику Божјем да целу творевину са благодарношћу принесе Богу*

Основна школа, 8. разред · Човек — икона Божја · https://verskanastava.com/osnovna/8/covek-ikona-bozja-i-svestenik-tvari

Зашто целивамо икону, а никада не бисмо пољубили фотографију из новина, ма колико била лепа? Фотографија показује како је неко изгледао у једном тренутку. Икона нас води **ка личности** коју приказује — ка Христу, Богородици, светитељу — и кроз њу ми се обраћамо њима. А Свето Писмо каже нешто запањујуће: и **човек** је створен као икона — **икона Божја**. Шта то значи за тебе, за друга из клупе, па и за онога ко ти није драг?

![Хлеб, грожђе, сноп жита и упаљена свећа на прозору, иза њих поља и река](https://verskanastava.com/images/osnovna-8/covek-ikona-bozja-i-svestenik-tvari.webp)

## „Да начинимо човека…“

Светлост, небо, земљу, биље и животиње Бог је створио Својом речју — рекао је, и би. А кад је дошао ред на човека, Писмо говори другачије. Бог се као да **саветује**:

> „Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми …“
> — Пост 1, 26

> „И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“
> — Пост 1, 27

Свети Оци ове речи читају по грчком преводу Старога Завета (превод Седамдесеторице), где стоји: „по лику Нашем и по подобију“. Зашто Бог говори у множини — „да начинимо“? Свети Оци у томе виде наговештај **Свете Тројице**: човек је створен као плод „саветовања“ Оца, Сина и Светога Духа. Створен је **по лику Бога Који је заједница љубави** — и зато је створен за заједницу.

## По чему је човек посебан

Када пажљиво читамо први и други део Књиге Постања, видимо по чему се стварање човека разликује од стварања свега другог:

> „А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива.“
> — Пост 2, 7

> „И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува.“
> — Пост 2, 15

| Место у Писму     | Шта уочавамо                                                          | Шта то значи                                                    |
| ----------------- | --------------------------------------------------------------------- | --------------------------------------------------------------- |
| Пост 1, 26–27     | Бог се „саветује“; човек је створен по обличју Божјем                 | човек је створен као личност, за заједницу са Богом             |
| Пост 2, 7         | Бог човека ствара од праха и дуне у њега дух животни                  | човек је јединство тела и душе — повезан и са земљом и са Богом |
| Пост 2, 15. 19–20 | Бог човеку поверава врт да га ради и чува; Адам даје имена животињама | човек није газда, него домаћин и чувар света                    |
| Пост 1, 31        | „… и гле, добро бјеше веома“                                          | створени свет је добар — дар Божји                              |

Свети Григорије Богослов каже да је човек као неки други свет — **велики свет у малом**. У човеку се сусрећу видљиво (тело) и невидљиво (душа). Он је **спона између Бога и целе твари**: кроз њега цео свет може да дође до Бога.

## Лик и подобије

Свети Оци (на пример Свети Јован Дамаскин) праве важну разлику између **лика** и **подобија**. Најлакше је запамтити ово: **лик је дар, а подобије је задатак**.

|                       | **Лик (икона) Божји**                                                              | **Подобије Божје**                                   |
| --------------------- | ---------------------------------------------------------------------------------- | ---------------------------------------------------- |
| Шта је?               | **дар** — оно што смо добили стварањем: личност, слобода, разум, способност љубави | **задатак** — пут уподобљавања Богу, светост         |
| Може ли се изгубити?  | не губи се, али се грехом **помрачује** — као упрљана икона                        | остварује се слободно, у сарадњи са благодаћу Божјом |
| Где се види у пуноћи? | у **Христу**                                                                       | у **светитељима** — живим иконама Христовим          |

Пази: лик Божји **није телесни изглед**. Бог нема тело. Лик Божји је у целом човеку као **личности** — у његовој слободи, разуму, способности да воли и да живи у заједници. И још нешто: човек грехом није „изгубио“ лик Божји, нити је постао потпуно искварен. Лик је помрачен, као икона прекривена чађу — али испод чађи је и даље икона. У Христу се тај лик **обнавља**, јер је Христос савршена икона Божја:

> „Који је икона Бога невидљивога, Прворођени пре сваке твари …“
> — Кол 1, 15

Ако је **сваки** човек икона Божја, онда то мења и начин на који гледамо друге. Свака личност има **неизмерно достојанство** — и друг из клупе, и бака из комшилука, и онај ко нам није драг, па и онај ко нам је учинио нажао. Можемо се не слагати с неким, али не смемо газити икону Божју у њему.

## Свештеник твари

Погледај парче хлеба на столу. Од чега је настало? Земља, сунце и киша дали су жито; људи су га посејали, пожњели, самлели, умесили и испекли. А шта Црква чини са хлебом и вином на Литургији?

**земља, сунце, киша → жито и грожђе → рад човека → хлеб и вино → принос Богу на Литургији → Тело и Крв Христова**

**Свештеник** је онај ко **приноси**. Звезде, биљке и животиње не могу саме да захвале Богу. Човек је једино **словесно** биће у видљивом свету — биће обдарено разумом и речју. Он може да сабере целу творевину и да је, са благодарношћу, **принесе Богу**. Зато се човек назива **свештеником твари** (твар је све што је Бог створио).

На Литургији свештеник подиже Часне Дарове и гласно говори речи које изговара у име свих нас:

**Са Свете Литургије**

Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.

Другим речима: „Господе, све што имамо добили смо од Тебе — и са захвалношћу Ти то враћамо.“

**Пази на разлику**

**Свештеник твари** није исто што и **рукоположени свештеник**. Служење Литургије у Цркви припада епископима и свештеницима, које је Црква за то рукоположила. Али назначење да свет приноси Богу има **сваки човек**, и цео народ Божји учествује у приносу на Литургији.

## Потрошач или свештеник?

Према створеном свету човек може да се односи на два начина. **Потрошач** узима, троши и баца, као да је све само његово. **Свештеник твари** прима свет као дар, чува га и захваљује Богу за њега.

| Подручје     | Као потрошач                          | Као свештеник твари                             |
| ------------ | ------------------------------------- | ----------------------------------------------- |
| **вода**     | пушта да тече узалуд, загађује реке   | не расипа је, чува изворе, благодари Богу за њу |
| **храна**    | баца храну, једе без мере и без хвале | крсти се пре јела, захваљује, дели са гладнима  |
| **животиње** | мучи их или их напушта                | брине о њима, као Адам који им је давао имена   |
| **шума**     | сече без мере, оставља смеће          | чува је и сади, радује се лепоти Божјег света   |

Ипак, ово није само лекција из екологије. Брига за природу је **последица**, а не суштина. Суштина је да свет **кроз човека** долази до Бога, као дар који се враћа Даровацу.

## Христос — Нови Адам

Зашто онда свет толико пати? Зато што је Адам промашио своје назначење. Уместо да свет принесе Богу, хтео је да га користи **без Бога**, као да је свет само његов. О томе ћемо више говорити у лекцији о греху.

Али оно што Адам није учинио, учинио је **Христос — Нови Адам**. Он је прави Првосвештеник, Који приноси **Себе и цео свет** Оцу:

> „Имајући, дакле, Првосвештеника Великога, који је прошао небеса, Исуса Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вере коју исповедамо.“
> — Јевр 4, 14

У Цркви, кроз Евхаристију, и ми поново постајемо оно за шта смо створени: **иконе Божје и свештеници твари**. Сваки пут кад се прекрстиш пре јела и захвалиш Богу за храну, учинио си мали „свештенички“ чин.

**За размишљање**

Следећи пут кад те из огледала погледа твоје лице, знај да гледаш **икону Божју**. А такву икону видиш и у сваком човеку поред себе.

## Укратко

- Човек је створен на нарочит начин — по лику Божјем, као личност, ради заједнице са Богом.
- Лик (икона) Божји је дар — слобода, разум, способност љубави; подобије је задатак — слободан пут ка светости, уз благодат Божју.
- Лик Божји се грехом не губи, него помрачује; у Христу, „икони Бога невидљивога“ (Кол 1, 15), он се обнавља.
- Човек је свештеник твари — он сабира створени свет и са благодарношћу га приноси Богу.
- На Литургији то чинимо сви заједно: „Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.“
- Христос, Нови Адам, испуњава оно што Адам није — приноси Себе и цео свет Оцу.

## Кључни појмови

- **Лик (икона) Божји** — Дар који је Бог дао човеку стварањем — личност, слобода, разум, способност љубави; позив на заједницу са Богом.
- **Подобије Божје** — Остварење лика — слободни пут уподобљавања Богу у сарадњи са благодаћу; светост, обожење.
- **Свештеник твари** — Човек као онај који сабира створени свет и са благодарношћу га приноси Богу; у пуноћи се то остварује у Христу и у Евхаристији.
- **Нови Адам** — Христос, Који испуњава оно што први Адам није испунио и обнавља човеков лик.
- **Словесно биће** — Биће обдарено разумом и речју; у видљивом свету то је само човек.