# Литургијски простор

*Храм — простор сабрања Цркве и икона Царства Божјег на земљи*

Основна школа, 8. разред · Црква и Литургија · https://verskanastava.com/osnovna/8/liturgijski-prostor

Погледај своју учионицу. Све у њој је окренуто ка табли — по распореду клупа одмах знаш где је „средиште“ и шта се ту ради. Простор, дакле, **говори**. А шта говори храм? Ако мало боље погледаш, видећеш да је и у њему све окренуто на једну страну — ка **олтару** и ка **истоку**. Распоред храма није случајан: свака његова целина казује нешто о томе ко смо ми, шта се ту дешава и куда идемо.

![Иконостас манастира Грачанице са крстом и царским дверима](https://verskanastava.com/images/osnovna-8/ikonostas-gracanica.webp "Иконостас манастира Грачанице. Фото: BLAGO Fund, Wikimedia Commons, CC BY 4.0.")

## Дом Божји и врата небеска

Праотац **Јаков** једне ноћи, на путу, заспао је на голој земљи. У сну је видео лествицу која је стајала на земљи, а врхом додиривала небо, и анђеле Божје како се по њој пењу и силазе. Када се пробудио, рекао је:

> „И уплаши се и рече: Како је страшно мјесто ово! Овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.“
> — Пост 28, 17

Црква ове речи примењује на сваки **храм**. Храм је место где се **небо и земља сусрећу** — дом Божји и врата небеска. Зато псалмопевац каже:

> „Сведочанства Твоја потврдише се веома; дому Твоме доликује светиња, Господе, у дужину дана (многих).“
> — Пс 92, 5

Али пази: **храм није само зграда**. Црква смо, пре свега, ми — верни сабрани око Христа (учимо: [Црква је Тело Христово](https://verskanastava.com/osnovna/8/crkva-je-telo-hristovo.md)). Христос је обећао:

> „Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“
> — Мт 18, 20

Храм је **простор тог сабрања**. Он је устројен тако да нам покаже шта се дешава на Литургији: Црква на земљи сабира се око Христа и улази у Царство Божје. Зато храм зовемо **иконом Царства Божјег**. Обе стране треба држати заједно — и живу Цркву људи, и освећени простор у коме се она сабира.

## Окренут ка истоку

Православни храмови по правилу су окренути ка **истоку**: улаз је на западу, а олтар на истоку. Зашто? На истоку излази сунце, а Христа Црква назива **Сунцем правде**. Тај назив долази из пророштва Малахије:

> „А вама који се бојите имена мојега, грануће Сунце правде, и здравље ће бити на зрацима његовијем …“
> — Мал 4, 2

Исток је и знак **Другог доласка** Христовог, који ће бити очигледан свима:

> „Јер као што муња излази од истока и сине до запада, тако ће бити и долазак Сина Човечијега.“
> — Мт 24, 27

Када се на Литургији молимо окренути ка истоку, ми се молимо окренути **ка Христу** и **ка Царству које долази**. Цео народ гледа на исту страну — нико није „публика“, сви смо на путу.

## Три дела храма

Када уђемо у храм, пролазимо кроз три дела, од запада ка истоку. Погледај основу (план) било ког нашег храма — било парохијске цркве, било старих манастира као што су **Студеница** и **Грачаница** — и наћи ћеш исти распоред:

| Део храма              | Где је                    | Смисао                                                                                                          |
| ---------------------- | ------------------------- | --------------------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Припрата** (притвор) | на западу, код улаза      | прелаз из света у храм; у старој Цркви ту су стајали **оглашени** (они који се спремају за Крштење) и покајници |
| **Наос** (лађа)        | средишњи део              | место сабраног народа Божјег — Црква на земљи                                                                   |
| **Олтар**              | на истоку, иза иконостаса | место часне трпезе; слика неба и престола Божјег                                                                |

Наос се зове и **лађа**, јер је Црква као лађа која нас кроз немирно море овога света води ка пристаништу — Царству Божјем. Пут од улаза до олтара, од запада ка истоку, слика је нашег целог живота: од земље ка небу.

## Иконостас — прозор, а не зид

Између наоса и олтара налази се **иконостас**. Стој у наосу и погледај га:

| Где на иконостасу                       | Шта је ту                                                                                                     |
| --------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| у средини                               | **царске двери**; на њима су обично иконе **Благовести** и **четири јеванђелиста**                            |
| са стране                               | **северне и јужне (ђаконске) двери**, најчешће са ликовима светих архангела или светих ђакона                 |
| десно од царских двери (када гледаш)    | икона **Христа**                                                                                              |
| лево од царских двери (када гледаш)     | икона **Богородице**                                                                                          |
| поред њих                               | често икона **Светог Јована Крститеља** и икона светитеља или празника коме је храм посвећен (храмовна икона) |
| изнад царских двери                     | обично икона **Тајне вечере**                                                                                 |
| на већим иконостасима, у редовима изнад | **празници**, **апостоли**, **пророци**, а на врху **крст**                                                   |

Распоред икона може се мало разликовати од храма до храма, али Христос десно и Богородица лево од царских двери уобичајени су свуда.

Кроз **царске двери** на Литургији се износе **Јеванђеље** и **Свети Дарови**. Изнад њих је Тајна вечера, јер се иза тих двери, у олтару, служи иста Тајна коју је Христос служио са апостолима.

Да ли иконостас **одваја** народ од олтара? Не. Иконостас није зид који народ држи „напољу“, него **прозор** који повезује земаљску и небеску Цркву. Свети на иконама стоје са нама у истој молитви — Христу се **клањамо**, а Богородицу и свете **поштујемо** и целивамо њихове иконе. Кроз двери иконостаса Христос долази Своме народу — у Јеванђељу и у **Причешћу**.

## У олтару и у наосу

**Олтар** је најсветији део храма. У њему се налазе:

- **Часна трпеза** — средиште храма. На њој се служи **Евхаристија**. На часној трпези је **антиминс**: платно на коме је представљено полагање Христа у гроб, у које су ушивене честице светих моштију и које је потписао епископ. Без антиминса Литургија се не служи. Он показује да је свака парохија **у јединству са својим епископом**.
- **Жртвеник** (проскомидијски сто) — у северном, левом делу олтара. На њему свештеник пре Литургије служи **проскомидију**: припрема хлеб и вино и спомиње живе и упокојене.
- **Горње место** — место за епископа, иза часне трпезе, на источној страни олтара.

У олтар не улазимо без благослова. Није то зато што нам је нешто „забрањено“, него због **светости места** где се служи Евхаристија — као што ни у туђу собу не улазимо без куцања, из поштовања.

Испред иконостаса, у наосу, налазе се:

- **Солеја** — мало уздигнути простор испред иконостаса, а у њеној средини, испред царских двери, **амвон** — место са кога се чита Јеванђеље и проповеда, и где верни приступају Причешћу.
- **Певнице** — места где стоје **појци** и предводе народ у појању.
- **Кандила, свећњаци, полијелеј и чираци** — светлост у храму. Она није само украс. Светлост је знак молитве и радости, и знак присуства Христа, Који је рекао:

> „Исус им опет рече, говорећи: Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота.“
> — Јн 8, 12

## Како се понашамо у храму

Ако је храм слика неба, како улазимо у њега? Прекрстимо се и поклонимо, целивамо икону празника, запалимо свећу. Трудимо се да дођемо **на почетак** службе, стојимо мирно, не причамо, искључимо телефон и пристојно смо обучени.

Све ово није списак „правила“ за која неко чека да их прекршимо. То је **израз љубави и пажње** — према Богу, Који нас чека, и према људима око нас, који се моле. Ко воли, пажљив је.

**Шетња кроз храм затворених очију**

Затвори очи и замисли свој храм. Улазиш на западна врата… прекрстиш се… пролазиш кроз **припрату**… стојиш у **наосу** међу својим људима… пред тобом је **иконостас**, а у средини **царске двери**… иза њих је **часна трпеза**, окренута ка **истоку**. Када следећи пут уђеш у свој парохијски храм, погледај коме је посвећен и чије су иконе на иконостасу поред Христове и Богородичине.

## Укратко

- Храм је дом Божји и врата небеска — место где се Црква сабира на Литургију и где се сусрећу небо и земља.
- Храм има три дела, од запада ка истоку — припрату (притвор), наос (лађу) и олтар.
- Храм је окренут ка истоку, ка Христу — Сунцу правде, Који ће поново доћи.
- Иконостас није зид, него прозор — свети на иконама моле се заједно са нама, а кроз царске двери Христос нам долази у Јеванђељу и Причешћу.
- У олтару су часна трпеза са антиминсом, жртвеник и горње место; у наосу амвон и певнице.
- Понашање у храму није спољашње правило, него израз љубави и пажње према Богу и људима.

## Кључни појмови

- **Припрата (притвор)** — Западни, улазни део храма; прелаз из света у храм. У старој Цркви ту су стајали оглашени и покајници.
- **Наос (лађа)** — Средишњи део храма у коме стоји сабрани народ Божји.
- **Олтар** — Источни део храма са часном трпезом; слика неба и престола Божјег.
- **Иконостас** — Преграда са иконама између наоса и олтара, са царским и ђаконским дверима; „прозор“ који повезује земаљску и небеску Цркву.
- **Антиминс** — Платно са представом полагања Христа у гроб, са моштима и потписом епископа, на коме се служи Литургија.
- **Жртвеник** — Сто у северном (левом) делу олтара, на коме се служи проскомидија.
- **Амвон** — Уздигнуто место испред царских двери са кога се чита Јеванђеље и проповеда.
- **Горње место** — Место за епископа иза часне трпезе, на источној страни олтара.