# Новозаветне заповести

*Христос не укида Закон, него га испуњава — заповест љубави као пут ка Животу*

Основна школа, 8. разред · Човек — икона Божја · https://verskanastava.com/osnovna/8/novozavetne-zapovesti

Возиш се са одељењем аутобусом на екскурзију уским планинским путем. Поред пута искрсне знак: **„Опасна кривина“**. Возач успори. Да ли га је тај знак **ограничио** — или **сачувао**? Шта би било на таквом путу да нема ниједног знака? Знак поред пута је, у ствари, **брига за онога ко путује**. Сети се: Бог је Мојсију на Синају дао **Десет заповести**. А шта Христос каже о заповестима?

![Глинени умиваоник са водом, убрус и бокал у горњој соби](https://verskanastava.com/images/osnovna-8/novozavetne-zapovesti.webp)

## „Нисам дошао да укинем“

> „Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним.“
> — Мт 5, 17

Шта значи **испунити** закон? Да ли је то само „не прекршити“ га? Исти Бог дао је и Закон на Синају и Јеванђеље. Христос Закон не одбацује, него га **уздиже у пуноћу** — показује његов смисао и даје снагу да се живи.

## Највећа заповест

Један законик упитао је Христа која је заповест највећа у Закону. Христос је повезао две старозаветне заповести (Понз 6, 5 и Лев 19, 18):

> „А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“
> — Мт 22, 37–40

Замисли **крст**. Усправна греда — **љубав према Богу**. Водоравна греда — **љубав према ближњем**. Може ли се једна греда одвојити од друге, а да крст остане крст? Не може. Апостол Јован то каже оштро:

> „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видео?“
> — 1 Јн 4, 20

## Нова заповест

На Тајној вечери, пред Своје страдање, Христос је дао ученицима **нову заповест**:

> „Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.“
> — Јн 13, 34–35

Шта је ту **ново**, ако је заповест о љубави према ближњем постојала и раније? Мера више није „као самога себе“, него **„као што ја вас“** — до краја, до Крста. Христова љубав је и **мера** наше љубави и њен **извор**: не волимо само својом снагом, него љубављу коју Он даје.

## Блаженства

На почетку **Беседе на гори** (Мт 5–7) Христос не почиње речима „немој“, него речју **„Блажени“** — срећни, благословени:

> „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско;
> Блажени који плачу, јер ће се утешити;
> Блажени кротки, јер ће наследити земљу;
> Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
> Блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
> Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети;
> Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
> Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
> Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене.
> Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.“
> — Мт 5, 3–12

**Сиромашни духом** су смирени — они који знају да све што имају имају од Бога. **Миротворци** нису само они који „не праве свађу“, него они који мир **граде** — мире завађене другове, први пруже руку.

Пази: блаженства нису „награда за добро владање“, као петица за мирно седење на часу. Она описују **лик хришћанина** — а у пуноћи **лик Самог Христа**, Који је кротак, милостив, чист срцем и миротворац. Ко тако живи, **већ сада** почиње да учествује у Царству Божјем.

**Покушај ове недеље**

Изабери **једно блаженство** и покушај да га живиш током недеље — на пример, да будеш миротворац у одељењу или милостив према неком ко је сам. На крају недеље запиши шта си учинио (или учинила) и како си се осећао (или осећала).

## „Чули сте … а ја вам кажем“

У Беседи на гори Христос више пута понавља: „Чули сте да је казано … А ја вам кажем …“ Ево првог примера:

> „Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду …“
> — Мт 5, 21–22

| Стари Закон                       | Христос                                    | Где почиње грех — где почиње љубав                        |
| --------------------------------- | ------------------------------------------ | --------------------------------------------------------- |
| Не убиј                           | ни гневити се ни вређати брата; помири се  | у срцу — у гневу и мржњи                                  |
| Не чини прељубе                   | ни пожудним погледом                       | у мислима и жељама                                        |
| Око за око, и зуб за зуб          | не враћај злом за зло                      | уместо освете — великодушност                             |
| Љуби ближњега, а мрзи непријатеља | љубите непријатеље своје, молите се за њих | љубав без граница — „као што је савршен Отац ваш небески“ |

> „Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне.“
> — Мт 5, 43–44

> „Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.“
> — Мт 5, 48

Христос „испуњава“ Закон тако што га **враћа у срце**. Није Му довољно да споља све изгледа у реду. Он **лечи корен греха** — гнев, пожуду, освету, мржњу — пре него што из њих никне зло дело.

**Шта значи љубити непријатеља?**

Љубити непријатеља **не значи** одобравати зло или трпети насиље без заштите. Значи **не мрзети**, **не светити се** и **молити се** за тог човека. Ако неко у школи трпи вршњачко насиље, то се **увек пријављује** одраслима — родитељима, разредном, вероучитељу.

## Путокази, а не ограда

Хришћански живот није „скупљање бодова“ којима бисмо заслужили спасење. Спасење је **дар** Божје љубави. Заповести су **пут исцељења и раста у љубави**, којим идемо заједно са Богом, у сарадњи са Његовом благодаћу. Сами, без Христа, не бисмо их могли испунити — али са Њим оне постају пут ка Животу.

Заповести, дакле, нису ограда која нас затвара, него **знакови поред пута** који нас воде ка Животу. А њихов смисао је један — **љубав**.

У Беседи на гори Христос нас је научио и молитву коју изговарамо сваки дан:

**Оче наш**

Оче наш који си на небесима,
да се свети име Твоје,
да дође царство Твоје,
да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас;
и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим;
и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.
Амин!

Овако ову молитву пишемо и молимо на **црквенословенском** језику, старим црквеним словима:

![Молитва Господња — Оче наш на црквенословенском језику](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/csl-oce-nas.webp "Молитва Господња (Оче наш) на црквенословенском језику. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

## Укратко

- Христос не укида Закон и Пророке, него их испуњава (Мт 5, 17) — враћа Закон у срце и лечи корен греха.
- Двострука заповест љубави — љубав према Богу и љубав према ближњем — сажетак је целог Закона (Мт 22, 37–40). Као две греде крста, не могу се раздвојити.
- Нова заповест: љубити једни друге „као што ја вас љубих“ (Јн 13, 34) — Христова љубав је и мера и извор наше љубави.
- Блаженства (Мт 5, 3–12) нису награда за добро владање, него опис живота који већ сада учествује у Царству Божјем — лик Христов.
- Заповести нису ограда која нас затвара ни начин да „зарадимо“ спасење, него путокази и пут исцељења и раста у љубави, уз благодат Божју.

## Кључни појмови

- **Двострука заповест љубави** — Љубав према Богу и љубав према ближњем — сажетак целог Закона и Пророка (Мт 22, 37–40).
- **Нова заповест** — Љубити једни друге као што нас је Христос љубио (Јн 13, 34); мера и извор те љубави је Христова љубав.
- **Блаженства** — Христове речи на почетку Беседе на гори (Мт 5, 3–12) које описују лик човека Царства Божјег.
- **Беседа на гори** — Христово учење записано у Јеванђељу по Матеју, главе 5–7; срж новозаветног етоса.
