# Новозаветне заповести *Христос не укида Закон, него га испуњава — заповест љубави као пут ка Животу* Основна школа, 8. разред · Човек — икона Божја · https://verskanastava.com/osnovna/8/novozavetne-zapovesti Возиш се са одељењем аутобусом на екскурзију уским планинским путем. Поред пута искрсне знак: **„Опасна кривина“**. Возач успори. Да ли га је тај знак **ограничио** — или **сачувао**? Шта би било на таквом путу да нема ниједног знака? Знак поред пута је, у ствари, **брига за онога ко путује**. Сети се: Бог је Мојсију на Синају дао **Десет заповести**. А шта Христос каже о заповестима? ![Глинени умиваоник са водом, убрус и бокал у горњој соби](https://verskanastava.com/images/osnovna-8/novozavetne-zapovesti.webp) ## „Нисам дошао да укинем“ > „Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке; нисам дошао да укинем него да испуним.“ > — Мт 5, 17 Шта значи **испунити** закон? Да ли је то само „не прекршити“ га? Исти Бог дао је и Закон на Синају и Јеванђеље. Христос Закон не одбацује, него га **уздиже у пуноћу** — показује његов смисао и даје снагу да се живи. ## Највећа заповест Један законик упитао је Христа која је заповест највећа у Закону. Христос је повезао две старозаветне заповести (Понз 6, 5 и Лев 19, 18): > „А Исус му рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“ > — Мт 22, 37–40 Замисли **крст**. Усправна греда — **љубав према Богу**. Водоравна греда — **љубав према ближњем**. Може ли се једна греда одвојити од друге, а да крст остане крст? Не може. Апостол Јован то каже оштро: > „Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видео?“ > — 1 Јн 4, 20 ## Нова заповест На Тајној вечери, пред Своје страдање, Христос је дао ученицима **нову заповест**: > „Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. По томе ће сви познати да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом.“ > — Јн 13, 34–35 Шта је ту **ново**, ако је заповест о љубави према ближњем постојала и раније? Мера више није „као самога себе“, него **„као што ја вас“** — до краја, до Крста. Христова љубав је и **мера** наше љубави и њен **извор**: не волимо само својом снагом, него љубављу коју Он даје. ## Блаженства На почетку **Беседе на гори** (Мт 5–7) Христос не почиње речима „немој“, него речју **„Блажени“** — срећни, благословени: > „Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско; > Блажени који плачу, јер ће се утешити; > Блажени кротки, јер ће наследити земљу; > Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити; > Блажени милостиви, јер ће бити помиловани; > Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети; > Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати; > Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско. > Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. > Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.“ > — Мт 5, 3–12 **Сиромашни духом** су смирени — они који знају да све што имају имају од Бога. **Миротворци** нису само они који „не праве свађу“, него они који мир **граде** — мире завађене другове, први пруже руку. Пази: блаженства нису „награда за добро владање“, као петица за мирно седење на часу. Она описују **лик хришћанина** — а у пуноћи **лик Самог Христа**, Који је кротак, милостив, чист срцем и миротворац. Ко тако живи, **већ сада** почиње да учествује у Царству Божјем. **Покушај ове недеље** Изабери **једно блаженство** и покушај да га живиш током недеље — на пример, да будеш миротворац у одељењу или милостив према неком ко је сам. На крају недеље запиши шта си учинио (или учинила) и како си се осећао (или осећала). ## „Чули сте … а ја вам кажем“ У Беседи на гори Христос више пута понавља: „Чули сте да је казано … А ја вам кажем …“ Ево првог примера: > „Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду. А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога ни за што, бити крив суду …“ > — Мт 5, 21–22 | Стари Закон | Христос | Где почиње грех — где почиње љубав | | --------------------------------- | ------------------------------------------ | --------------------------------------------------------- | | Не убиј | ни гневити се ни вређати брата; помири се | у срцу — у гневу и мржњи | | Не чини прељубе | ни пожудним погледом | у мислима и жељама | | Око за око, и зуб за зуб | не враћај злом за зло | уместо освете — великодушност | | Љуби ближњега, а мрзи непријатеља | љубите непријатеље своје, молите се за њих | љубав без граница — „као што је савршен Отац ваш небески“ | > „Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне.“ > — Мт 5, 43–44 > „Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.“ > — Мт 5, 48 Христос „испуњава“ Закон тако што га **враћа у срце**. Није Му довољно да споља све изгледа у реду. Он **лечи корен греха** — гнев, пожуду, освету, мржњу — пре него што из њих никне зло дело. **Шта значи љубити непријатеља?** Љубити непријатеља **не значи** одобравати зло или трпети насиље без заштите. Значи **не мрзети**, **не светити се** и **молити се** за тог човека. Ако неко у школи трпи вршњачко насиље, то се **увек пријављује** одраслима — родитељима, разредном, вероучитељу. ## Путокази, а не ограда Хришћански живот није „скупљање бодова“ којима бисмо заслужили спасење. Спасење је **дар** Божје љубави. Заповести су **пут исцељења и раста у љубави**, којим идемо заједно са Богом, у сарадњи са Његовом благодаћу. Сами, без Христа, не бисмо их могли испунити — али са Њим оне постају пут ка Животу. Заповести, дакле, нису ограда која нас затвара, него **знакови поред пута** који нас воде ка Животу. А њихов смисао је један — **љубав**. У Беседи на гори Христос нас је научио и молитву коју изговарамо сваки дан: **Оче наш** Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Амин! Овако ову молитву пишемо и молимо на **црквенословенском** језику, старим црквеним словима: ![Молитва Господња — Оче наш на црквенословенском језику](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/csl-oce-nas.webp "Молитва Господња (Оче наш) на црквенословенском језику. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.") ## Укратко - Христос не укида Закон и Пророке, него их испуњава (Мт 5, 17) — враћа Закон у срце и лечи корен греха. - Двострука заповест љубави — љубав према Богу и љубав према ближњем — сажетак је целог Закона (Мт 22, 37–40). Као две греде крста, не могу се раздвојити. - Нова заповест: љубити једни друге „као што ја вас љубих“ (Јн 13, 34) — Христова љубав је и мера и извор наше љубави. - Блаженства (Мт 5, 3–12) нису награда за добро владање, него опис живота који већ сада учествује у Царству Божјем — лик Христов. - Заповести нису ограда која нас затвара ни начин да „зарадимо“ спасење, него путокази и пут исцељења и раста у љубави, уз благодат Божју. ## Кључни појмови - **Двострука заповест љубави** — Љубав према Богу и љубав према ближњем — сажетак целог Закона и Пророка (Мт 22, 37–40). - **Нова заповест** — Љубити једни друге као што нас је Христос љубио (Јн 13, 34); мера и извор те љубави је Христова љубав. - **Блаженства** — Христове речи на почетку Беседе на гори (Мт 5, 3–12) које описују лик човека Царства Божјег. - **Беседа на гори** — Христово учење записано у Јеванђељу по Матеју, главе 5–7; срж новозаветног етоса.