# Освећење времена

*Дан, седмица и година у ритму молитве — време као пут ка Царству*

Основна школа, 8. разред · Црква и Литургија · https://verskanastava.com/osnovna/8/osvecenje-vremena

Отвори календар у телефону. Шта ти он показује? Бројеве дана, састанке, рођендане, распуст. Телефон **мери** време. А сада отвори црквени календар: уз сваки дан пише име неког светитеља или празника, ту су посни дани, недеље, велики празници означени црвеним словима. Црквени календар не само да мери време — он га **испуњава смислом**. Да ли је, онда, време само „пролажење“, или може да буде нешто више?

![Звоник цркве у четири годишња доба, са сунцем и месецом на небу](https://verskanastava.com/images/osnovna-8/osvecenje-vremena.webp)

## Време је Божји дар

Бог је створио и време. У причи о стварању света, после сваког дана понавља се:

> „И свјетлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.“
> — Пост 1, 5

И псалам који Црква пева на почетку сваког вечерња, Псалам 103, слави Бога и за смену дана и ноћи:

> „Створио си месец за времена, сунце познаје залазак свој.“
> — Пс 103, 19

Време нам је дато да у њему растемо ка Богу. Зато Црква **освећује време**: испуњава дан, седмицу и годину молитвом и сећањем на дела Божја, и усмерава их ка **Васкрсењу** и **Царству Божјем**. Постоје три круга богослужења — **дневни**, **седмични** и **годишњи**.

## Дан

Чиме почиње дан у причи о стварању? Вечером: „и би вече и би јутро“. Тако и у Цркви **дан почиње увече**, **вечерњем**. Зато се, на пример, бденије уочи празника служи претходне вечери — то је већ почетак празника.

Службе дневног круга налазе се у књизи која се зове **Часослов**:

| Служба                          | Време и смисао                                                                            |
| ------------------------------- | ----------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Вечерње**                     | почетак црквеног дана; почиње Псалмом 103, о стварању света; пред њим се служи девети час |
| **Повечерје**                   | молитва пред сон                                                                          |
| **Полуноћница**                 | молитва у поноћ — бдење у ишчекивању Христа, као у причи о десет девојака (Мт 25, 1–13)   |
| **Јутрење**                     | дочек светлости и новог дана; хвала Богу                                                  |
| **Часови** (први, трећи, шести) | освећују дан молитвом у одређене сате                                                     |
| **Божанствена Литургија**       | средиште и круна дана — улазак у Царство                                                  |

У парохијама се уочи недеља и празника вечерње и јутрење често служе заједно, као **бденије** (свеноћно бдење). А хришћанин и код куће има своје **јутарње и вечерње молитве** — тако ни његов дан не почиње и не завршава се без Бога. Псалмопевац каже:

> „Вечером и јутром и у подне казиваћу, и јављаћу, и услишиће глас мој.“
> — Пс 54, 17

А апостол Павле саветује:

> „Радујте се свагда, молите се без престанка, на свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу.“
> — 1 Сол 5, 16–18

## Седмица

Сваки дан у седмици има своје посвећење. Песме за сваки дан налазе се у књизи **Октоих** (Осмогласник) — зове се тако јер се певају у осам „гласова“ (напева), који се смењују из недеље у недељу.

| Дан           | Посвећен                                            |
| ------------- | --------------------------------------------------- |
| **Недеља**    | **Васкрсењу Христовом** — „мали Васкрс“             |
| **Понедељак** | светим анђелима (бестелесним силама)                |
| **Уторак**    | Светом Јовану Крститељу                             |
| **Среда**     | Крсту и Богородици; спомен Јудине издаје (**пост**) |
| **Четвртак**  | светим апостолима и Светом Николају                 |
| **Петак**     | Крсту и страдању Христовом (**пост**)               |
| **Субота**    | свим светима и упокојенима                          |

**Недеља** је средиште седмице. Христос је васкрсао „први дан недеље“:

> „А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам демона.“
> — Мк 16, 9

Зато је недеља за хришћане **„мали Васкрс“** — први дан новог стварања, а Свети Оци су је звали и **„осми дан“**, јер превазилази седмицу овога света и показује на Царство Божје, које нема краја. Недеља је дан **Литургије**. Она никада није дан туге.

Зашто онда постимо **средом и петком**? Средом се сећамо Јудине издаје, а петком страдања Христовог на Крсту. Пост тих дана није „кажњавање“, него **саосећање** са Христом и припрема за радост недеље (учимо: [Пост](https://verskanastava.com/osnovna/8/post.md)).

## Година

**Црквена година** почиње **1. септембра по црквеном**, односно **14. септембра по грађанском календару**. Тај дан зове се **Индикт** (црквена Нова година).

Зашто два датума? Српска Православна Црква у богослужењу користи **јулијански (црквени) календар**, а у грађанском животу важи грегоријански. У овом веку разлика између њих је **13 дана**. Зато датуме празника увек дајемо на оба начина: Божић је **25. децембра по црквеном**, а то је **7. јануар по грађанском** календару.

Празници у години су двојаки:

- **Непокретни** — увек истог датума; њихове службе су у књизи **Минеј** (по месецима).
- **Покретни** — зависе од дана Васкрса; њихове службе су у **Посном** и **Цветном триоду**.

### Дванаест великих празника

| Празник                                           | По црквеном                         | По грађанском |
| ------------------------------------------------- | ----------------------------------- | ------------- |
| Рођење Пресвете Богородице (**Мала Госпојина**)   | 8. септембар                        | 21. септембар |
| Воздвижење Часног Крста (**Крстовдан**)           | 14. септембар                       | 27. септембар |
| **Ваведење** Пресвете Богородице                  | 21. новембар                        | 4. децембар   |
| Рођење Христово (**Божић**)                       | 25. децембар                        | 7. јануар     |
| Крштење Господње (**Богојављење**)                | 6. јануар                           | 19. јануар    |
| **Сретење** Господње                              | 2. фебруар                          | 15. фебруар   |
| **Благовести**                                    | 25. март                            | 7. април      |
| **Преображење** Господње                          | 6. август                           | 19. август    |
| Успење Пресвете Богородице (**Велика Госпојина**) | 15. август                          | 28. август    |
| Улазак Господа у Јерусалим (**Цвети**)            | недеља пред Васкрс                  | покретни      |
| Вазнесење Господње (**Спасовдан**)                | четрдесети дан по Васкрсу, четвртак | покретни      |
| Силазак Светога Духа (**Педесетница, Духови**)    | педесети дан по Васкрсу, недеља     | покретни      |

А изнад свих празника је **Васкрс** — **празник над празницима**. Он се увек празнује у недељу, а његов датум се сваке године изнова рачуна по црквеним правилима (пасхалији) — зато се помера, а са њим и сви покретни празници. Као што се свака седмица окреће око недеље, тако се цела година окреће око **Васкрсења Христовог**.

У години постоје и четири **вишедневна поста**: **Велики (Васкршњи)** пост пред Васкрс, **Петровски (Апостолски)** пост пред Петровдан (12. јул по грађанском календару; почиње у понедељак после недеље Свих светих, па му дужина зависи од Васкрса), **Госпојински** пост пред Велику Госпојину (од 14. до 27. августа по грађанском календару) и **Божићни** пост пред Божић (од 28. новембра до 6. јануара по грађанском календару). У црквеном календару посни дани су посебно означени — научи да их читаш.

## Празник није само сећање

Да ли се време у Цркви само „врти у круг“ — сваке године исти празници, сваке недеље исте службе? Кругови се понављају, али **нису затворени**. Они су као **спирала** која се пење ка Царству Божјем. Свака година у Цркви може нас довести мало ближе Христу.

Зато у богослужбеним песмама Црква тако често каже **„данас“**: на Божић пева да се Христос данас рађа, на Богојављење да се данас крштава. Празник није само подсећање на нешто што се давно десило. На богослужењу **празнични догађај постаје данашњи** за сабрану Цркву — ми у њему учествујемо. Христос није само личност из прошлости:

> „Исус Христос је исти јуче и данас и у векове.“
> — Јевр 13, 8

И апостол Павле нас подсећа да је свако време — време за Бога:

> „… Ево, сад је најпогодније време; ево, сад је дан спасења!“
> — 2 Кор 6, 2

## Литургијски викенд

Сада можемо да повежемо све што смо учили у овој теми. Шта стоји у средишту? У Литургији је средиште **Причешће**, у храму — **часна трпеза**, а у времену — **Васкрс** и **недељна Литургија**. Литургија је, дакле, средиште у коме се освећују и **простор** и **време**.

| Крак          | Кључни појмови                                             | Кључна реченица                                |
| ------------- | ---------------------------------------------------------- | ---------------------------------------------- |
| **Црква**     | Тело Христово, Глава — Христос, удови, епископ, сабрање    | Црква се најпотпуније пројављује на Литургији. |
| **Литургија** | проскомидија, оглашени, верни, анафора, епиклеза, Причешће | Литургија је заједничко дело и икона Царства.  |
| **Простор**   | припрата, наос, олтар, иконостас, часна трпеза, исток      | Храм је дом Божји и врата небеска.             |
| **Време**     | вечерње, Октоих, недеља, Минеј, Триод, Васкрс              | Црква освећује дан, седмицу и годину.          |

(Учили смо: [Црква је Тело Христово](https://verskanastava.com/osnovna/8/crkva-je-telo-hristovo.md), [Божанствена Литургија](https://verskanastava.com/osnovna/8/bozanstvena-liturgija.md), [Литургијски простор](https://verskanastava.com/osnovna/8/liturgijski-prostor.md).)

Замисли један **литургијски викенд**. У суботу увече, уочи недеље, почиње нови црквени дан — **вечерњем**. Звона позивају, у храму се пале кандила, а Црква пева Псалам 103 о стварању света. У недељу ујутро опет долазимо, прекрстимо се у **припрати** и стајемо у **наос**, окренути ка **истоку**. На **жртвенику** је већ одслужена проскомидија. Свештеник објављује почетак Литургије, народ пева, чита се Јеванђеље. Свети Дарови се приносе на **часној трпези**, а онда се царске двери отварају и верни приступају **Причешћу**. Време (вечерње, недеља) + простор (припрата, наос, олтар) + Литургија (сабрање, Причешће) = **живот Цркве**.

**Бог је свуда — зашто онда у храм?**

Неко ће рећи: „Бог је свуда, могу да се молим и код куће.“ Тачно је — Бог јесте свуда, и лична молитва је драгоцена. Али Црква је **сабрање**: на Литургији не постајемо само појединци који се моле, него **једно Тело** Христово. Лична молитва и литургијско сабрање иду заједно. А и твој дан ван храма може бити освећен — јутарњом и вечерњом молитвом, постом, крсном славом, делима љубави. Зашто се све окреће око недеље и Васкрса? Зато што је Васкрсење Христово почетак новог света и Царства Божјег.

## Укратко

- Црква освећује време тако што га испуњава молитвом и сећањем на дела Божја и усмерава га ка Васкрсењу и Царству Божјем.
- Дневни круг богослужења почиње вечерњем („И би вече и би јутро“) — вечерње, повечерје, полуноћница, јутрење, часови, а средиште и круна дана је Литургија.
- Седмични круг — сваки дан има своје посвећење; недеља је „мали Васкрс“, а среда и петак посни дани, због издаје и страдања Христовог.
- Црквена година почиње 1. септембра по црквеном, односно 14. септембра по грађанском календару. Празници су непокретни (увек истог датума) и покретни (зависе од Васкрса).
- Васкрс је празник над празницима — средиште целе године, као што је недеља средиште седмице.
- У празнику се не само сећамо догађаја, него у њему учествујемо — „данас“. Литургија освећује и простор и време.

## Кључни појмови

- **Дневни круг** — Низ богослужења од вечерња до Литургије, којима се освећује цео дан; налазе се у Часослову.
- **Октоих (Осмогласник)** — Богослужбена књига са песмама за дане у седмици, у осам гласова.
- **Минеј** — Књига служби непокретних празника и светитеља, по месецима.
- **Триод** — Књига служби покретних празника (Посни и Цветни триод), везаних за Васкрс.
- **Индикт** — Почетак црквене године — 1. септембар по црквеном, односно 14. септембар по грађанском календару.
- **Освећење времена** — Испуњавање дана, седмице и године молитвом и празницима, са средиштем у Васкрсу и Литургији.