# Бог се познаје љубављу

*„Бог је љубав“ — познање Бога није збир података, него заједница љубави са Њим и са ближњима*

Средња школа, I разред · Вера · https://verskanastava.com/srednja/1/bog-se-poznaje-ljubavlju

Можеш да знаш рођендан свог омиљеног певача, име његовог пса, град у коме је одрастао и редослед песама на сваком албуму. Можеш да пратиш његов профил и да знаш о њему више него многи његови рођаци. Па ипак — да ли га **познајеш**? А сада помисли на најбољег друга или другарицу. Можда не знаш ни њихов број ципела, али знаш како ћуте кад су тужни, чему се радују и шта ће рећи пре него што проговоре. Пријатеља не упознајемо скупљањем података, него **временом проведеним заједно, поверењем, праштањем и љубављу**. Како се онда познаје Бог?

![Ватра на огњишту у старој сеоској кући, хлеб и лонац на столу](https://verskanastava.com/images/srednja-1/bog-se-poznaje-ljubavlju.webp)

## Знати о … и познавати …

Наш језик прави разлику између **знати нешто о некоме** и **познавати некога**. Библијски језик иде још даље. У Светом Писму „познати“ не значи само „имати податке“, него ући у **најдубљу личну заједницу** — зато се у Писму и сједињење мужа и жене описује као „познање“ (уп. Пост 4, 1).

У молитви пред страдање Христос каже Оцу:

> „А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.“
> — Јн 17, 3

Зашто Христос не каже да је вечни живот „знати тачне ставове о Богу“, него — **познати Бога**? Апостол Павле одговара:

> „А о жртвама идолским познато нам је да сви имамо знање. Знање надима, а љубав изграђује. Ако ли неко мисли да нешто зна, још ништа није сазнао као што треба знати. А ако неко љуби Бога, тога је Бог познао.“
> — 1 Кор 8, 1–3

Обрати пажњу на последњу реченицу: ко љуби Бога — **тога је Бог познао**. Познање Бога није „истраживање“ у коме је човек субјекат, а Бог предмет. Оно је **узајамно и лично**, као свака права љубав.

## Бог је љубав

Најдубље речи о томе записао је апостол Јован, „апостол љубави“, у својој Првој посланици. Прочитај их у четири корака.

**1. Љубав и познање.**

> „Љубљени, љубимо једни друге; јер је љубав од Бога, и сваки који љуби од Бога је рођен, и познаје Бога. Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав.“
> — 1 Јн 4, 7–8

Ко не љуби, не може да позна Бога — не зато што му недостаје интелигенција, него зато што Бог **јесте** љубав. Бога упознаје само онај ко у Његовом животу учествује.

**2. Ко је први заволео?**

> „У томе се показа љубав Божија према нама што је Бог Сина својега Јединороднога послао у свет да живимо Њиме. … Ми љубимо Њега, јер Он први заволи нас.“
> — 1 Јн 4, 9. 19

Не почињемо ми. **Бог је први заволео нас** — још пре него што смо Га тражили. Наша љубав је **одговор**.

**3. Како да волим Бога Кога не видим?**

> „Бога нико никада није видео: ако љубимо једни друге, Бог у нама пребива, и љубав је његова савршена у нама. … Ако ко рече: Љубим Бога, а мрзи брата својега, лажа је; јер који не љуби брата својега којега види, како може љубити Бога, којега није видео? И ову заповест имамо од Њега: Који љуби Бога, да љуби и брата својега.“
> — 1 Јн 4, 12. 20–21

Ово је можда најоштрија реченица у Новом Завету. Љубав према ближњем је **мерило** љубави према Богу. Не можемо „заобићи“ човека поред нас и стићи до Бога.

**4. Љубав и страх.**

> „… Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему. … У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље; јер је у страху мучење, а ко се боји, није се усавршио у љубави.“
> — 1 Јн 4, 16. 18

Зашто је Бог љубав? Зато што је **Света Тројица** — Отац, Син и Свети Дух живе од вечности у савршеној заједници љубави (види лекцију [Бог Откривења — Света Тројица у Светом Писму](https://verskanastava.com/srednja/1/bog-otkrivenja-sveta-trojica.md)). Зато љубав није „осећање о Богу“, него **сам Божји живот**, у који смо позвани. А израз „Бог је љубав“ не значи „Бог је само пријатан осећај“: Божја љубав је жртвена, по мери Христовог Крста.

## Светитељи о љубави

Светитељи су људи који су Бога познали изнутра. Њихове мисли о љубави овде наводимо по смислу:

**Свети Максим Исповедник (VII век, „Главе о љубави“)**

Љубав је такво стање душе у коме човек ништа од створеног не претпоставља познању Бога. А ко љуби Бога, не може да не љуби и сваког човека.

**Свети Јован Лествичник (VII век, „Лествица“)**

Духовни живот је лествица од тридесет степеника. На последњем, највишем, стоји тројство вере, наде и љубави — а највећа међу њима је љубав.

Свети Јован ту понавља апостола Павла:

> „А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав.“
> — 1 Кор 13, 13

На икони **Лествице** монаси се пењу ка Христу, а неки падају. Шта нас на тој лествици држи да не паднемо? Смирење, молитва — и љубав.

**Свети Силуан Атонски (XX век)**

Мерило истинског познања Бога у Духу Светом јесте љубав према непријатељима — јер је тако љубио Христос.

## Знање о Богу и познање Бога

| Знање о Богу               | Познање Бога                                      |
| -------------------------- | ------------------------------------------------- |
| читање књига о вери        | молитва — разговор са Богом                       |
| учење Символа вере напамет | исповедање Символа вере на Литургији, у заједници |
| знати шта је љубав         | праштање, помоћ ближњем, љубав према непријатељу  |
| знати шта је Причешће      | причешћивање Телом и Крвљу Христовом              |

Значи ли то да је учење непотребно? Никако. **Знање није непријатељ** вере: потребно је и корисно, а погрешна представа о Богу води и погрешној љубави. Али знање је **пут, а не циљ** — оно служи заједници. Христос каже:

> „Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.“
> — Јн 14, 21

О Богу можеш знати много и остати Му далек. А можеш знати мало, а волети Га — и бити Му близу. Бог се познаје тако што се **живи са Њим**.

## Химна љубави

Тринаеста глава Прве посланице Коринћанима зове се **химна љубави**. Почиње упозорењем:

> „Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи. И ако имам дар пророштва и знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам. И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.“
> — 1 Кор 13, 1–3

Без љубави — и језици, и пророштва, и **све знање** — ништа. Знање без љубави не води Богу. Затим апостол описује каква је љубав:

> „Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, не радује се неправди, а радује се истини, све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје …“
> — 1 Кор 13, 4–8

**Две вежбе са химном љубави**

**Прва:** прочитај стихове 4–7 у себи, а уместо речи „љубав“ стави **„Христос“**: „Христос дуго трпи, Христос не завиди …“ Да ли негде не пристаје? Пристаје свуда — химна љубави је **портрет Христа**.

**Друга:** прочитај их још једном, сасвим тихо, са **својим именом**. Где си застао? Које ти је својство најтеже? Та празнина није разлог за очај, него **позив**: Христос је дошао да нас научи да волимо Његовом љубављу. Ову вежбу ради само за себе — она је за покајање и наду, не за стид.

Пази: „**све трпи**“ не значи прихватити насиље или ћутати о њему. Ако неко трпи злостављање или вршњачко насиље, треба да потражи помоћ одраслих — и то је чин љубави, и према себи и према ономе ко чини зло.

## Ко је мој ближњи?

Један законик је, да би искушао Христа, питао шта треба да чини да наследи вечни живот. Сам је одговорио заповешћу о љубави према Богу и ближњем, а онда додао:

> „А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој?“
> — Лк 10, 29

Христос му је испричао причу. Човек који је силазио из Јерусалима у Јерихон пао је међу разбојнике; свукли су га, изранили и оставили полумртвог. Тим путем прошао је један свештеник, видео га и прошао; исто тако и левит. А онда:

> „А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.“
> — Лк 10, 33–34

Сутрадан је гостионичару дао два динара да се побрине за рањеника. Самарјани и Јевреји тог времена били су у дубоком непријатељству — а помогао је управо Самарјанин. На крају Христос пита законика:

> „Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што беше запао међу разбојнике? А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди па и ти чини тако.“
> — Лк 10, 36–37

Законик је питао „**Ко је мој** ближњи?“ — као да тражи списак људи које је дужан да воли. Христос окреће питање: „**Ко је био** ближњи?“ Ближњи није неко кога ја бирам, него неко **коме ја постајем ближњи**.

**Самарјанин — слика Христа**

Многи Свети Оци у милостивом Самарјанину виде **Самог Христа**. Он је сишао к рањеном човечанству, превио му ране и довео га у „гостионицу“ — **Цркву** — где се о њему брину док се Он не врати. Ово тумачење не поништава моралну поуку приче, него је продубљује: Христос, Који нам је постао ближњи, учи нас да и ми постанемо ближњи другима. **Из Христове милости рађа се наша.**

## Љубав на делу

Шта би учинила љубав која познаје Бога у ситуацијама које су можда и твоје?

| Ситуација                                                    | Шта чини љубав                                                       |
| ------------------------------------------------------------ | -------------------------------------------------------------------- |
| Нови ученик у одељењу седи сам на сваком одмору.             | прилази му, позива га у друштво — постаје му „ближњи“                |
| Под твојом објавом неко оставља увредљиве коментаре.         | не узвраћа увредом; штити себе, али се моли за њега                  |
| Млађи брат стално узима твоје ствари без питања.             | стрпљиво разговара и прашта; „дуго трпи“ не значи ћутати на неправду |
| Старија комшиница живи сама и ретко излази.                  | нуди помоћ, обилази је, слуша је                                     |
| Друг је ширио лаж о теби, а сада му треба помоћ око градива. | помаже — љубав према непријатељу мерило је хришћанске љубави         |

Последњи пример није случајно последњи. Христос каже:

> „А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вређају и гоне.“
> — Мт 5, 44

То је оно што Свети Силуан назива мерилом: у љубави према непријатељима човек најдубље познаје Бога, јер тако воли Христос.

Бог се не познаје из далека. Познаје Га онај ко се, као Самарјанин, **сагне над рањеним човеком**. Покушај ове недеље да учиниш једно конкретно дело љубави према некоме кога ти није лако волети — и примети шта се у теби мења.

## Укратко

- Знати нешто о Богу није исто што и познавати Бога. У Библији „познати“ значи ући у најдубљу личну заједницу; такво познање Бога је вечни живот (Јн 17, 3).
- „Знање надима, а љубав изграђује“ (1 Кор 8, 1). Знање није непријатељ вере — потребно је и корисно, али је пут, а не циљ.
- „Бог је љубав“ (1 Јн 4, 8) — Он је први заволео нас, а наша љубав је одговор. Ко каже да воли Бога, а мрзи брата кога види, није у истини.
- Свети Максим Исповедник, Свети Јован Лествичник и Свети Силуан Атонски сведоче да је љубав највиши пут богопознања, а љубав према непријатељима њено мерило.
- Химна љубави (1 Кор 13) је портрет Христа; без љубави су и највеће знање и највећи дарови — ништа.
- У причи о милостивом Самарјанину Христос окреће питање — ближњи није неко кога бирам, него неко коме ја постајем ближњи. Бога упознаје онај ко се сагне над рањеним човеком.

## Кључни појмови

- **Знање о Богу** — Сазнања и појмови о Богу — корисна и потребна, али недовољна за заједницу са Њим.
- **Познање Бога** — Лична заједница са Богом у љубави, молитви и Светим Тајнама; вечни живот (Јн 17, 3).
- **Агапе (љубав)** — Жртвена љубав која дарује себе и не тражи своје; сам живот Бога Тројице, у који нас Бог уводи.
- **Лествица** — Дело Светог Јована Лествичника о духовном успону у тридесет степеника; на врху је љубав.
- **Заповест љубави** — Љубав према Богу и према ближњем, нераздвојне једна од друге (1 Јн 4, 20–21).
- **Ближњи** — Свако коме ја могу постати помоћ и љубав, без обзира на порекло (Лк 10, 36–37).
- **Милосрђе** — Љубав која се сагиње над патњом другога и делатно помаже.