# Човек — боготражитељ

*„Немирно је срце наше док се не смири у Теби“ — човек као биће које тражи Бога и бива нађено*

Средња школа, I разред · Бог Који Се открива · https://verskanastava.com/srednja/1/covek-bogotrazitelj

Сигурно ти се десило: месецима желиш нешто — нови телефон, пролаз на такмичењу, да те неко примети, да те позову у друштво. И онда се то деси. Неколико дана си срећан. А онда, полако, опет онај познати немир: _и шта сад?_ Као да ниједан испуњени циљ не може дуго да напуни оно место у теби које стално нешто тражи. Можда то није мана коју треба утишати. Можда је то **путоказ**.

![Упаљен фењер поред шумске стазе у сумрак, стаза води ка светлости на брду](https://verskanastava.com/images/srednja-1/covek-bogotrazitelj.webp)

## Немирно срце

Шта човек тражи? Срећу, љубав, смисао, слободу, истину, признање, мир. Све је то добро, а ипак нас ништа од тога не смири **трајно**. Блажени Августин, хришћански епископ из IV и V века, који је и сам дуго лутао, почиње своје **Исповести** (I књига) молитвом Богу:

**Блажени Августин, Исповести**

„Створио си нас за Себе, и немирно је срце наше док се не смири у Теби.“

Немир срца, дакле, није болест. Он је знак да смо створени **за више од пролазног**. Православна Црква Августина поштује као блаженог, а ову његову мисао наводимо као општепознату и истиниту.

## Човек — биће које се моли

Где год су археолози и историчари тражили, налазили су исто: **молитву, жртву, светињу и питање шта долази после смрти**. Египћани, Грци, народи Индије и Америке, преци Словена — народи који нису знали један за другог. Зато се каже да је човек по природи **религиозно биће**, „боготражитељ“.

Али пази: заједничко **трагање** не значи да су сви **одговори** исти. Трагање многих народа завршило се обожавањем природе, звезда, владара или дела сопствених руку. Искреног трагаоца поштујемо, ко год он био. Ипак, сведочимо да је **пуноћа одговора дата у Христу**.

## Павле на Ареопагу

Атина у I веку била је град философа, пун храмова и жртвеника. Апостол Павле је међу њима нашао и један на коме је писало „Непознатоме Богу“ (Дап 17, 23). Позван да говори на Ареопагу, градском савету, одржао је беседу коју вреди прочитати пажљиво, део по део.

**1. Полази од онога што већ траже.** Павле не почиње осудом. Признаје им да су „врло побожни“ и каже им да ће им објавити Онога Кога већ поштују, а не познају.

**2. Ко је тај Бог?** Не неко из пантеона богова, него Творац свега:

> „Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима, нити прима угађања од руку човечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све.“
> — Дап 17, 24–25

**3. Зашто је створио људе?** Да Га траже, а Он „није далеко ни од једнога од нас“ (Дап 17, 27). „Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо“, каже Павле, и одмах наводи стих њихових песника: „Јер Његов и род јесмо“ (Дап 17, 28). Сусреће их на њиховом језику.

**4. Обрт.** Тек на крају долази оно ново, што ниједна философија није могла да каже:

> „Али не гледајући Бог на времена незнања, сад заповеда свима људима свуда да се покају; јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човека којега одреди и даде свима веру васкрснувши га из мртвих.“
> — Дап 17, 30–31

Кад су чули за васкрсење мртвих, једни су се смејали, други рекли да ће га слушати други пут, а неки су поверовали. Међу њима је био и Дионисије Ареопагит. Поука? **Искрено трагање је пут ка Истини, а Истина има име: Христос.** Али Истину не можеш „имати“ а да те она не промени. Зато Павле говори о покајању.

## Зашто човек тражи Бога?

Одговор је записан на првим страницама Библије:

> „Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми … И створи Бог човјека по обличју својему, по обличју Божијему створи га; мушко и женско створи их.“
> — Пост 1, 26–27

Човек је створен **по икони (образу) Божјој**: са разумом, слободом и способношћу да воли и живи у заједници. И позван је да постане **подобан** Богу. Као што икона „тежи“ своме Првообразу, тако и човек у дубини свога бића тежи Богу. Свети Григорије Богослов зато човека описује као биће које је **позвано да се обожи**. Отуда немир: створени смо за заједницу са Богом, па нас ништа мање од тога не може смирити.

**Пази**

Икона Божја у човеку грехом **није уништена, него помрачена**. А подобије није „готово“. Оно је задатак и циљ, заједница са Богом (обожење), која се остварује благодаћу и слободним подвигом.

## Странпутице — савремени идоли

Немир срца може да нас одведе и на странпутицу. Апостол Павле пише о људима који су:

> „… заменише истину Божију лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у векове. Амин.“
> — Рим 1, 25

Данас ретко ко прави кипове од злата. Али идоли нису нестали, само су променили облик:

| „Идол“                   | Шта обећава        | Шта заиста даје            |
| ------------------------ | ------------------ | -------------------------- |
| новац, поседовање        | сигурност          | страх од губитка, похлепу  |
| слава, лајкови, пратиоци | признање, вредност | зависност од туђег мишљења |
| задовољство, зависности  | срећу              | празнину, ропство          |
| моћ над другима          | слободу            | усамљеност                 |

Новац, признање и задовољство **сами по себи нису зли** (зависности јесу). Зло почиње кад нешто створено **заузме место Бога**: кад му жртвујемо време, пријатеље, савест, мир. Идол увек тражи више него што даје. Размисли сам: шта у твом животу „краде“ слободу?

## Путеви трагалаца

Има ли људи који су заиста нашли оно што су тражили? Погледај четири пута:

| Трагалац                          | Шта је тражио                    | Где је тражио                                                                 | Сусрет и промена                                                                          |
| --------------------------------- | -------------------------------- | ----------------------------------------------------------------------------- | ----------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Свети Јустин Философ** (II век) | истину о Богу                    | у философским школама — код стоика, перипатетичара, питагорејаца, платоничара | један старац га упућује на пророке и Христа; постаје хришћански философ и мученик у Риму  |
| **Блажени Августин** (IV век)     | срећу, истину, мир срца          | у задовољствима, у манихејству, у философији                                  | у Милану, читајући Рим 13, 13–14, доживљава обраћење; крштава га Свети Амвросије Милански |
| **Свети Сава** (XII–XIII век)     | Царство Небеско уместо земаљског | млади кнежевић напушта двор                                                   | замонашује се на Светој Гори; постаје просветитељ свог народа                             |
| **Закхеј** (Лк 19, 1–10)          | да види Исуса                    | пење се на дивљу смокву, јер је био малог раста                               | Христос га зове по имену и долази у његов дом; Закхеј враћа отето и дели имање            |

Ево речи које су Августину преокренуле живот, кад их је отворио у посланици апостола Павла:

> „Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тело не претварајте у похоте.“
> — Рим 13, 13–14

Свети Сава није „побегао“ од одговорности. Његов одлазак на Свету Гору био је избор Бога изнад земаљске славе, и управо из тог избора родила се његова велика служба Цркви и народу.

А Закхеј, старешина цариника, богат и презрен? Он је само хтео да **види** ко је Исус. Није очекивао да ће Исус видети **њега**:

> „А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се.“
> — Лк 19, 5–6

> „А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено.“
> — Лк 19, 8–10

## Четири степеника

Шта је исто у сва четири пута?

1. **Немир** — ништа пролазно не испуњава срце.
2. **Тражење** — понекад и странпутицама.
3. **Сусрет** — не са идејом, него са **Личношћу**, Христом, често преко другог човека: старца, Светог Амвросија, светогорског монаха или Самог Христа на улици у Јерихону.
4. **Промена живота** — покајање, нов почетак, служење другима.

Ниједан од њих није „измислио“ Бога. **Сваки је био нађен.** На ком си ти степенику? Није срамота бити на првом. Срамота би било заборавити да пут постоји.

## Бог први тражи човека

Овде је прави обрт целе приче. После пада у рају није Адам тражио Бога. Сакрио се. Бог је тражио њега:

> „А Господ Бог викну Адама и рече му: Гдје си?“
> — Пост 3, 9

Христос Себе описује као пастира који оставља деведесет и девет оваца да би нашао једну изгубљену:

> „Који човек од вас, имајући сто оваца и изгубивши једну од њих, не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? И кад је нађе, метне је на рамена своја радујући се …“
> — Лк 15, 4–5

Наша потрага је, дакле, **одговор на Божје тражење**. Немир срца је Божји глас у нама: „Где си?“ Како Бог Себе открива човеку који Га тражи — о томе учимо на часовима о Откривењу.

## Савремене тврдње

Чућеш их на интернету, у друштву, можда и у себи. Шта на њих одговара вера?

| Тврдња                                            | Шта на то кажемо                                                                                  |
| ------------------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| „Тражим себе, а не Бога.“                         | Човек себе у пуноћи налази тек у Богу, по Чијој је икони створен.                                 |
| „Довољно је бити духован, Црква није потребна.“   | Хришћанство није приватна „духовност“, него **заједница** — Црква.                                |
| „Све религије су различити путеви до истог циља.“ | Поштујемо сваког трагаоца, али сведочимо Христове речи: „Ја сам Пут и Истина и Живот“ (Јн 14, 6). |
| „Интернет има одговор на свако питање.“           | Информација није сусрет. Податке можеш претражити, а Личност мораш срести.                        |

> „Исус му рече: Ја сам Пут и Истина и Живот; нико не долази Оцу осим кроз мене.“
> — Јн 14, 6

**За размишљање**

Кад би твоје срце могло само да „укуца у претраживач“ оно што најдубље тражи — шта би написало? И шта је у твом животу немирно срце тражило, а није нашло у пролазном?

## Укратко

- Тежња ка Богу уписана је у само биће човека, јер је створен по икони Божјој и позван да постане подобан Богу. Отуда немир срца.
- У свим познатим културама постоје молитва, жртва, светиња и питање о ономе што долази после смрти. Трагање је заједничко свим људима, али сви одговори нису једнако истинити.
- Апостол Павле на Ареопагу полази од онога што Атињани већ траже, а води их ка покајању и Васкрсењу Христовом.
- Идол је створена ствар коју човек стави на место Бога. Новац, слава и задовољство обећавају више него што могу да дају.
- Путеви Светог Јустина, блаженог Августина, Светог Саве и Закхеја имају исте кораке — немир, тражење, сусрет, промена живота.
- Човекова потрага је одговор на Божје тражење. Нико од светих није „измислио“ Бога, него је сваки био нађен.

## Кључни појмови

- **Боготражитељ** — Човек као биће које по својој природи тражи Бога, свој извор и циљ.
- **Икона (образ) Божја** — Дар разума, слободе и способности за љубав и заједницу са Богом, по коме је човек створен (Пост 1, 26–27).
- **Подобије** — Остварење иконе — уподобљавање Богу благодаћу и слободним подвигом; циљ човековог живота.
- **Ареопаг** — Брдо и савет у Атини, где је апостол Павле проповедао о „Непознатоме Богу“ (Дап 17).
- **Идол** — Створена ствар или идеја коју човек ставља на место Бога.
- **Обраћење** — Окрет целог живота ка Богу после сусрета са Христом; почетак покајања.
- **Покајање (метаноја)** — Промена ума и живота — повратак Богу (пример Закхеја).
- **Обожење** — Заједница човека са Богом по благодати — испуњење човековог трагања.