# Црква — место тумачења Светог Писма и Предања

*„Ко ће ме упутити?“ — Писмо и Предање живе и тумаче се у Цркви*

Средња школа, I разред · Свето Писмо и Свето Предање · https://verskanastava.com/srednja/1/crkva-tumac-pisma-i-predanja

Прочитај ову реченицу и замисли да не знаш одакле је: **„Који није са мном, против мене је.“** Ко би је могао изговорити? Вођа неке банде пред обрачун? Тренер пред утакмицу? Неко ко дели свет на „наше“ и „њихове“? Колико људи — толико тумачења. А реченица је, у ствари, из Јеванђеља — изговорио ју је Христос:

![Икона светих Три јерарха: Василија Великог, Јована Златоуста и Григорија Богослова](https://verskanastava.com/images/srednja-1/ikona-tri-jerarha.webp "Света Три јерарха, новгородска икона. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

> „Који није са мном, против мене је; и који не сабира са мном, расипа.“
> — Мт 12, 30

Да бисмо знали шта је Христос стварно хтео да каже, није довољно имати реченицу. Треба нам **контекст** — шта се догађало пре и после (Христос је управо исцелио бесомучног човека, а неки су рекли да демоне изгони силом кнеза демонског), **целина Писма** и **заједница** која је живела са Њим и сведочила о Њему. Где се, онда, Писмо исправно чита?

## Два путника

Свети Лука записао је два сусрета који су као две слике истог одговора. Прочитај их у целини: **Лк 24, 13–35** и **Дап 8, 26–39**.

Истог дана када је Христос васкрсао, двојица ученика иду из Јерусалима у село Емаус. Тужни су и збуњени. Придружује им се Христос, али Га они не препознају. Он им говори да су „спорога срца“, а онда:

> „И почевши од Мојсеја и од свију Пророка, разјасни им што је у свим Писмима о њему писано.“
> — Лк 24, 27

Увече седају заједно за трпезу:

> „И док он сеђаше с њима за трпезом, узевши хлеб благослови и преломивши га даваше им.
> А њима се отворише очи и познаше га. И он поста невидљив за њих.
> И рекоше они један другоме: Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?“
> — Лк 24, 30–32

Други сусрет: велможа етиопске царице враћа се из Јерусалима кући, путем који води у Газу. Седи у колима и чита пророка Исаију. Анђео Господњи, а затим Дух Свети, упућују к њему Филипа — једног од седам ђакона, кога Црква поштује и као апостола:

> „А Филип притрчавши, чу га где чита пророка Исаију, и рече: Да ли разумеш то што читаш?
> А он рече: Како бих могао ако ме ко не упути? И умоли Филипа да се попне и седне са њим.“
> — Дап 8, 30–31

> „А Филип отворивши уста своја, и почевши од Писма овога, проповеди му јеванђеље о Исусу.“
> — Дап 8, 35

|                          | Емаус (Лк 24)                     | Филип и великодостојник (Дап 8)           |
| ------------------------ | --------------------------------- | ----------------------------------------- |
| **Ко чита/слуша Писмо?** | два ученика на путу               | великодостојник у колима чита Исаију      |
| **Разумеју ли сами?**    | не — „спорога срца“               | не — „Како бих могао ако ме ко не упути?“ |
| **Ко им тумачи?**        | Сам Христос, од Мојсија и пророка | апостол Филип, полазећи од Исаије         |
| **Чиме се завршава?**    | препознају Христа у ломљењу хлеба | Крштењем и радошћу                        |

Великодостојник није био неписмен ни незаинтересован — дошао је из далеке земље да се поклони Богу у Јерусалиму и читао је Писмо успут. Па ипак, искрено признаје: **сам не могу**. Ниједан од њих није остао сам са текстом. Писмо им је отворио **Христос** или **апостол** — а сусрет се није завршио расправом, него **Светом Тајном**: Евхаристијом у Емаусу и Крштењем на путу. Писмо се, дакле, разуме **у заједници** са Христом и апостолима, а пуноћу добија у **Светим Тајнама**.

## Писмо и Предање — једно Откривење

Апостол Павле пише Солуњанима:

> „Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом.“
> — 2 Сол 2, 15

Апостоли су, дакле, предавали веру и „речју“ и „посланицом“ — и усмено и писано. Тако настаје појам **Свето Предање**. Предање није збирка старих навика, него **живот Цркве у Духу Светом**, који она прима од апостола и предаје из нараштаја у нараштај. У њега спадају:

- **Символ вере** — исповедање вере Цркве;
- **богослужење** и **Свете Тајне**;
- **одлуке сабора**;
- **учење Светих Отаца**;
- **иконе**.

А где је ту Свето Писмо? Писмо није нешто „поред“ Предања, него његово **срце** — **записано Предање**. Чак и Лука, кад почиње своје Јеванђеље, каже да пише онако „као што нам предадоше“ очевици (Лк 1, 2). Зато Писмо и Предање нису два извора који се такмиче, као да бирамо „или — или“. То је **једно Откривење**, један живот Цркве — а Писмо је у њему оно најдрагоценије.

Пази и на ово: **Свето Предање није исто што и народни обичаји**. Обичаји могу бити лепи и вредни, али не припадају апостолском Предању на исти начин. О тој разлици говоримо у лекцији [Црквено Предање и народна предања](https://verskanastava.com/srednja/1/crkveno-predanje-i-narodna-predanja.md).

## Са Светим Оцима

Већ у II веку појавили су се јеретици који су читали исто Писмо као и Црква, али су га тумачили „по своме“, како им одговара. **Свети Иринеј Лионски** (II век) им одговара овако: истина се не налази у тајним тумачењима појединаца, него у вери коју су **апостоли предали Црквама** и коју чувају епископи, наследници апостола, од Цркве до Цркве, без прекида.

Два века касније **Свети Викентије Лерински** (V век) дао је мерило које се памти:

**Мерило Светог Викентија Леринског**

Држати се онога што се веровало **свуда, увек и од свих**.

Ако неко тумачење важи само за једну групу, или је настало тек јуче, или га је смислио један човек против свих осталих — оно није мерило вере Цркве. Мерило је оно што је **заједничко** Цркви кроз векове.

Зашто је то важно? Када свако тумачи Писмо „по своме“, сваки човек постаје сам себи последњи судија — а онда, природно, свако долази до свог закључка. Историја хришћанства сведочи колико је подела настало управо тако. Црква уместо тога нуди **заједницу тумачења**: читамо заједно, у молитви, са онима који су пре нас верно живели Писмо.

То не значи да је „забрањено мислити“. Свети Оци нису тумачили Писмо „из кабинета“, него **из молитве, подвига и Литургије**. **Свети Јован Златоусти** је тумачио Јеванђеља по Матеју и Јовану, Дела апостолска и све посланице апостола Павла — у беседама које је држао **народу у храму**. Читати „са Оцима“ значи мислити **у заједници са светима**, а не сам, као путник који не зна пут.

## Писмо се доживљава

У Цркви се Писмо не само тумачи, него и **живи**. Погледај где га сусрећемо:

| Где                 | Како Црква доживљава Писмо                                                                 |
| ------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------ |
| **Литургија**       | читају се Апостол и Јеванђеље; Јеванђеље се износи на Малом входу и стоји на Часној трпези |
| **празници**        | Божић, Богојављење, Васкрс — библијски догађаји које Црква сваке године изнова „поживљава“ |
| **песме и молитве** | Псалми, библијске песме, тропари испуњени речима Писма                                     |
| **иконе**           | „Писмо у бојама“ — тако се често описује икона: она показује оно што Писмо казује          |

Седми Васељенски сабор (787. године) бранио је иконе управо зато што оне **сведоче исто што и Писмо**: оно што реч казује ушима, икона показује очима.

И, на крају, једна слика коју можеш видети у сваком олтару: на **Часној трпези** стоји **Јеванђеље**, а на Литургији поред њега **путир**. Реч и Хлеб су заједно — исти Христос нам се даје и кроз Писмо и кроз Чашу, баш као у Емаусу, где је ученицима најпре тумачио Писма, а онда им се открио у ломљењу хлеба.

**Да не будеш сам на путу у Емаус**

Како почети са читањем Библије, а не остати „сам на путу“? Помоли се пре читања. Почни од Јеванђеља. Узми у руке тумачење неког од Светих Отаца — на пример беседе Светог Јована Златоустог на Јеванђеље по Матеју. Питања која ти се јаве донеси свештенику или вероучитељу. А оно што читаш код куће, слушај и на Литургији.

## Укратко

- Писмо се исправно разуме у заједници — ученицима у Емаусу тумачи Сам Христос, а етиопском великодостојнику апостол Филип.
- Свето Предање је живот Цркве у Духу Светом, примљен од апостола и предаван из нараштаја у нараштај; Свето Писмо је срце тог Предања.
- Писмо и Предање нису два извора који се такмиче, него једно Откривење.
- Црква Писмо тумачи у сагласју са Светим Оцима — по мерилу Св. Викентија Леринског, држи се онога што се веровало свуда, увек и од свих.
- Писмо се у Цркви доживљава — у читањима на Литургији, у празницима, у Псалмима и песмама и у иконама; Јеванђеље стоји на Часној трпези.

## Кључни појмови

- **Свето Предање** — Живот Цркве у Духу Светом, примљен од апостола и предаван из нараштаја у нараштај — вера, богослужење, Свете Тајне, сабори, учење Отаца, иконе.
- **Свети Оци** — Свети учитељи Цркве који су својим животом и учењем верно сведочили и тумачили Откривење.
- **Мерило Св. Викентија** — Држати се онога што се веровало свуда, увек и од свих.
- **Контекст** — Целина у којој нека реченица стоји и која јој даје прави смисао — у Писму то је цела књига, цело Писмо и живот Цркве.