# Настанак и подела Светог Писма

*Једна Књига — много књига; Стари и Нови Завет, а у средишту оба Христос*

Средња школа, I разред · Свето Писмо и Свето Предање · https://verskanastava.com/srednja/1/nastanak-i-podela-svetog-pisma

Када кажемо „Библија“, обично замислимо један дебели том са танким страницама. Али реч коју смо узели од Грка — **τὰ βιβλία** (та библија) — јесте **множина** и значи **„књиге“**. Оно што држимо у руци није једна књига, него читава библиотека, коју су писали многи људи на више језика, у различитим земљама, током више од хиљаду година. Како се онда догодило да то буде **једна** Књига, са једном поруком? И како да се у њој снађемо?

![Пећине Кумрана изнад Мртвог мора, глинени ћупови са свицима](https://verskanastava.com/images/srednja-1/nastanak-i-podela-svetog-pisma.webp)

## Библија, Писмо, Завет

За исту збирку књига користимо три имена:

- **Библија** — „књиге“; име говори да је реч о збирци.
- **Свето Писмо** — „оно што је написано“; свето је зато што у њему говори Бог.
- **Стари и Нови Завет** — имена два велика дела Библије.

Реч **завет** не значи „опоруку“ или „заклетву“, како бисмо данас помислили. Завет је **савез** — однос верности између Бога и човека, у коме Бог даје обећање, а човек одговара вером и послушношћу. **Стари Завет** је савез који је Бог склопио са Израиљем преко Аврама и Мојсија и којим је припремао долазак Месије. **Нови Завет** склопио је Сам Христос, на Тајној вечери:

> „А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.“
> — Лк 22, 20

Нови Завет није, дакле, најпре књига, него **живи савез у Крви Христовој**, који се остварује на свакој Литургији. Књиге Новог Завета сведоче о том савезу. Посланица Јеврејима сажима цео пут од Старог до Новог Завета у једној реченици:

> „Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио …“
> — Јевр 1, 1–2

## Како је Писмо настало

Свето Писмо није „пало с неба“ као готова књига, нити га је неко издиктирао. Оно је настало **у животу народа Божјег и Цркве**. Пре него што је записана, реч је живела **у усменом предању заједнице**: родитељи су деци причали о Авраму и изласку из Египта, пророци су проповедали, апостоли су сведочили шта су видели и чули. Тек затим, у различитим временима, то сведочење је записивано.

|              | Стари Завет                                            | Нови Завет                                        |
| ------------ | ------------------------------------------------------ | ------------------------------------------------- |
| **Време**    | око хиљаду година, пре Христа                          | друга половина I века                             |
| **Језик**    | јеврејски (делови на арамејском); неке књиге на грчком | грчки — **κοινή**, „заједнички“ грчки тог времена |
| **Писци**    | Мојсије, пророци, цареви, мудраци…                     | апостоли и њихови ученици                         |
| **Средиште** | обећање и припрема за Месију                           | Христос — испуњење обећања                        |

Зашто је Нови Завет писан на грчком, а не на језику којим је говорио Христос? Зато што је **κοινή** у то време био језик којим су се споразумевали људи од Египта до Рима — као што се данас многи у свету споразумевају на енглеском. Јеванђеље је од почетка било намењено **свим народима**.

**Септуагинта — Стари Завет Цркве.** Многи Јевреји у III–II веку пре Христа живели су ван Палестине, нарочито у египатском граду **Александрији**, и више нису добро знали јеврејски. Зато је Стари Завет тада преведен на грчки. Тај превод се зове **Септуагинта** (лат. „седамдесет“, скраћено **LXX**), по старом предању о седамдесет двојици преводилаца.

Септуагинта има посебно место у Цркви:

- њу су **користили апостоли** — када у Новом Завету наводе Стари Завет, најчешће га наводе управо по Септуагинти;
- њу су читали и тумачили **Свети Оци**;
- њу **Православна Црква и данас има као свој Стари Завет**.

Данашњи јеврејски текст Старог Завета зове се **масоретски**, по јеврејским учитељима (масоретима) који су га у раном средњем веку пажљиво средили и снабдели знацима за изговор. То је драгоцен сведок текста, али није једино „оригинално“ мерило: Септуагинта је преведена много векова раније, а међу рукописима нађеним код Мртвог мора има и јеврејских текстова који се на појединим местима слажу са Септуагинтом, а не са каснијим масоретским текстом.

## Две полице, четири одељка

Књиге оба Завета деле се у четири групе. Можемо их замислити као две полице, свака са четири одељка:

| Група          | Стари Завет                                               | Нови Завет (27 књига)                             |
| -------------- | --------------------------------------------------------- | ------------------------------------------------- |
| **Законске**   | пет књига Мојсијевих — **Петокњижје**                     | **4 Јеванђеља**: по Матеју, Марку, Луки и Јовану  |
| **Историјске** | Исус Навин, Судије, Књиге о царевима…                     | **1** — Дела апостолска                           |
| **Поучне**     | Јов, Псалми, Приче Соломонове, Проповедник…               | **21 посланица** — 14 апостола Павла и 7 саборних |
| **Пророчке**   | велики и мали пророци: Исаија, Јеремија, Језекиљ, Данило… | **1** — Откривење (Апокалипса) Светог Јована      |

За Нови Завет запамти рачуницу **4 + 1 + 21 + 1 = 27**. Јеванђеља су **законске књиге** (књиге закона), јер доносе нови закон Христов, као што Петокњижје доноси Закон дат преко Мојсија.

Број старозаветних књига различито се броји у различитим издањима — неке књиге се рачунају заједно, неке одвојено — зато је важније запамтити **групе** него број. У издањима наше Цркве обично се наводи **50 књига**: 39 које постоје и у јеврејском канону и 11 којих у јеврејском канону нема, а Црква их је примила углавном преко Септуагинте (на пример Товија, Јудита, Премудрост Соломонова и Књиге Макавејске). У неким српским издањима Библије ове друге књиге објављене су посебно. Православна Црква их **чита и поштује** — о томе зашто, и шта значи реч „канон“, говоримо у лекцији [Канон и богонадахнутост Светог Писма](https://verskanastava.com/srednja/1/kanon-i-bogonadahnutost.md).

## Адреса стиха

Свети писци нису делили своје текстове на главе и стихове. Подела на **главе** уведена је у XIII веку, а на **стихове** у XVI веку — ради лакшег сналажења. Зато сваки навод има три дела: **књига, глава, стих**. **Јн 3, 16** значи: Јеванђеље по Јовану, трећа глава, шеснаести стих. Главу и стих раздвајамо запетом, а распон стихова цртом: **1 Кор 12, 12–27**.

Пронађи у Библији ове наводе и прочитај почетак стиха:

| Навод             | Почетак стиха                                                     |
| ----------------- | ----------------------------------------------------------------- |
| **Пост 1, 1**     | „У почетку створи Бог небо и земљу.“                              |
| **Пс 22 (23), 1** | „Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити.“                      |
| **Мт 5, 9**       | „Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати …“           |
| **Јн 3, 16**      | „Јер Бог тако заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао …“ |

Зашто код псалма стоје два броја? Псалтир у богослужбеним књигама Цркве прати **бројање Септуагинте**, а већина српских издања Библије **јеврејско (масоретско)** бројање. У већем делу Псалтира разлика је један број: псалам који је у Псалтиру 22. у Библији је 23. Ми псалме наводимо по Псалтиру Цркве.

## Христос — кључ оба Завета

Како књиге писане током толико векова могу да буду једна Књига? Одговор је дао Сам Христос. После Васкрсења придружио се двојици ученика на путу у Емаус:

> „И почевши од Мојсеја и од свију Пророка, разјасни им што је у свим Писмима о њему писано.“
> — Лк 24, 27

А пре тога је рекао онима који су добро познавали Писмо:

> „Истражујете Писма, јер ви мислите да у њима имате живот вечни; а управо она сведоче о мени …“
> — Јн 5, 39

Ако Христос тумачи Стари Завет, онда је **Он кључ за разумевање целе Библије**. Стари Завет је **припрема** и обећање, Нови Завет **испуњење**. Зато хришћани Библију не читају као две различите књиге, него као **једну књигу о Христу**: у Старом Завету Он се наговештава, у Новом се јавља.

## Свето Писмо на нашем језику

Свети **Кирило и Методије** у IX веку дали су Словенима први превод светих књига и богослужења на језику који су разумели. Касније су на српски народни језик **Нови Завет** превео **Вук Караџић** (1847), а **Стари Завет Ђура Даничић**. Свети архијерејски синод Српске Православне Цркве издао је 1984. године свој превод Новог Завета — **Синодски превод**, који и ми користимо у овим лекцијама. Свака генерација, дакле, добија Божју реч на свом језику — али увек од Цркве и у Цркви.

**Задатак за ову недељу**

Прочитај у току недеље бар једну главу Јеванђеља по Марку — најкраћег Јеванђеља — и запиши један стих који те је дотакао. Читај „са оловком“: подвуци, запиши питање које ти се јави, па га донеси на час.

## Укратко

- Библија (грч. τὰ βιβλία) значи „књиге“ — то је збирка књига писаних кроз векове; Завет значи савез између Бога и човека.
- Стари Завет писан је током око хиљаду година пре Христа, углавном на јеврејском (делови на арамејском, неке књиге на грчком); Нови Завет у другој половини I века, на грчком (κοινή).
- Септуагинта (LXX) је грчки превод Старог Завета из III–II века пре Христа; њу су користили апостоли и њу Православна Црква има као свој Стари Завет.
- Књиге се деле на законске, историјске, поучне и пророчке; Нови Завет има 27 књига — 4 + 1 + 21 + 1.
- Стари Завет је обећање и припрема, Нови испуњење — Христос је средиште и кључ целе Библије.

## Кључни појмови

- **Библија** — Грч. τὰ βιβλία, „књиге“ — Свето Писмо Старога и Новога Завета, збирка богонадахнутих књига.
- **Завет** — Савез између Бога и човека; Стари — са Израиљем, Нови — у Крви Христовој.
- **Септуагинта (LXX)** — Грчки превод Старог Завета из III–II века пре Христа, настао у Александрији; Стари Завет који користи Православна Црква.
- **Κοινή** — „Заједнички“ грчки језик, којим се говорило широм источног дела Римског царства; на њему је писан Нови Завет.
- **Посланица** — Писмо апостола некој црквеној заједници или појединцу; у Новом Завету их има 21.