# Откривење — позив у заједницу

*„Ево, стојим на вратима и куцам“ — Бог Себе даје и чека слободан одговор човека*

Средња школа, I разред · Бог Који Се открива · https://verskanastava.com/srednja/1/otkrivenje-poziv-u-zajednicu

Кад добијеш позивницу за рођендан или свадбу, шта она заправо каже? Не само „у суботу у осам, у сали тој и тој“. Она каже: **неко жели баш тебе**. Позивница носи име. А има и нешто што се не пише, али се подразумева: позив можеш да прихватиш, а можеш и да одбијеш. Позив без слободе није позив, него наредба.

![Широм отворена врата осветљене куће ноћу, постављен сто и празна столица](https://verskanastava.com/images/srednja-1/otkrivenje-poziv-u-zajednicu.webp)

## Бог куца на врата

У последњој књизи Светог Писма Христос каже:

> „Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“
> — Отк 3, 20

Зашто Христос **куца**, а не обија врата? Зато што љубав не присиљава. Он Који је свемоћан стоји пред вратима човековог срца и чека. А шта нуди кад уђе? **Вечеру**, заједничку трпезу, најстарији знак пријатељства и заједнице. Бог Себе не открива да би нас засуо подацима о Себи, него да би нас позвао за Своју трпезу.

Христос то каже и овако:

> „Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити.“
> — Јн 14, 23

Циљ Откривења није да човек **зна више** о Богу, него да Бог **дође и настани се** у човеку — да живимо у заједници са Оцем, Сином и Духом Светим. Свети Оци то зову **обожење**.

## Два пута откривења

Још у основној школи учили смо да Бог Себе открива на два начина. Сада погледајмо зашто ниједан од њих није само „информација“.

| Начин                     | Где?                                         | Свето Писмо           | Какво је                                    |
| ------------------------- | -------------------------------------------- | --------------------- | ------------------------------------------- |
| **Природно откривење**    | у лепоти, поретку и мудрости створеног света | Пс 18, 1; Рим 1, 20   | стварно, али непотпуно                      |
| **Натприродно откривење** | Бог говори преко пророка, а у пуноћи у Сину  | Јевр 1, 1–2; Јн 1, 18 | Бог Сам говори и долази — Христос је пуноћа |

> „Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове последње дане говорио је нама преко Сина, којега постави наследником свега, кроз којега је и векове створио …“
> — Јевр 1, 1–2

Пророци су преносили **речи** Божје. У Христу је **Реч постала тело**: Бог више не шаље поруку, него **долази лично**. Зато је Христос савршено и коначно Откривење. Ко Њега види, види Оца, и тек у Њему сазнајемо да је Бог Света Тројица и да нас воли до Крста.

## Позив упућен свима

Христос се не обраћа само „побожнима“, него свима који су уморни:

> „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.“
> — Мт 11, 28

У једној причи Христос пореди Царство Божје са великом вечером:

> „А он му рече: Неки човек зготови велику вечеру и позва многе. И у време вечере, посла слугу својега да каже званицама: Дођите, јер је већ све готово.“
> — Лк 14, 16–17

Званице су почеле да се изговарају: један је купио њиву, други пет јармова волова, трећи се оженио. Домаћин зато шаље слугу на улице, да доведе сиромашне, хроме и слепе. Ко је домаћин? Бог. Шта је вечера? Царство Божје, заједница са Њим. Ко смо ми? Званице које се често изговарају да немају времена. Позив се данас испуњава **у Цркви**.

## Писмо и Предање — једно живо сведочанство

Где се чува оно што нам је Бог открио? Неки мисле: само у Библији. Али Свето Писмо није пало с неба као готова књига. **Настало је у Цркви**, у заједници која је живела са Христом, молила се и предавала веру. Апостол Павле пише:

> „Тако дакле, браћо, стојте чврсто и држите предања, којима сте научени, било нашом речју, било посланицом.“
> — 2 Сол 2, 15

Нешто је апостолско предање записано (посланица), а нешто се преносило живом речју. **Свето Предање** је живо преношење вере у Цркви, од апостола до данас: у богослужењу, Светим Тајнама, учењу Сабора и Светих Отаца. Писмо и Предање нису два различита извора који се такмиче, него **једно Откривење**. Писмо се чита и тумачи у Предању, у Цркви.

**Пази**

Свето Предање није исто што и народни обичаји. Вера, Свете Тајне, богослужење и учење Сабора јесу Предање Цркве. Многи народни обичаји су лепи, али су људски и разликују се од краја до краја. О тој разлици учићемо касније ове године.

## Свети Оци о Откривењу

**Свети Иринеј Лионски** (II век) учио је да се Бог најсавршеније открива у Христу и да је Откривење позив човеку на обожење. Од њега потиче позната мисао:

**Свети Иринеј Лионски, Против јереси (IV, 20, 7)**

„Слава Божја је живи човек, а живот човеков је виђење Бога.“

Бог не тражи славу на рачун човека. Његова слава је да човек **живи**, а човек истински живи кад гледа Бога и живи са Њим.

**Свети Григорије Палама** (XIV век) одговорио је на тешко питање: _како Бог може бити истовремено недостижан и потпуно близак?_

## Недостижан, а близак

Свети Григорије Палама учи да треба разликовати:

- **Божју суштину** — оно што Бог јесте у Себи. Она је потпуно недостижна свакоме створењу; нико је никада неће „обухватити“.
- **Божје енергије** — Бог Који делује, Који Се **даје** и открива: Његова љубав, живот, светлост, **благодат**. Енергије нису створене ствари, нити неки „део“ Бога. То је **Сам Бог Који Се даје**.

Зашто је то толико важно за Откривење? Кад би Бог човеку давао само нешто створено, неки „поклон“ уместо Себе, онда никад не бисмо срели **Њега**. Овако, у благодати срећемо **живог Бога** — а Он ипак остаје увек већи од свега што можемо да схватимо.

## Светлост на Тавору

Најлепши пример несаздане светлости је **Преображење Господње**. Христос је повео Петра, Јакова и Јована на високу гору (по Предању — Тавор):

> „И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху.“
> — Мт 17, 2–3

> „Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их и, гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.“
> — Мт 17, 5–6

„Прочитај“ икону Преображења:

| Шта видимо                                                       | Шта значи                                                               |
| ---------------------------------------------------------------- | ----------------------------------------------------------------------- |
| Христос у белим хаљинама, у кругу светлости из кога излазе зраци | светлост долази **из Њега**, а не споља — то је слава Његовог Божанства |
| Мојсије и Илија поред Христа                                     | Закон и пророци сведоче о Христу — Стари Завет испуњава се у Новом      |
| Петар, Јаков и Јован падају ничице                               | човек не може да поднесе сјај Божанства, а ипак га види                 |

Апостоли нису видели неку створену, физичку светлост, нити само символ. Видели су **славу Божју**, Божанску енергију — **несаздану (Таворску) светлост**. Откривење није теорија. Оно је светлост коју човек може да види кад му Бог отвори очи срца.

## Божја позивница

Христос је испричао још једну причу о позиву — о цару који прави свадбу:

> „Царство небеско је као човек цар који начини свадбу сину своме. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтедоше доћи.“
> — Мт 22, 2–3

Позвани су се изговарали, па цар шаље слуге даље:

> „Идите, дакле, на раскршћа и кога год нађете, позовите на свадбу. И изишавши слуге оне на путеве, сабраше све које нађоше, и зле и добре; и напуни се свадбена дворана гостију.“
> — Мт 22, 9–10

Али прича има и неочекиван крај:

> „А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.“
> — Мт 22, 11–12

Кад бисмо од ове приче направили позивницу коју Бог шаље човеку, изгледала би овако:

| Поље позивнице | Шта значи                                                          |
| -------------- | ------------------------------------------------------------------ |
| **Ко позива?** | Бог Отац — „цар“ из приче; позив долази кроз Сина, у Духу Светоме  |
| **Повод**      | „свадба Сина“ — сједињење Христа са Црквом, Царство Божје          |
| **Место**      | Црква — Света Литургија, трпеза Господња                           |
| **Време**      | „данас“ — сваког дана и на свакој Литургији; позив не застарева    |
| **Одећа**      | свадбено рухо — благодат Крштења, која се чува и обнавља покајањем |
| **Одговор**    | слободан: вера, молитва, причешће, љубав према ближњем             |

Позвани су сви, „и зле и добре“. Нико није искључен унапред. Али позив треба прихватити **целим животом**. Свадбено рухо није „лепо понашање“ ни свечана одећа. Свети Оци у њему виде **живот у благодати Крштења**, коју човек може да упрља, али и да опере покајањем. Апостол Павле пише:

> „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.“
> — Гал 3, 27

Те речи Црква пева при Крштењу, док свештеник са новокрштеним обилази око купеље:

**При Светој Тајни Крштења**

Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

## Бог позива у Светим Тајнама

Откривење није догађај који се десио „некад“. Бог и данас позива — у Цркви, кроз Свете Тајне:

| Света Тајна      | Бог позива…                                      | Човек одговара…                           |
| ---------------- | ------------------------------------------------ | ----------------------------------------- |
| **Крштење**      | уводи човека у Цркву и сједињује га са Христом   | одрицањем од зла и исповедањем вере       |
| **Миропомазање** | дарује благодат Светога Духа                     | животом по Духу                           |
| **Евхаристија**  | „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.“ | припремом, причешћем, животом у заједници |

Бог Се, дакле, не открива само да бисмо Га **знали**, него да бисмо Га **волели**. Наш одговор је вера, молитва, Свете Тајне и љубав према ближњем.

## Шта бисте одговорили?

Ево неколико дилема које чујемо од вршњака, и како би на њих могао да одговори неко ко је разумео шта је Откривење:

**Марко: „Верујем у Бога, али ми не треба ни Црква ни Библија — Бог ми се открива у природи.“**

Природно откривење је стварно, али непотпуно. Природа ти не открива Свету Тројицу ни Христову љубав до Крста. Пуноћа Откривења је у Христу, а Он живи у Цркви.

**Ана: „Бог је толико далеко да Га уопште не можемо стварно знати.“**

По суштини Бог јесте недостижан, али Се стварно даје Својим несазданим енергијама (Свети Григорије Палама). А у Христу је постао један од нас.

**Лука: „Ако Бог хоће да верујем, зашто се не покаже свима тако да морамо да верујемо?“**

Љубав не присиљава. „Ево, стојим на вратима и куцам“ (Отк 3, 20): Бог поштује слободу коју нам је Сам дао. Вера на силу не би била одговор љубави.

**Јелена: „Довољна ми је Библија; Предање су само људски обичаји.“**

Апостол Павле позива вернике да држе предања која су примили и речју и посланицом (2 Сол 2, 15). Писмо је настало у Цркви и тумачи се у Предању. Али треба разликовати свето Предање Цркве од народних обичаја.

**За размишљање**

Зашто Христос „куца на врата“, а не улази на силу? Шта то говори о Богу, а шта о теби? На следећој Литургији обрати пажњу на почетни возглас: „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа“. Ко нас то позива — и у шта?

## Укратко

- Откривење није само „информација“ о Богу, него Божји лични позив у заједницу са Њим. Бог Себе открива из љубави и чека слободан одговор човека.
- Природно откривење (кроз створени свет) стварно је, али непотпуно. Натприродно откривење дато је преко пророка, а у пуноћи у Исусу Христу (Јевр 1, 1–2).
- Откривење живи у Цркви као једно живо сведочанство — у Светом Писму и Светом Предању (2 Сол 2, 15).
- Бог је по суштини недостижан, а Својим несазданим енергијама (благодаћу) стварно Се открива и даје. Апостоли су на Тавору видели несаздану светлост.
- У причи о царској свадби (Мт 22, 1–14) позвани су сви, а свадбено рухо је благодат Крштења, коју чувамо и обнављамо покајањем.
- Бог позива у Светим Тајнама, а човек одговара вером, молитвом, причешћем и љубављу према ближњем. Циљ Откривења је обожење.

## Кључни појмови

- **Откривење** — Начин на који Бог открива Себе, Своју вољу и љубав и позива човека у заједницу са Собом.
- **Природно откривење** — Сазнање о Богу кроз створени свет и савест; стварно, али непотпуно (Пс 18, 1; Рим 1, 20).
- **Натприродно откривење** — Непосредно Божје откривање преко пророка, а у пуноћи у Исусу Христу (Јевр 1, 1–2); чува се у Светом Писму и Светом Предању.
- **Свето Предање** — Живо предавање вере у Цркви од апостола до данас — у богослужењу, учењу Сабора и Светих Отаца; Свето Писмо се чита у Предању.
- **Суштина и енергије** — По Светом Григорију Палами, Бог је по суштини недостижан, а Својим несазданим енергијама (благодаћу) стварно Се открива и даје.
- **Таворска (несаздана) светлост** — Слава Божја коју су апостоли видели на Преображењу — несаздана Божанска енергија, а не физичка светлост ни пуки символ.
- **Свадбено рухо** — У причи о царској свадби — слика благодати Крштења, коју човек чува и обнавља покајањем.
- **Обожење** — Циљ Откривења и човековог живота — заједница са Богом по благодати.