# Света Тројица у молитви Цркве

*„Пресвета Тројице, помилуј нас“ — вера коју Црква најпре моли, а сабори потом штите речима*

Средња школа, I разред · Бог Који Се открива · https://verskanastava.com/srednja/1/sveta-trojica-u-molitvi

Узми сат и прочитај полако, наглас, само почетак јутарњих молитава — оно што у молитвенику стоји пре „Оче наш“. Траје мање од минута. А онда преброј: колико пута си у том минуту поменуо Оца, Сина и Светога Духа — заједно или појединачно? Већина људи се изненади. Оно што смо на прошлом часу учили као **догмат** — један Бог у три Лица — Црква свакога дана **моли**. Можда то никада ниси приметио, али Тројицу исповедаш сваки пут кад отвориш молитвеник.

![Архијерејски трикирије и дикирије са упаљеним свећама на црвеном покривачу](https://verskanastava.com/images/srednja-1/sveta-trojica-u-molitvi.webp)

## Коме се обраћамо?

Ово су почетне молитве, како их читамо у молитвенику:

**Почетне молитве**

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

…

Слава Теби Боже наш, слава Теби.

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас. (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше; Владару, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твога ради.

Господе помилуј! (трипут)

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Почињемо **у име** Тројице, затим се обраћамо **Духу Светом** („Царе небески“), па **Тројици** (Трисвето, „Пресвета Тројице“), а одмах после ових молитава следи молитва **Оцу** — „Оче наш“, коју нам је дао **Син**. У једном минуту прошли смо целу тајну Свете Тројице.

## Најпре молитва, па онда речи сабора

Шта мислиш: ко је прави богослов — онај ко зна много о Богу или онај ко **разговара** са Богом? У Добротољубљу, збирци поука светих подвижника, записана је стара мисао: ако си богослов, молићеш се истински, а ако се истински молиш — богослов си. (О томе смо говорили и у лекцији [Богопознање — личносно познање](https://verskanastava.com/osnovna/7/licnosno-poznanje-boga.md).)

Хришћани су се крштавали „у име Оца и Сина и Светога Духа“ и славили Тројицу у молитвама **пре** него што су сабори употребили речи „једносуштан“ и „ипостас“. Сабори нису измислили веру — они су од јеретика **заштитили** оно што Црква већ верује и моли.

**Свети Василије Велики и славословље Цркве**

Када су у IV веку неки порицали Божанство Светога Духа, Свети Василије Велики написао је дело **О Светом Духу**. У њему је бранио црквено славословље, у коме се Дух слави **заједно са Оцем и Сином**. Ако Га Црква од старине слави као Бога — Он јесте Бог. Тако је **молитва Цркве постала доказ праве вере**.

То зовемо **молитвено богословље**. Не значи да је вера ствар осећања или доживљаја. Значи да је истина вере **живљена и чувана у богослужењу** Цркве. Молитва и догмат се не супротстављају: догмат штити молитву, а молитва чини да догмат буде жив.

## Тројица у богослужењу

Погледај пет богослужбених текстова које сигурно знаш — и шта они исповедају.

| Текст                                                                            | Где се чује                                            | Шта исповеда                                                                                               |
| -------------------------------------------------------------------------------- | ------------------------------------------------------ | ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.“ | први возглас Свете Литургије                           | Литургија је улазак у **Царство Свете Тројице**; Црква је икона тог Царства                                |
| „Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас.“ (Трисвето)              | на Литургији пре читања Апостола; у почетним молитвама | три пута „свети“ — три Лица; једном „помилуј нас“ — један Бог                                              |
| „Царе небески, Утешитељу, Душе истине …“                                         | на почетку молитве и сваког богослужења; пред учење    | Дух Свети је **Цар, Утешитељ, Даваоц живота** — Господ, а не безлична сила; призивамо Га да се усели у нас |
| тропар Богојављења                                                               | на Богојављење (19. јануар) и при великом водоосвећењу | на Јордану се јавља Тројица: Отац сведочи, Син се крштава, Дух потврђује                                   |
| „Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.“                  | пред Символом вере на Литургији                        | исповедање Тројице у заједници љубави                                                                      |

**Трисвето** је одјек песме коју је пророк Исаија чуо у виђењу, када су серафими пред престолом Божјим

> „… викаху један другоме говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.“
> — Ис 6, 3

**„Царе небески“** нарочито је везана за **Педесетницу**, празник Силаска Светога Духа. Пази на њене речи: Духу се не обраћамо као некој „енергији“ или „сили“, него као **Господу и Цару** — као Лицу.

**Царе небески**

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Овако ову молитву пишемо и молимо на **црквенословенском** језику, старим црквеним словима:

![Молитва Царе небески на црквенословенском језику](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/csl-care-nebeski.webp "Царе небески на црквенословенском језику. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

**Тропар Богојављења** пева о јављању Тројице на Јордану (Мт 3, 16–17):

**Тропар Богојављења**

Док си се Ти, Господе, крштавао у Јордану,
показа се Света Тројица,
јер Родитељ (Отац) гласом сведочаше о Теби
називајући Те љубљеним Сином,
а Дух у облику голуба,
потврђиваше речи,
Христе Боже, Који си се јавио
и свет просветио, слава Теби!

Тропар постоји у више превода — у твом храму можда се поје мало другачијим речима, али је садржај исти.

**Пред Символом вере** ђакон (или свештеник) позива: „Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали.“ А народ одговара:

**Са Литургије, пред Символ вере**

Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.

Зашто пре исповедања вере у Тројицу морамо да **волимо једни друге**? Зато што се Бог Који је вечна заједница љубави не може исповедати из завађеног срца. Бог Који је заједница љубави исповеда се **у заједници љубави**.

## Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

Где си све чуо **славословље** (доксологију) „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин“? На крају псалама, молитава, после читања — и на крају готово сваког свештениковог возгласа. На пример, после велике јектеније свештеник узглашава:

**Возглас са Литургије**

Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Сваки молитвени „пут“ у Цркви завршава се у слави Свете Тројице — јер је то и **циљ целог живота**: да човек уђе у заједницу са Богом. Молитве се обраћају некад Оцу, некад Христу, некад Духу Светом, али увек у заједници Тројице: **Оцу се молимо кроз Сина у Духу Светом**.

## Празници откривења Тројице

| Празник                                        | Шта се открива и слави                                                                        |
| ---------------------------------------------- | --------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Богојављење** (19. јануар)                   | јављање Тројице на Јордану: Отац сведочи, Син се крштава, Дух силази                          |
| **Педесетница — Тројице** (50. дан по Васкрсу) | Силазак Светога Духа на апостоле; рођендан Цркве; на вечерњу се читају коленопреклоне молитве |
| **Духовски понедељак** (сутрадан)              | посебно прослављање Светога Духа                                                              |

Многи храмови и породице у нашем народу славе **Свету Тројицу** (Тројичиндан) као храмовну или крсну славу.

## Када не разумеш — моли се

Не можемо до краја разумети Свету Тројицу, али Јој се можемо **молити** — и у молитви Је познавати. Покушај да напишеш кратку личну молитву од три-четири реченице — захвалност, молбу за некога, своју бригу — и заврши је онако како Црква завршава сваку молитву: славом Оца и Сина и Светога Духа. А у недељу на Литургији пробај да избројиш колико пута се помиње Света Тројица.

## Укратко

- Молитвено богословље значи да Црква своју веру у Свету Тројицу најпре живи и моли, а сабори ту веру потом штите прецизним речима. Молитва и догмат се не супротстављају.
- Тројицу исповедамо већ у почетним молитвама — „Царе небески“, Трисвето, „Слава Оцу“, „Пресвета Тројице“ — и на Литургији, од „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа“ до свештеникових возгласа.
- Свети Василије Велики бранио је Божанство Духа Светога позивајући се на славословље Цркве: Дух се слави заједно са Оцем и Сином.
- Пред Символом вере позивамо се да љубимо једни друге — Бог Који је заједница љубави исповеда се у заједници љубави.
- Молимо се Оцу кроз Сина у Духу Светом, а сваки молитвени пут завршава се славом Свете Тројице.
- Тројица се нарочито открива и слави на Богојављење (19. јануар) и на Педесетницу — Тројице, са Духовским понедељком.

## Кључни појмови

- **Молитвено богословље** — Вера Цркве онаква каква се исповеда и живи у молитви и богослужењу.
- **Славословље (доксологија)** — Молитвено прослављање Бога; најчешће „Слава Оцу и Сину и Светоме Духу …“.
- **Возглас** — Молитвени узглас свештеника којим се завршава јектенија или молитва, обично славословљем Свете Тројице.
- **Трисвето** — Песма „Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас“, у којој се слави Света Тројица.
- **Тропар** — Кратка песма која изражава смисао празника или светитеља.
- **Педесетница (Тројице)** — Празник Силаска Светога Духа на апостоле, педесети дан по Васкрсу; рођендан Цркве.