# Свето Писмо — књига Цркве

*Писмо у богослужењу и у мом животу*

Средња школа, I разред · Свето Писмо и Свето Предање · https://verskanastava.com/srednja/1/sveto-pismo-knjiga-crkve

Стави једну поред друге две књиге. Прва је Библија какву можеш купити у књижари — мека корица, ситна слова, можда твоје подвучене реченице. Друга је **Јеванђеље** из храма: тешка књига у металном окову, са крстом и иконама на корицама. Ову другу свештеник целива, носи у литији, држи на Часној трпези, њоме благосиља народ. А садржај? Исти — четири Јеванђеља. Зашто се онда према њима не односимо исто?

![Јеванђеље у златном повезу на налоњу усред празне цркве](https://verskanastava.com/images/srednja-1/sveto-pismo-knjiga-crkve.webp)

## Јеванђеље на Литургији

Јеванђеље у храму није само књига за читање. Оно је **знак присуства Христа Који говори Својој Цркви**. Зато оно има своје место и свој „пут“ на свакој Литургији:

1. **Стоји на Часној трпези** — у средишту олтара, као на престолу Христовом.
2. **На Малом входу** свечано се износи међу народ — то је Христос Који излази да проповеда.
3. Пре Јеванђеља пева се **прокимен** (стих из Псалама) и чита **Апостол** — одломак из Дела апостолских или посланица — а затим се пева **алилуја**.
4. Позива се на пажњу, сви **стојимо**, а Јеванђеље се чита **наглас**, народу.
5. После читања следи **проповед** — тумачење речи Божје у заједници.

Пред читање Јеванђеља свештеник позива, а народ одговара:

**Пред читање Јеванђеља**

Свештеник: Премудрост, смерно стојмо. Чујмо свето Јеванђеље. Мир свима.

Народ: И духу твоме.

…

Народ: Слава Теби, Господе, слава Теби.

Зашто стојимо и не седимо? Зато што у том тренутку **слушамо Самог Христа**. „Смерно стојмо“ значи: усправно, сабрано, пажљиво — као ученици пред Учитељем.

Да ли је такво поштовање према књизи претерано, можда чак идолопоклонство? Није. Као и код иконе, **част се не односи на папир и метал, него на Христа**, Чију реч књига носи. Целивајући Јеванђеље, целивамо Његову реч.

## Богослужбене књиге

Када је Свето Писмо у Цркви, оно није у једној књизи, него у неколико **богослужбених књига**, распоређено онако како се чита:

| Књига          | Садржај                                                            | Када се користи                                                                       |
| -------------- | ------------------------------------------------------------------ | ------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Јеванђеље**  | четири Јеванђеља, распоређена по **зачалима** (одељцима за читање) | Литургија, јутрење, Свете Тајне                                                       |
| **Апостол**    | Дела апостолска и посланице                                        | Литургија, пре Јеванђеља                                                              |
| **Псалтир**    | 150 Псалама, подељених на **20 катизми**                           | свакодневна богослужења; цео Псалтир прочита се сваке седмице, у Великом посту двапут |
| **Паримејник** | одељци из Старог Завета — **паримеје**                             | вечерње уочи празника, Велики пост                                                    |

Псалтир се с правом зове **молитвеник Цркве**: Христос се молио Псалмима, апостоли су их певали, а Црква их, недеља за недељом, чита од почетка до краја. И то није све — јектеније, тропари, стихире, па и сам ток Литургије пуни су речи и слика Писма. Зато кажемо: Писмо у Цркви није „додатак“ богослужењу — **богослужење је саткано од речи Писма**.

## Година са Писмом

Црква сваке године прочита **четири Јеванђеља** по устаљеном реду. Тај круг не почиње 1. јануара, него **на Васкрс**, читањем почетка Јеванђеља по Јовану (Јн 1, 1–17):

> „У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“
> — Јн 1, 1

Зашто баш то? Зато што је **Васкрсење почетак нове твари**. Као што Књига Постања почиње речима „У почетку“, тако и нова година Цркве на Васкрс почиње речима „У почетку беше Логос“. Од тада **свака недеља и сваки празник имају своје читање** — Апостол и Јеванђеље. Која ће се читања чути у недељу, можеш пронаћи у важећем црквеном календару Српске Православне Цркве (распоред прати јулијански календар).

**Мирослављево јеванђеље** (крај XII века), једна од најдрагоценијих српских књига, управо је **богослужбено** јеванђеље — распоређено по читањима црквене године. Није, дакле, настало као украс за полицу, него као књига која се чита на служби. И то нешто говори: српска писменост и култура настале су око **књиге Цркве**.

## Писмо у мом животу

Ако је Писмо књига Цркве, да ли то значи да га сам не треба да читам? Нипошто. **Лично читање није супротно црквеном** — Свети Јован Златоусти, на пример, подстицао је вернике да Писмо читају и код куће. Важно је да читамо **у духу Цркве**, а не као да смо сами на свету. Ево неколико савета:

- **Почни молитвом**, да Господ отвори ум — као што је васкрсли Христос учинио са ученицима:

> „Тада им отвори ум да разумеју Писма.“
> — Лк 24, 45

- **Почни од Јеванђеља** — Марко, па Матеј, Лука, Јован — а затим Дела апостолска.
- **Читај мало, али редовно** — на пример једну главу дневно.
- **Подвуци стих** који те дотакне и размишљај о њему током дана.
- **Питања носи** свештенику и вероучитељу; читај тумачења Светих Отаца.
- **Оно што читаш, слушај и на Литургији** — када у недељу чујеш одломак који си већ читао, доживећеш га другачије.

У молитвенику постоји и посебна молитва пре читања Светог Писма. Ево њеног почетка:

**Молитва пре читања Светог Писма**

Господе Боже наш, Исусе Христе, отвори очи моје и видећу чудеса закона Твога. Путник сам на земљи, не скривај од мене заповести Своје.
Расветли очи мога ума и моје душе да бих схватио силу, која се крије у речи Твојој Господе.

**Мој план читања**

Направи у свесци веронауке малу табелу: **шта ћу читати**, **када** (у које доба дана), **колико** и **стих који ме је дотакао**. И запамти: када читаш код куће, не читаш сам — читаш у заједници са целом Црквом. Писмо је књига Цркве, а Црква је заједница која живи по Писму.

## Укратко

- Свето Писмо је пре свега књига Цркве — у њој настаје, у њој се чува и у њој се на богослужењу непрестано чита, пева и доживљава.
- Јеванђеље на Часној трпези је знак присуства Христа Који говори Својој Цркви; док се чита, стојимо — јер слушамо Самог Христа.
- Писмо је у богослужбеним књигама — Јеванђељу, Апостолу, Псалтиру и Паримејнику; богослужење је саткано од речи Писма.
- Годишњи круг читања Јеванђеља почиње на Васкрс, читањем Јн 1, 1–17; свака недеља и сваки празник имају своје читање.
- Лично читање Писма има своје право место кад је повезано са молитвом и животом Цркве — мало, али редовно.

## Кључни појмови

- **Зачало** — Одељак Јеванђеља или Апостола одређен за читање на богослужењу.
- **Катизма** — Један од 20 делова на које је подељен Псалтир за богослужбено читање.
- **Паримеја** — Старозаветно (понекад новозаветно) читање на вечерњу уочи празника и у Великом посту.
- **Прокимен** — Стих из Псалама који се пева пре читања Апостола.
- **Апостол** — Богослужбена књига са Делима апостолским и посланицама, распоређеним на зачала.