# Вера у Старом и Новом Завету

*Од Аврама, оца верних, до Томиног „Господ мој и Бог мој!“ — и даље, кроз „облак сведока“, до нас*

Средња школа, I разред · Вера · https://verskanastava.com/srednja/1/vera-u-starom-i-novom-zavetu

Има у Новом Завету једна глава која личи на галерију портрета. Писац Посланице Јеврејима ређа људе који су живели у различитим вековима и сваку реченицу почиње истом речју: _вером_ Авељ, _вером_ Ноје, _вером_ Авраам, _вером_ Мојсеј … Зашто стално понавља ту реч? Шта је заједничко људима које деле стотине година, различити позиви и сасвим различите судбине? Сви су се **ослонили на Бога у ономе што још нису видели**. На прошлом часу смо видели да је вера поверење. Данас обилазимо ту „галерију вере“ — и откривамо да на њеном крају има места и за нас.

![Шатори у пустињи под небом пуним звезда](https://verskanastava.com/images/srednja-1/vera-u-starom-i-novom-zavetu.webp)

## Галерија вере

Једанаеста глава Посланице Јеврејима почиње описом вере који смо већ упознали — вера је „основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих“ (Јевр 11, 1). Затим долазе примери. Ево једног:

> „Вером Ноје би од Бога обавештен о ономе што се још не види, и из побожног страха сагради ковчег за спасење дома свога …“
> — Јевр 11, 7

Ноје је градио ковчег на сувом, када ни на небу ни на земљи још није било знака потопа. Веровао је Божјој речи више него ономе што је видео.

## Аврам — отац верних

Највише простора у тој галерији добија **Аврам** (у Новом Завету и у богослужењу чујемо облик **Авраам**). Његову причу већ знаш из лекције [Аврам и Божји позив](https://verskanastava.com/osnovna/5/avram-i-bozji-poziv.md). Сада гледамо три корака његове вере.

| Догађај                   | Шта Бог тражи или обећава                                                                                          | Аврамов одговор                                                                    |
| ------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ | ---------------------------------------------------------------------------------- |
| **Позив** (Пост 12, 1–4)  | „Иди из земље своје …“ — у земљу коју ће му Бог показати; обећава велики народ и благослов свим племенима на земљи | иде, **не знајући куда иде** (Јевр 11, 8)                                          |
| **Звезде** (Пост 15, 5–6) | потомство бројно као звезде, иако је стар и без деце                                                               | **поверовао је** Богу                                                              |
| **Исак** (Пост 22, 1–18)  | искушење: да принесе сина обећања                                                                                  | **послушао је**, верујући да Бог може и из мртвих подићи; Бог задржава његову руку |

**Први корак — кренути.** После Божјег позива Писмо кратко каже:

> „Тада пође Аврам, као што му каза Господ, и с њим пође Лот. А бјеше Авраму седамдесет и пет година кад пође из Харана.“
> — Пост 12, 4

Апостол то тумачи овако:

> „Вером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у наследство, и пође не знајући куда иде.“
> — Јевр 11, 8

Аврам није знао **куда** иде — али је знао **Коме** верује. Сигурност му није давала мапа, него Онај Који га је позвао.

**Други корак — чекати.** Године пролазе, а обећаног сина нема. Тада Бог изводи Аврама из шатора:

> „Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: Тако ће бити сјеме твоје. И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.“
> — Пост 15, 5–6

Шта је тежи корак вере — кренути на пут или **годинама чекати** обећање? Аврам је морао да учини обоје.

**Трећи корак — дати све.** Најтеже искушење дошло је када је Бог тражио да Му принесе Исака, сина обећања. Аврам је послушао, а на гори Морији Бог га је зауставио:

> „А анђео рече: Не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога кад нијеси пожалио сина својега, јединца својега, мене ради.“
> — Пост 22, 12

Како је Аврам могао да послуша? Посланица Јеврејима одговара:

> „Вером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања, коме беше казано: У Исаку ће ти се назвати семе, јер је разумео да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.“
> — Јевр 11, 17–19

Свети Оци у Исаку који носи дрва на брдо виде **праслику Христа**, Који носи Крст.

**Вера која се види у делима**

Када Писмо каже да је Бог Аврамову веру примио у правду, то не значи да је Бог Аврама само „прогласио“ праведним као на суду, без обзира на то како живи. Аврамова вера била је **живи однос** са Богом који се показао делом. Апостол Јаков пише: „Видиш ли како је вера садејствовала делима његовим, и кроз дела усавршила се вера? И испуни се Писмо које говори: Авраам поверова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се“ (Јак 2, 22–23).

Зато апостол Павле Аврама назива оцем свих верних — Бог је хтео „да би он био отац свију који верују …“ (Рим 4, 11). Сви који верују Богу, из ма ког народа били, Аврамова су деца по вери.

## Вера на путу — Мојсије и народ

Галерија вере наставља се Мојсијем. Он је одрастао на фараоновом двору, али:

> „Вером Мојсеј, када је одрастао, одрече да се назива син кћери Фараонове; и више вољаше да страда са народом Божијим него да има привремену насладу греха, сматрајући поругу Христову за веће богатство од свега блага египатскога, јер гледаше на награду.“
> — Јевр 11, 24–26

Мојсије је поверовао Богу и извео народ из Египта. Када је народ прошао кроз Црвено море, Писмо бележи:

> „И видје Израиљ силу велику, коју показа Господ на Мисирцима, и народ се побоја Господа, и вјерова Господу и Мојсију, слузи његову.“
> — Изл 14, 31

Али већ у пустињи исти тај народ често је роптао и сумњао. Вера Старог Завета била је **ход ка обећању** — ка обећаној земљи и, пре свега, ка **обећаном Месији**. И у њој је, као и у нашој, било успона и падова.

## Вера у Новом Завету

У Новом Завету вера има лице и име — она је поверење у **Христа**. Погледај четири људи који су Га срели.

| Личност                  | Одломак      | У чему се огледа вера                                   | Одговор                                                                            |
| ------------------------ | ------------ | ------------------------------------------------------- | ---------------------------------------------------------------------------------- |
| **Пресвета Богородица**  | Лк 1, 26–38  | пристаје на Божји план иако не разуме све               | Оваплоћење Сина Божјег; Јелисавета је назива блаженом јер је поверовала (Лк 1, 45) |
| **капетан у Капернауму** | Мт 8, 5–13   | моли Христа да само каже реч, па ће му слуга оздравити  | Христос се диви: ни у Израиљу није нашао толике вере                               |
| **крвоточива жена**      | Мк 5, 25–34  | после дванаест година болести дотиче се Христове хаљине | „Кћери, вера твоја спасла те је …“                                                 |
| **апостол Тома**         | Јн 20, 24–29 | из сумње долази до највишег исповедања                  | Христос назива блаженима оне који нису видели, а поверовали су                     |

**Пресвета Богородица.** Када јој је архангел Гаврило објавио да ће родити Сина Божјег, она није све разумела. Али је одговорила:

> „А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по речи твојој! И анђео отиде од ње.“
> — Лк 1, 38

То слободно „да“ отворило је врата Оваплоћењу. Зато је Пресвета Богородица **узор вере**: она је прва примила Христа — и у срце и у утробу. Света Јелисавета јој је рекла: „И благо оној која верова, да ће се извршити што јој је казао Господ“ (Лк 1, 45).

**Капетан у Капернауму.** Римски официр, незнабожац, молио је Христа за свог болесног слугу:

> „И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци реч, и оздравиће слуга мој. … А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вере не нађох.“
> — Мт 8, 8. 10

Капетан није тражио знак ни чудо пред очима — било му је довољно да Христос **каже реч**. То је вера која се ослања на реч, као Аврамова и Петрова.

**Крвоточива жена.** Дванаест година болесна, потрошила је све на лекаре и ниједан јој није помогао. Пробила се кроз гужву, говорећи у себи: „Ако се само дотакнем хаљина његових, оздравићу“ (Мк 5, 28). Оздравила је одмах, а Христос ју је потражио погледом и рекао јој:

> „А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!“
> — Мк 5, 34

**Апостол Тома.** Тома није био са апостолима када им се јавио Васкрсли Христос и рекао је да неће веровати док не види Његове ране. После осам дана Христос је дошао поново — баш због њега:

> „И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше.“
> — Јн 20, 28–29

Тома нас теши: и из сумње се стиже до најдубљег исповедања вере — када човек **остане у заједници апостола**. А Христове речи „блажени који не видеше а вероваше“ упућене су управо нама.

## Обећање и испуњење

| Стари Завет                     | Нови Завет                                          |
| ------------------------------- | --------------------------------------------------- |
| вера у **обећање**              | вера у **испуњење** — у Христа                      |
| усмерена ка Месији Који ће доћи | усмерена ка Месији Који је дошао, распет и васкрсао |
| Аврам — отац верних             | Богородица — прва Која је примила Христа            |
| знак савеза: обрезање           | улазак у Нови Завет: Крштење                        |

Галерија вере у Посланици Јеврејима завршава се необичном мишљу:

> „И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.“
> — Јевр 11, 39–40

Старозаветни праведници нису дочекали Христа у овом животу — али нису заборављени. Бог их је „чувао“ да се усаврше **заједно са нама**, у Христу. Зато Стари Завет није „превазиђен“ и одбачен: он је припрема и праслика Новог, и Црква га чита у светлости Христа. Старозаветне праведнике Црква слави као свете — у **Недељи праотаца** и **Недељи отаца**, две недеље пред Божић. **Једна је вера и један Бог** — у Христу се обе стране сусрећу.

## Облак сведока

Одмах после галерије вере, у 12. глави, апостол окреће поглед ка нама:

> „Зато и ми, имајући око себе толики облак сведока, одбацимо свако бреме и грех који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, гледајући на Исуса, Начелника и Савршитеља вере …“
> — Јевр 12, 1–2

Замисли временску ленту вере у три поља:

| Обећање — Стари Завет                   | **Христос**                            | Црква — Нови Завет и светитељи                                           |
| --------------------------------------- | -------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------ |
| Авељ, Ноје, Аврам, Сара, Мојсије, Давид | Начелник и Савршитељ вере (Јевр 12, 2) | Богородица, Јован Крститељ, Петар, Тома, апостол Павле, светитељи … и ми |

Зашто је Христос у **средини**, а не на почетку или на крају? Зато што је Он **испуњење свих обећања** и **почетак Цркве**. Сви ти људи гледали су у истом правцу — ка Христу: неки су Га чекали, неки Га видели, неки за Њега дали живот.

Ко су сведоци после апостола? Сви **светитељи**. Грчка реч за сведока гласи **мартис** (μάρτυς) — отуда и реч „мученик“: онај ко сведочи веру речју, животом, а понекад и смрћу. И наш народ има своја имена у тој галерији:

- **Вером Свети Сава** оставио је двор свога оца и кнежевски живот ради Христа.
- **Вером Свети кнез Лазар** на Косову 1389. године изабрао је Царство Небеско пре земаљског. Његов избор је сведочанство вере — избор вечног пре пролазног — а не политичка порука.

**Последња страница је празна**

Галерија вере није затворена. На последњој страници треба да пише: „Вером …“ — и твоје име. Шта би ти уписао после тих речи? Можда: вером сам опростио, вером сам рекао истину, вером сам кренуо путем на који ме Бог зове, иако нисам знао куда води.

## Укратко

- Посланица Јеврејима у 11. глави ређа праведнике Старог Завета — „вером Ноје“, „вером Авраам“, „вером Мојсеј“: сви су се ослонили на Бога у ономе што још нису видели.
- Аврам је отац верних — кренуо је на пут не знајући куда иде, поверовао је обећању потомства бројног као звезде и послушао Бога на гори Морији, верујући да Бог може и из мртвих подићи.
- Његова вера није била само „у мислима“ — показала се делима; зато се назвао пријатељем Божјим (Јак 2, 22–23).
- У Новом Завету узори вере су Пресвета Богородица („нека ми буде по речи твојој“), капетан у Капернауму, крвоточива жена и апостол Тома („Господ мој и Бог мој!“).
- Вера Старог Завета усмерена је ка обећању и Месији Који ће доћи, а вера Новог Завета ка Христу у Коме се обећање испунило. Једна је вера и један Бог.
- „Облак сведока“ (Јевр 12, 1–2) наставља се у светитељима — Светом Сави, Светом кнезу Лазару — и у нама; у средишту је Христос, Начелник и Савршитељ вере.

## Кључни појмови

- **Аврам — отац верних** — Праотац коме се Бог открио, позвао га и дао му обећање; узор поверења и послушности Богу. У Новом Завету и у богослужењу чујемо облик Авраам.
- **Обећање** — Божја реч дата Авраму и Израиљу (потомство, земља, благослов свим народима), испуњена у Христу.
- **Савез (завет)** — Однос верности између Бога и човека; Стари Завет са Израиљем, Нови Завет у Крви Христовој.
- **Месија (Христос)** — „Помазаник“ — Спаситељ Кога је Стари Завет очекивао, а Нови Завет исповеда у Исусу.
- **Праслика** — Старозаветни догађај или личност који наговештавају Христа (нпр. Исак који носи дрва на гору).
- **Облак сведока** — Слика из Јевр 12, 1 за мноштво праведника и светих који сведоче о вери и молитвено нас прате.
- **Сведок (мученик)** — Грч. мартис (μάρτυς) — онај који сведочи веру речју, животом, па и смрћу.
- **Историја спасења** — Божје деловање кроз историју — од стварања и обећања, преко Христа, до Цркве и Царства Божјег.