# Давид и Соломон

*Цар по срцу Божјем и цар мудрости — праслике Христа, Сина Давидовог*

Средња школа, II разред · Месијанска нада Старог Завета · https://verskanastava.com/srednja/2/david-i-solomon

Два цара, отац и син. Један је почео као најмањи у породици, тешко пао на врхунцу моћи — и подигао се, тако да га Црква слави као светитеља. Други је почео савршено, молитвом за мудрост којој се Бог обрадовао, а завршио удаљен од Бога. Која је од те две приче ближа нама? Можда обе. Давид и Соломон су највећи цареви Израиља, а ипак Писмо о њима говори без улепшавања — јер не показује како човек постаје савршен сам, него како је **Бог веран** и кроз несавршене људе води Своје обећање ка Христу.

![Харфа, круна и свитак на столу поред прозора, стари зидови града у сутон](https://verskanastava.com/images/srednja-2/david-i-solomon.webp)

## Од судија до царева

После уласка у обећану земљу Израиљем су управљале **судије**. Народ је онда затражио цара, „као код других народа“. Први цар, **Саул**, почео је добро, али је одступио од Бога. Када га је пророк Самуило изобличио због непослушности, Саул је рекао „згријешио сам“ — али је одмах додао изговор:

> „Тада рече Саул Самуилу: Згријешио сам што сам преступио заповијест Господњу и твоје ријечи, јер побојах се народа и послушах глас његов.“
> — 1 Сам 15, 24

И још је тражио да га Самуило почаствује пред старешинама (1 Сам 15, 30). Запамти ову сцену — вратићемо јој се када Давид буде изобличен.

## Пастир из Витлејема

Бог шаље Самуила у дом Јесеја у Витлејему. Јесејеви синови пролазе један за другим, али Бог ниједног не бира:

> „Али Господ рече Самуилу: Не гледај на лице његово ни на висину раста његова, јер сам га одбацио; јер не гледам на што човјек гледа: Човјек гледа што је на очима, а Господ гледа на срце.“
> — 1 Сам 16, 7

Изабран је најмлађи, пастир **Давид**, и на њега силази Дух Господњи (1 Сам 16, 13). Пред џином Голијатом дечак се не уздаје у оружје — Саулов оклоп му је претежак — него у Бога:

> „И знаће сав овај збор да Господ не спасава мачем ни копљем, јер је рат Господњи, зато ће вас дати нама у руке.“
> — 1 Сам 17, 47

Давид после Саулове смрти постаје цар, осваја **Јерусалим** и чини га престоницом. У град уноси **Ковчег завета** — знак Божјег присуства — и пред њим игра из све снаге:

> „И Давид играше из све снаге пред Господом, и бјеше огрнут оплећком ланенијем.“
> — 2 Сам 6, 14

Саулова кћи Михала му се подсмевала (2 Сам 6, 16), јер цар „не приличи“ да тако игра. Али Давид пред Богом не чува углед: радост због Божје близине важнија му је од царског достојанства.

## Натаново пророштво — Бог гради „дом“

Давид је живео у кући од кедра, а Ковчег под шатором. Зато је хтео да сагради **дом** — храм — Господу. Пророк Натан му доноси неочекиван одговор: не Давид Богу, него **Бог Давиду** гради дом:

> „… Јоште ти јавља Господ да ће ти Господ начинити кућу.“
> — 2 Сам 7, 11

Реч „кућа“ (дом) овде значи **лозу, династију**:

> „Него ће тврд бити дом твој и царство твоје довијека пред тобом, и пријесто ће твој стајати довијека.“
> — 2 Сам 7, 16

Да ли се ово испунило у Соломону? **Делимично**: Соломон је сазидао Храм, али се његово царство после његове смрти поделило, а лоза Давидова изгубила је престо у вавилонском ропству. Ниједан земаљски цар не влада „довијека“. **Пуно испуњење** је у Христу. Архангел Гаврило каже Богородици:

> „Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова; и цароваће над домом Јаковљевим вавек, и Царству његову неће бити краја.“
> — Лк 1, 32–33

Зато Јеванђеље по Матеју почиње речима „Родослов Исуса Христа, сина Давидова“ (Мт 1, 1), а слепи Вартимеј код Јерихона виче:

> „И чувши да је то Исус Назарећанин, стаде викати и говорити: Сине Давидов Исусе, помилуј ме!“
> — Мк 10, 47

Када слепи назива Исуса „Сином Давидовим“, он исповеда да је Натаново обећање испуњено.

## Грех и „Ти си тај“

На врхунцу моћи Давид је пожелео Витсавеју, жену свог војника Урије, а онда, да би прикрио грех, послао Урију у смрт. Мислио је да нико неће сазнати. Бог му шаље пророка Натана. Натан не оптужује одмах, него прича причу: богаташ са много стада узео је сиромаху једину овчицу, коју је овај хранио „и бијаше му као кћи“ (2 Сам 12, 3). Давид плане и изриче пресуду — сам себи. Натан тада каже: „Ти си тај“ (2 Сам 12, 7).

Зашто прича? Да би Давид **сам** изрекао суд и препознао неправду, пре него што почне да се брани.

> „Тада рече Давид Натану: Сагријеших Господу. А Натан рече Давиду: И Господ је пронио гријех твој; нећеш умријети.“
> — 2 Сам 12, 13

Упореди са Саулом. Обојица кажу „згреших“. Али Саул одмах додаје „јер побојах се народа“ и тражи част пред старешинама; Давид **не тражи изговор, не криви друге и не брине о угледу**. Зато његов грех не постаје пропаст, него почетак повратка Богу. Последице греха ипак остају — Писмо их не крије (2 Сам 12, 10–14) — али однос са Богом је обновљен.

## Пс 50 — молитва целе Цркве

Наслов педесетог псалма каже да га је Давид испевао „кад му дође Натан Пророк“. (У Даничићевом преводу Светог Писма то је Пс 51; у молитвенику и богослужбеним књигама, по Септуагинти, Пс 50. Ми га наводимо по црквеном Псалтиру.)

> „Јер безакоње моје ја знам, и грех је мој стално преда мном.“
> — Пс 50, 3

> „Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега.“
> — Пс 50, 7

> „Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога, обрадоваће се језик мој правди Твојој. Господе, отвори усне моје, и уста моја казиваће хвалу Твоју. Јер да си хтео жртве, ја бих Ти принео; за жртве свеспаљенице не мариш. Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и унижено Бог неће одбацити.“
> — Пс 50, 14–17

| Мисао из псалма                                                     | Шта открива о покајању                         |
| ------------------------------------------------------------------- | ---------------------------------------------- |
| Давид моли за **милост**, не за правду („Помилуј ме, Боже…“, ст. 1) | покајање почива на поверењу у Божју љубав      |
| „безакоње моје ја знам“ (ст. 3)                                     | искрено признање, без изговора                 |
| „Срце чисто саздај у мени“ (ст. 10)                                 | покајање је обнова, ново стварање              |
| „Избави ме од крви“ (ст. 14)                                        | Давид именује свој најтежи грех — Уријину крв  |
| „Жртва је Богу дух скрушен“ (ст. 17)                                | Бог не тражи спољашњи обред, него смирено срце |

Црква овај псалам чита на готово свим службама: на јутрењу, на часовима, на повечерју, пред Исповест; свештеник га тихо чита и док кади храм. Зашто баш Давидове речи за молитву свих нас? Зато што у њима нема ни очаја ни самоправдања — само истина о греху и још већа истина о Божјој милости.

## Кајање или покајање?

**Кајање** може остати у осуди себе: човек види свој грех, гризе се, али остаје сам са собом — све до очаја. Такав је био Јуда. **Покајање** (грч. _метаноја_ — промена ума) јесте **повратак Богу са надом**. Такви су Давид и апостол Петар: и они су тешко пали, али су се, плачући, вратили Ономе Ко прашта. Покајање није само психолошки процес, него **сусрет са живим Богом**, а у Цркви се остварује у Светој Тајни Исповести.

## Соломон — молитва за мудрост

Давидов син **Соломон** (име се везује за јеврејску реч _шалом_ — мир) постао је цар млад. Бог му се јавио у сну у Гаваону и рекао: „Ишти што хоћеш да ти дам“ (1 Цар 3, 5). Соломон почиње признањем:

> „И тако, Господе Боже мој, ти си поставио слугу својега царем на мјесто Давида оца мојега, а ја сам млад, нити знам полазити ни долазити.“
> — 1 Цар 3, 7

Тражи **срце разумно** да суди народу и разликује добро и зло (1 Цар 3, 9). Богу је та молба мила:

> „И рече му Бог: Кад то иштеш, а не иштеш дуга живота, нити иштеш блага, нити иштеш душа непријатеља својих, него иштеш разума да умијеш судити;“
> — 1 Цар 3, 11

Бог му даје мудрост — и **уз то** оно што није тражио: благо и славу (1 Цар 3, 12–13). Мудрост се одмах показала у **Соломоновом суду** две жене које су се свађале око једног детета: права мајка открила се по љубави (1 Цар 3, 16–28).

Шта бисмо ми тражили? Добро је молити за успех, али Соломон нас учи да молимо за **мудрост** — у учењу, у породици, у пријатељству, у избору будућности. Покушај да и сам, у неколико реченица, саставиш молитву за мудрост која ти је сада најпотребнија.

## Храм — место сусрета

Соломон је сазидао **Храм** у Јерусалиму, на гори Морији. При његовом освећењу, раширених руку ка небу, молио се. Почео је речима:

> „И рече: Господе Боже Израиљев! Нема Бога таквога какав си ти горе на небу ни доље на земљи, који чуваш завјет и милост слугама својим које ходе пред тобом свијем срцем својим;“
> — 1 Цар 8, 23

Соломон сам зна да Бог није „затворен“ у зграду: ни небеса над небесима не могу Га обухватити (1 Цар 8, 27). Храм је **место сусрета и молитве**. И није само за Израиљ — Соломон моли и за странца:

> „Ти чуј с неба, из стана својега, и учини све за што повиче к теби онај странац, да би познали име твоје сви народи на земљи …“
> — 1 Цар 8, 43

Већ у Соломоновом храму наслућује се Црква, у коју ће бити позвани „сви народи на земљи“.

## Соломонов пад

Прича о Соломону има тужан крај. Узео је многе жене из других народа, а оне су „занијеле срце његово“ за туђим боговима, па им је подизао жртвенике:

> „И чињаше Соломон што бјеше зло пред Господом и не хођаше сасвијем за Господом као Давид, отац његов.“
> — 1 Цар 11, 6

Писмо Соломонов пад мери **Давидовим срцем**: Давид је тешко грешио, али му срце никада није прешло к идолима и увек се враћало Богу. Соломон је почео тражећи мудро срце, а изгубио га је када је заборавио Бога. После његове смрти царство се **поделило** (1 Цар 11, 11–13). Мудрост није само знати много — него **остати са Богом до краја**.

## Давид, Соломон и Христос

|              | Давид                                                                    | Соломон                                                               |
| ------------ | ------------------------------------------------------------------------ | --------------------------------------------------------------------- |
| **живот**    | пастир, помазан од Самуила; Голијат; Јерусалим и Ковчег; грех и покајање | моли за мудрост; Соломонов суд; гради и освећује Храм; пад у старости |
| **праслика** | Христос — Добри Пастир, рођен у Витлејему, побеђује „Голијата“ — ђавола  | Христос — Премудрост Божја, Цар мира, Који гради нови Храм — Цркву    |
| **разлика**  | Давид греши и каје се; Христос је безгрешан                              | Соломон пада у идолопоклонство; Христос је „већи од Соломона“         |

> „Царица јужна устаће на Суд са родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломонову; а гле, овде је већи од Соломона.“
> — Мт 12, 42

Апостол Павле Христа назива самом Премудрошћу Божјом:

> „А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.“
> — 1 Кор 1, 23–24

Ни највећи цареви Израиља нису били савршени. Они **наговештавају**, а Христос **испуњава**: пастир → Добри Пастир; цар → Цар Чијем Царству нема краја; Храм → Црква, Тело Христово; мудрост → Христос, Премудрост Божја.

**Свети пророк и цар Давид**

Црква Давида прославља као **светог пророка и цара** у Недељу по Божићу, заједно са Светим Јосифом Заручником и Светим Јаковом, братом Господњим. Слави га не зато што није грешио, него због његове вере и покајања. Давиду се приписује већина псалама, које Црква непрестано пева и чита. О њима више у лекцији [Одабрани одељци из Псалама Давидових](https://verskanastava.com/srednja/2/psalmi-davidovi.md).

## Укратко

- Бог бира најмлађег, пастира Давида, јер „Господ гледа на срце“ (1 Сам 16, 7); Давид побеђује Голијата у име Господње, осваја Јерусалим и уноси у њега Ковчег завета.
- Кроз пророка Натана Бог обећава Давиду „дом“ — лозу и вечни престо; обећање се делимично испуњава у Соломону, а у пуноћи у Христу, Сину Давидовом, Чијем Царству нема краја (Лк 1, 32–33).
- Давид тешко греши, али када га Натан изобличи, не правда се, него признаје „Сагријеших Господу“; Пс 50 (у Даничићевом преводу 51) постао је покајна молитва целе Цркве.
- Кајање може остати у осуди себе и очају; покајање (метаноја — промена ума) је повратак Богу са надом.
- Соломон моли за срце разумно, суди мудро и гради Храм, али у старости одступа од Бога; после његове смрти царство се дели.
- Ни највећи цареви Израиља нису били савршени — они наговештавају, а Христос испуњава: Добри Пастир, Цар мира, Премудрост Божја, „већи од Соломона“.

## Кључни појмови

- **Ковчег завета** — Сандук у коме су чуване плоче Закона; знак Божјег присуства међу народом.
- **Натаново пророштво** — Обећање да ће Давидов потомак царовати довека (2 Сам 7); испуњено у Христу.
- **Син Давидов** — Месијанска титула Христа; исповедање да је Он обећани Цар из Давидове лозе.
- **Покајање (метаноја)** — Грч. „промена ума“ — промена ума и живота; повратак Богу са поверењем у Његову милост.
- **Пс 50 (Даничић 51)** — Давидов покајни псалам „Помилуј ме, Боже…“; један од најчешће читаних псалама у Цркви.
- **Соломонов храм** — Храм у Јерусалиму, на гори Морији; средиште старозаветног богослужења, место сусрета и молитве.
- **Мудрост** — Дар Божји да човек разликује добро и зло и живи по вољи Божјој; у пуноћи — Христос, Премудрост Божја.