# Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу *„… све што је о мени написано“ — пророци сведоче о Христу* Средња школа, II разред · Месијанска нада Старог Завета · https://verskanastava.com/srednja/2/ispunjenje-prorostava Треће је јутро после Распећа. Двојица ученика иду из Јерусалима у село Емаус, ћуте и уздишу. Придружује им се непознати сапутник и пита зашто су тужни. Један од њих, Клеопа, изговара можда најтужнију реченицу у Јеванђељу: „А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља“ (Лк 24, 21). Сапутник их не теши причом о себи. Он отвара Писма — Мојсија, пророке, псалме — и показује им да је све што се догодило на Голготи било написано унапред. Касније ће рећи: „Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?“ (Лк 24, 32). Тај сапутник је васкрсли Христос. И Он је кључ ове лекције. ![Икона светог пророка Исаије са свитком](https://verskanastava.com/images/srednja-2/ikona-prorok-isaija.webp "Свети пророк Исаија, икона из иконостаса Преображенске цркве у Кижима (XVIII век). Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.") > „А њима рече: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима. > Тада им отвори ум да разумеју Писма.“ > — Лк 24, 44–45 У петом разреду основне школе научили смо да су пророци део по део „сликали“ лик Месије (лекција [Месијанска нада](https://verskanastava.com/osnovna/5/mesijanska-nada.md)). Сада идемо дубље: шта је уопште пророштво, како новозаветни писци читају Стари Завет и зашто се та пророштва не могу разумети без Христа. ## Шта је пророк, а шта пророштво Грчка реч **προφήτης** (профитис) значи „онај који говори уместо другога“, у његово име. Пророк није, пре свега, „гатар будућности“. Он је **гласник воље Божје**: опомиње народ кад се удаљи од Бога, теши га у невољи и упућује га на Онога Који ће доћи. Предсказања о Месији су део тог откривења, а не његова „атракција“. Пророци не говоре од себе. Апостол Петар каже да пророштво никада не настаде човечијом вољом, него да су свети Божји људи говорили покретани Духом Светим (2 Пт 1, 21). Зато у Символу вере за Духа Светога исповедамо: **Из Символа вере** „… Који је говорио кроз пророке.“ Исти Дух Свети говорио је кроз пророке и кроз апостоле. Зато пророштво и испуњење нису два одвојена гласа, него **један говор Божји** кроз векове. ## Пророштво и испуњење Када ставимо Стари и Нови Завет један поред другог, видимо да пророштва прате цео Христов живот: | Етапа | Пророштво | Испуњење | Садржај | | ------------- | ------------------------------ | ------------ | --------------------------------------------------------- | | **Рођење** | Ис 7, 14 | Мт 1, 22–23 | Дјева ће родити Сина — Емануила („с нама Бог“) | | | Мих 5, 2 | Мт 2, 4–6 | рођење у Витлејему | | | Ос 11, 1 | Мт 2, 14–15 | Бог позива Сина Свога из Египта | | **Служење** | Ис 40, 3 | Мт 3, 1–3 | глас који виче у пустињи — Претеча | | | Ис 61, 1–2 | Лк 4, 16–21 | „Дух Господњи је на мени“ — благовест сиромасима | | | Зах 9, 9 | Мт 21, 4–5 | Цар долази кротак, на магарету | | **Страдање** | Ис 53, 5–7 | Дап 8, 32–35 | Слуга рањен за наше грехе, као јагње на заклање | | | Пс 21, 18 (јевр. 22) | Јн 19, 23–24 | деле хаљине и бацају коцку | | | Изл 12, 46; Зах 12, 10 | Јн 19, 33–37 | кост се неће преломити; погледаће на Онога Кога прободоше | | **Васкрсење** | Пс 15, 10 (јевр. 16) | Дап 2, 25–32 | „нити ћеш дати да светац Твој види труљења“ | | | Јона 2, 1 (у неким изд. 1, 17) | Мт 12, 40 | три дана и три ноћи | | | Јл 2, 28 (у неким изд. 3, 1) | Дап 2, 16–17 | излив Духа на свако тело — Педесетница | Бројеви стихова код Јоне и Јоила разликују се по издањима, а псалме наводимо по црквеном (Септуагинта) бројању, уз јеврејски број у загради. Погледајмо неколико парова изблиза. **„Из Египта“.** Пророк Осија говори о прошлости — о изласку Израиља из Египта: > „Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и из Мисира дозвах сина својега.“ > — Ос 11, 1 А јеванђелист Матеј, описујући бекство Свете породице у Египат, каже: > „И би тамо до смрти Иродове — да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега.“ > — Мт 2, 15 Зар Матеј није „погрешно“ прочитао Осију? Не. Ово је пример **двоструког смисла** пророштва: оно говори о догађају у време пророка (Израиљ, „син“ Божји, изашао је из ропства), а у **пуноћи** се испуњава у Христу, правом Сину, Који сабира у Себи цео Израиљ и изводи човечанство из ропства греха и смрти. **Глас у пустињи.** Исаија најављује утешну вест народу у ропству: > „Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему.“ > — Ис 40, 3 Сва четири јеванђелиста препознају тај глас у Светом Јовану Крститељу: > „Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове.“ > — Мт 3, 3 **„Данас се испуни ово Писмо“.** Најупечатљивији тренутак догодио се у Назарету. Христос је у синагоги устао да чита, дали су Му свитак пророка Исаије, и Он је нашао место: > „Дух је Господа Бога на мени, јер ме Господ помаза да јављам добре гласе кроткима, посла ме да завијем рањене у срцу, да огласим заробљенима слободу и сужњима да ће им се отворити тамница. > Да огласим годину милости Господње и дан освете Бога нашега, да утјешим све жалосне.“ > — Ис 61, 1–2 > „Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; > И да проповедам пријатну годину Господњу. … > А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.“ > — Лк 4, 18–19. 21 Приметио си да се речи не поклапају сасвим? Даничић је Стари Завет преводио са јеврејског текста, а Лука наводи Исаију према грчком преводу, **Септуагинти** (отуда „слепима да ће прогледати“). А погледај и где Христос **застаје**: код „пријатне године Господње“, а не наставља Исаијиним речима о „дану освете“. Он је дошао да спасе, а не да суди. И још нешто: Христос не каже „ово ће се испунити“, него „**данас** се испуни“. Помазаник (Месија) о Коме Исаија говори стоји пред њима. **Прободено ребро.** На Голготи војници нису преломили Христове голени, него Му је један копљем пробио ребра. Јован сведочи да је у томе препознао два пророштва — пропис о пасхалном јагњету и Захаријино пророштво: > „У истој кући да се једе, да не изнесете меса од ње из куће, и кости да јој не преломите.“ > — Изл 12, 46 > „И излићу на дом Давидов и на становнике Јерусалимске дух милости и молитава, и погледаће на мене Којега прободоше; и плакаће за Њим као за јединцем, и тужиће за Њим као за првенцем.“ > — Зах 12, 10 > „Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити. > И опет друго Писмо говори: Погледаће на онога кога прободоше.“ > — Јн 19, 36–37 Христос је, дакле, право **пасхално Јагње** (о томе више у лекцији [Пасха](https://verskanastava.com/srednja/2/pasha.md)). ## Псалам са Крста Око деветога часа, пред смрт, Христос је повикао: > „А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ > — Мт 27, 46 То су **почетне речи Пс 21** (јевр. 22). Јевреји су псалме знали напамет; када неко изговори почетак, сви се сете целог псалма — као кад ти неко каже први стих песме коју добро знаш. Христос нас тиме позива да прочитамо цео псалам. А у њему, хиљаду година пре Голготе: > „Сви који ме видеше ругаше ми се, говораху устима, климаху главама: > Уздао се у Господа, нека га избави! Нека се спасе, ако га хоће! … > Сасуши се као опека снага моја, и језик мој прилепи се за грло моје, и у прах смртни низвео си ме. > Јер ме окружише пси многи, збор лукавих опколише ме; прободоше руке моје и ноге. … > Разделише одећу моју међу собом, и за хаљину моју бацаху коцку.“ > — Пс 21, 7–8. 15–16. 18 | Пс 21 (јевр. 22) | Испуњење | | ------------------------------------------------------ | --------------------------------------- | | вапај „Боже, Боже мој…“ (ст. 1) | Мт 27, 46 | | ругају се, климају главама: „нека га избави“ (ст. 7–8) | Мт 27, 39–43 | | жеђ — језик прилепљен за грло (ст. 15) | „Жедан сам!“ (Јн 19, 28) | | „прободоше руке моје и ноге“ (ст. 16) | распеће; ране од клинова (Јн 20, 25–27) | | деле одећу и бацају коцку (ст. 18) | Јн 19, 23–24 | | преокрет: „Казиваћу Име Твоје браћи мојој“ (ст. 22–27) | Васкрсење и проповед свим народима | А сада оно најважније — **како се псалам завршава**: > „Казиваћу Име Твоје браћи мојој, усред цркве хвалићу Те. … > Опоменуће се и обратиће се Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сви родови народа.“ > — Пс 21, 22. 27 Псалам почиње вапајем, а завршава се **хвалом и победом**. Ко на Крсту изговори почетак овог псалма, носи у срцу и његов крај. ## Зашто Христос вапи? Да ли је Отац заиста напустио Сина? **Не.** Света Тројица је нераздељива: Отац никада није одвојен од Сина, ни на Крсту. Христос изговара псалам **као Човек**, у име целог људског рода. Он узима на Себе нашу **богоостављеност** — оно стање у које је човек пао одвојивши се од Бога, и његову крајњу последицу, смрт — да би нас из ње извео. На Крсту, дакле, није „гнев Оца излит на Сина“, него љубав Сина Који силази до самог дна људске беде, у којој човек осећа да је Бог далеко, и ту, у тој тами, остаје веран Оцу. Зато и Његове последње речи нису очај, него поверење: „Оче, у руке твоје предајем дух свој“ (Лк 23, 46) — и то су, опет, речи из псалма (Пс 30, 5). ## Песма о Слуги Господњем Други велики пророчки текст о страдању јесте Исаијина **Песма о Слуги Господњем** (Ис 52, 13 – 53, 12). Она, као и Пс 21, почиње и завршава се прославом: > „Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се.“ > — Ис 52, 13 Између тих речи налази се лик Слуге кога људи презиру, а који носи туђе ране: > „А он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. > Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијелисмо.“ > — Ис 53, 4–5 | Ис 53 | Испуњење | | ----------------------------------------------------------------- | ---------------------------------------------------------------- | | презрен и одбачен између људи (ст. 3) | „своји га не примише“ (Јн 1, 11); народ тражи Вараву (Лк 23, 18) | | рањен за наше пријеступе; раном његовом ми се исцијелисмо (ст. 5) | 1 Пт 2, 24 | | као јагње на заклање, не отвори уста (ст. 7) | Христос ћути пред Пилатом (Мт 27, 12–14) | | на смрти би с богатијем (ст. 9) | гроб Јосифа из Ариматеје (Мт 27, 57–60) | | би метнут међу злочинце (ст. 12) | распет између два разбојника (Мк 15, 27–28) | | видјеће натражје, продуљиће дане, оправдаће многе (ст. 10–11) | Васкрсење; спасење многих | Пази на једну ствар. Речи „рањен за наше пријеступе“ неки читају као правни спор: неко мора да „плати казну“, па је казна пала на невинога. Свети Оци не читају тако. Они се задржавају на речи коју сам пророк истиче — **исцељење**: „раном његовом ми се исцијелисмо“. Грех је болест и смрт човекове природе, а Христос, Лекар, улази у нашу болест и смрт да би је изнутра исцелио и победио. Тако пише и апостол Петар: > „Он грехе наше сам изнесе на телу својем на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте.“ > — 1 Пт 2, 24 И Песма о Слуги завршава се победом: Слуга који је „дао душу своју на смрт“ видеће потомство, продужиће дане и оправдаће многе (Ис 53, 10–12). **Страдање није пораз, него пут спасења.** Пророци су видели Крст, али и оно што је после Крста — Васкрсење. Овај одломак је читао и етиопски великодостојник на путу из Јерусалима. Ђакон Филип га је упитао да ли разуме шта чита, а он је одговорио да не може док га неко не упути. Тада му је Филип, почевши од тог Писма, благовестио Исуса (Дап 8, 30–35). И то је слика онога што нам треба: **неко ко нам отвара Писмо** — Црква. ## Васкрсење и Педесетница Ни Васкрсење није остало без пророчког сведочанства. Христос Сам Јону назива знаком: као што је Јона био у утроби рибе три дана и три ноћи, тако ће и Син Човечији бити у срцу земље (Мт 12, 40): > „Господ заповједи, те велика риба прогута Јону; и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи.“ > — Јона 2, 1 Апостол Петар на дан Педесетнице тумачи Давидов псалам „нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да светац Твој види труљења“ (Пс 15, 10) као пророштво о Васкрсењу. А силазак Духа Светога објашњава речима пророка Јоила: > „И послије ћу излити Дух свој на свако тијело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, старци ће ваши сањати сне, младићи ће ваши виђати утваре.“ > — Јл 2, 28 > „Него је то оно што је рекао пророк Јоил: > И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће виђења и старци ваши сањаће снове.“ > — Дап 2, 16–17 ## Како читати пророштва Да ли су сви Христови савременици препознали испуњење? Нису. Многи су чекали политичког ослободиоца од Римљана, па им је распети Месија био „саблазан“. Чак ни апостоли пре Васкрсења нису разумели — сетимо се ученика на путу у Емаус. Из тога учимо неколико важних ствари: - **Пророштва нису шифре.** Нису тајни кодови које би неко, вешт у рачунању, могао сам да „провали“. Њихов смисао открива **Христос**, Који ученицима „отвори ум да разумеју Писма“ (Лк 24, 45). Зато Свето Писмо не читамо произвољно, него **у Цркви, са Светим Оцима**. - **Двоструки смисао.** Многа пророштва говоре о догађају у време пророка, а у пуноћи о Христу. То не умањује ни једно ни друго. - **Исти Дух у оба Завета.** Број и прецизност пророштава сведоче о Божјем промислу: Бог је кроз векове припремао свет за долазак Свога Сина. - **Са поштовањем према Јеврејима.** Стари Завет је Писмо које је Бог дао Израиљу, а први хришћани — апостоли, Богородица, Јован Крститељ — били су Јевреји. Из пророштава се никада не изводи „кривица“ целог једног народа. **Пророштва у сведочењу ране Цркве** Апостоли су своју прву проповед Јеврејима градили управо на пророштвима (Дап 2; Дап 8, 35). У II веку **Свети Јустин Мученик и Философ** опширно показује испуњење пророштава у Христу — у _Првој апологији_, упућеној римском цару, и у _Дијалогу са Трифуном Јудејцем_, разговору са једним ученим Јеврејином. Занимљиво је како он тај разговор води: мирно, са поштовањем, читајући заједно са саговорником исте књиге. ## Пророштва на Велики петак Црква не оставља пророштва у уџбенику. На **Велики петак** ујутро служе се **Царски часови**. Сваки од четири часа има своје псалме, своје старозаветно пророштво, Апостол и Јеванђеље о страдању. На првом часу међу три псалма чита се управо Пс 21, а пророштво је из Захарије; на трећем и шестом часу читају се пророштва Исаије — на шестом баш Песма о Слуги Господњем (Ис 52, 13 – 54, 1); на деветом пророштво Јеремије. Зашто баш Стари Завет на Велики петак? Да би показала да страдање Христово није несрећан случај, ни пораз доброг човека, него део **Божјег промисла** и **добровољна љубав Сина**, Који је унапред знао пут и пошао њиме. ## Портрет и лице Пророци су вековима исписивали лик Месије, али лице се препознаје тек у сусрету. Ученици у Емаусу слушали су тумачење Писма читавим путем, а познали су Христа тек за трпезом: „узевши хлеб благослови и преломивши га даваше им. А њима се отворише очи и познаше га“ (Лк 24, 30–31). И данас је тако: на Литургији се прво читају Писма, а онда се ломи Хлеб. Ко Христа сретне у Цркви, тек тада види да је сво Писмо говорило — о Њему. ## Укратко - Пророк није пре свега „гатар будућности“, него гласник воље Божје, надахнут Духом Светим — „Који је говорио кроз пророке“ (Символ вере). - Пророштва о Месији прате цео Христов живот — рођење, служење, страдање и Васкрсење, па и силазак Духа Светога на Педесетницу. - Многа пророштва имају двоструки смисао — односе се на догађај у време пророка, а у пуноћи на Христа (нпр. Ос 11, 1). - Пс 21 и Песма о Слуги Господњем (Ис 52, 13 – 53, 12) почињу страдањем, а завршавају се победом — Крст води ка Васкрсењу. - Пророштва се не одгонетају као шифре; њихов смисао открива васкрсли Христос, Који и нама, као ученицима, отвара ум да разумемо Писма (Лк 24, 45) — зато Писмо читамо у Цркви. ## Кључни појмови - **Пророк** — Грч. προφήτης, „онај који говори уместо другога“ — човек кога Бог позива да преноси Његову реч народу; говори надахнут Духом Светим. - **Пророштво** — Откривање воље Божје кроз пророке; део тог откривења су и предсказања о Месији. - **Претеча** — Свети Јован Крститељ, „глас који виче у пустињи“ (Ис 40, 3), последњи пророк Старог Завета, који припрема пут Христу. - **Слуга Господњи** — Лик из Исаијиних песама (нарочито Ис 52, 13 – 53, 12) који страда за грехе многих и бива прослављен; испуњен у Христу. - **Царски часови** — Богослужење Великог петка (и навечерја Божића и Богојављења) на коме се читају пророштва, Апостол и Јеванђеље.