# Месија — циљ старозаветних ишчекивања

*Помазаник Који долази — нит обећања од Раја до Витлејема*

Средња школа, II разред · Месијанска нада Старог Завета · https://verskanastava.com/srednja/2/mesija-cilj-iscekivanja

Шта си најдуже у животу чекао? Резултат пријемног, повратак некога ко је отпутовао, излечење? Чекање је најтеже када знаш да ће оно што чекаш сигурно доћи, а не знаш када. Израиљ је тако чекао вековима. И није чекао **нешто** — бољу жетву, мир, независност — него **Некога**. Цео Стари Завет може се читати као историја тог чекања: од првих људи изван Раја до старца Симеона у храму, који је држао Дете у наручју.

![Круна и пастирски штап на камену, из старог корена ниче изданак са цветом](https://verskanastava.com/images/srednja-2/mesija-cilj-iscekivanja.webp)

## Машијах — Христос — Помазаник

| Језик     | Реч         | Значење       |
| --------- | ----------- | ------------- |
| јеврејски | **Машијах** | **Помазаник** |
| грчки     | **Христос** | **Помазаник** |

Када кажемо „Исус Христос“, да ли је „Христос“ презиме? Није. То је **исповедање вере**: Исус је обећани Помазаник, Месија. Тако Га је исповедио апостол Петар код Ћесарије Филипове:

> „А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.“
> — Мт 16, 16

Петар не каже само „Ти си Христос“, него и „Син Бога живога“. Видећемо зашто је тај додатак толико важан.

## Ко је помазиван у Старом Завету?

| Служба        | Пример                                                        | Значење                         |
| ------------- | ------------------------------------------------------------- | ------------------------------- |
| **цар**       | Самуило помазује Саула и Давида (1 Сам 10, 1; 16, 13)         | Бог поставља цара да пасе народ |
| **свештеник** | Мојсије помазује Арона (Изл 29, 7)                            | посредник у жртви и молитви     |
| **пророк**    | Бог налаже Илији да помаже Јелисија за пророка (1 Цар 19, 16) | глас Божји народу               |

Помазање није био празан обред. Када је Самуило помазао младог Давида, догодило се ово:

> „Тада Самуило узе рог с уљем и помаза га усред браће његове, и сиђе дух Господњи на Давида и оста на њему од тога дана. …“
> — 1 Сам 16, 13

Помазање уљем значи да **Бог некога поставља на службу и дарује му Свог Духа**. Али старозаветни помазаници најчешће су имали само једну службу, само на неко време, и често ју је вршио несавршено. Израиљ је зато чекао Онога Који ће бити **Помазаник у пуноћи** — у Коме ће све три службе бити сједињене, и то заувек.

## Нит обећања

Обећање о Месији пролази кроз цео Стари Завет као нит. Што се време приближава, то нит постаје јаснија — од „семена жене“ до племена, породице, места и начина.

| Одломак                     | Шта се обећава                                                                | Када                                 |
| --------------------------- | ----------------------------------------------------------------------------- | ------------------------------------ |
| **Пост 3, 15**              | „протојеванђеље“: семе жене сатрће главу змији                                | одмах после пада прародитеља         |
| **Пост 49, 10**             | палица владалачка неће се одвојити од Јуде док не дође Онај коме припада      | благослов патријарха Јакова          |
| **Понз 18, 15**             | Бог ће подићи пророка као што је Мојсије                                      | Мојсије, пред улазак у обећану земљу |
| **2 Сам 7, 12–16**          | Давидов потомак: вечно царство и престо                                       | цар Давид, пророк Натан              |
| **Ис 7, 14; 9, 6; 11, 1–2** | Дјева ће родити Сина, Емануила; Дете — Бог силни; Изданак из корена Јесејевог | пророк Исаија (VIII век пре Христа)  |
| **Ис 53; Дан 7, 13–14**     | Слуга Господњи пострадаће за грехе народа; Син Човечији добија вечну власт    | пророци Исаија и Данило              |

Мојсије, пред смрт, говори народу:

> „Пророка усред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,“
> — Понз 18, 15

Код пророка Исаије обећање добија имена која ниједан обичан цар не би могао да понесе:

> „Јер нам се роди дијете, син нам се даде, којему је власт на рамену, и име ће му бити: Дивни, Савјетник, Бог силни, Отац вјечни, Кнез мирни.“
> — Ис 9, 6

> „Али ће изаћи Шибљика из стабла Јесејева, и Изданак из коријена његова изникнуће. И на њему ће почивати дух Господњи, дух мудрости и разума, дух савјета и силе, дух знања и страха Господњега.“
> — Ис 11, 1–2

Јесеј је Давидов отац. Стабло Давидове лозе биће посечено — царство ће пропасти у вавилонском ропству — али из пања ће изникнути Изданак на коме почива **Дух Господњи**: Помазаник у пуноћи.

А онда Исаија открива нешто што нико није очекивао — Месија ће **страдати**:

> „Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијелисмо.“
> — Ис 53, 5

Пророк Данило, у ноћном виђењу, види како са облацима небеским долази **Неко као Син Човечији** и добија од Бога власт, част и царство које никада неће проћи (Дан 7, 13–14). Христос ће за Себе најчешће говорити баш тако — **Син Човечији**.

Тако се у једној личности сусрећу цар из Давидове лозе, пророк већи од Мојсија, Слуга који страда и Син Човечији са вечном влашћу. Ова нит води ка Витлејему. Њу ћемо детаљније поредити са испуњењем у лекцији [Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу](https://verskanastava.com/srednja/2/ispunjenje-prorostava.md).

## Каквог Месију су чекали?

У Христово време земља Израиља била је под римском влашћу. Многи су замишљали Месију као **политичког ослободиоца** и земаљског цара. То очекивање срећемо и око Христа:

> „А кад разуме Исус да хоће да дођу да га ухвате и учине царем, он отиде опет на гору сам.“
> — Јн 6, 15

Чак ни Петар, одмах после свог исповедања, није могао да прихвати да Месија треба да пострада (Мт 16, 21–23). И апостоли, после Васкрсења, пред само Вазнесење, питају:

> „Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?“
> — Дап 1, 6

Христос пред Пилатом даје одговор на сва та очекивања:

> „Исус одговори: Царство моје није од овога света; кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде.“
> — Јн 18, 36

Да ли је Христос „разочарао“ оне који су чекали политичког вођу? Он је обећања **испунио — и превазишао**. Не ослобађа од Рима, него од онога што је јаче од сваког царства: од **греха, ђавола и смрти**. Његово Царство је вечно. А Месија није само човек-помазаник, него **Син Божји, Богочовек** — зато је Петров додатак „Син Бога живога“ тако важан.

О јеврејском ишчекивању Месије говоримо са поштовањем. То је ишчекивање које је Бог Сам пробудио кроз пророке; апостоли, Богородица и први хришћани потекли су из тог народа и из те наде.

## Три службе Христове

| Служба            | Христос                                                                        |
| ----------------- | ------------------------------------------------------------------------------ |
| **Пророк**        | не само да говори реч Божју — Он **јесте** Логос, Реч Божја (Јн 1, 1. 14)      |
| **Првосвештеник** | не приноси туђу жртву, него **Себе Самога** (Јевр 9, 11–14)                    |
| **Цар**           | царује Крстом и Васкрсењем; Његовом Царству нема краја (Лк 1, 33; Символ вере) |

Христос је Помазаник не уљем, него **Духом Светим**:

> „Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцељујући све мучене од ђавола, јер Бог беше с њим.“
> — Дап 10, 38

**Пази: Христос није „усвојени“ Син**

Христос **не постаје** Христос тек на Крштењу. Он је Помазаник **од самог Оваплоћења**, јер је Његова човечанска природа од зачећа сједињена са Божанском у једној Личности Сина Божјег. На Јордану се то само **јавља** свету. Погрешно је учење да је Исус био обичан човек кога је Бог касније „усвојио“ (адопцијанизам): Месија је Син Божји, Друго Лице Свете Тројице, Који је постао човек.

И ми имамо удела у Христовом помазању. У Светој Тајни **Миропомазања**, одмах после Крштења, свештеник нас помазује светим миром, говорећи да је то печат дара Духа Светога. Хришћанин — по имену „Христов“ — постаје учесник у Христовом помазању: позван да сведочи истину (пророчки), да себе и свет приноси Богу (свештенички) и да влада собом, својим страстима (царски).

## Чекање се испунило

Сваки пут када кажемо „Исус Христос“, исповедамо да се вековно чекање испунило. А Месија је дошао из једне одређене лозе — лозе цара Давида. О Давиду и његовом сину Соломону учимо у следећој лекцији: [Давид и Соломон](https://verskanastava.com/srednja/2/david-i-solomon.md).

## Укратко

- Месија (јевр. Машијах) и Христос (грч.) значе исто — Помазаник. „Исус Христос“ није име и презиме, него исповедање вере да је Исус обећани Помазаник.
- У Старом Завету уљем су помазивани цареви, свештеници и пророци — знак да их Бог поставља на службу и дарује им Свог Духа.
- Обећања постају све одређенија — од „семена жене“ (Пост 3, 15), преко Јуде (Пост 49, 10), пророка као Мојсије (Понз 18, 15) и Давидовог потомка (2 Сам 7), до Емануила, Слуге који страда и Сина Човечијег (Ис 7; 9; 11; 53; Дан 7).
- У Христово време многи су чекали политичког ослободиоца; Христос ослобађа од греха, ђавола и смрти, а Његово Царство „није од овога света“.
- Христос је Пророк, Првосвештеник и Цар — Помазаник не уљем, него Духом Светим, од самог Оваплоћења; Он је Син Божји, Богочовек, а не човек кога је Бог „усвојио“.

## Кључни појмови

- **Месија / Христос** — Јевр. Машијах, грч. Христос — Помазаник; Онај Кога је Бог послао и помазао Духом Светим да спасе свет.
- **Помазање** — Знак постављења на службу и дара Духа Божјег (цареви, свештеници, пророци).
- **Протојеванђеље** — Прво обећање спасења после пада (Пост 3, 15) — „прва радосна вест“.
- **Емануил** — „С нама Бог“ (Ис 7, 14; Мт 1, 23).
- **Три службе Христове** — Пророчка, првосвештеничка и царска — Христос у пуноћи сједињује све што су старозаветни помазаници имали делимично.
- **Адопцијанизам** — Погрешно учење да је Исус био само човек кога је Бог касније „усвојио“ за Сина; Црква га је одбацила.