# Мудросна књижевност

*„Почетак је мудрости страх Господњи“ — Јов, Приче, Проповедник, Песма над песмама*

Средња школа, II разред · Поучне и песничке књиге Старог Завета · https://verskanastava.com/srednja/2/mudrosna-knjizevnost

Данас ти је знање удаљено један додир екрана: колико је висок Монт Еверест, ко је победио у бици код Термопила, како се решава квадратна једначина. Али да ли ти неки претраживач може рећи како да опростиш пријатељу који те је издао, шта да радиш кад ти неко близак тешко оболи или зашто вреди бити поштен кад се поштење не исплати? Можеш знати много, а не бити мудар. И можеш бити мудар, а не бити много учен — сети се неке баке која је целог живота живела са Богом. **Знање** је много информација. **Мудрост** је умеће да се добро живи. Стари Завет има читав низ књига које се баве управо тим другим.

![Пешчани сат, стари свитак, уљаница и ружа у каменом прозору](https://verskanastava.com/images/srednja-2/mudrosna-knjizevnost.webp)

## Почетак мудрости

Све мудросне књиге стоје на једном темељу:

> „Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светијех ствари разум.“
> — Приче 9, 10

Да ли „страх Господњи“ значи да се Бога треба бојати као строгог судије који једва чека да казни? Не. То је **страхопоштовање** — свест да је Бог свет и благ, и брига да Га не увредимо, као што се плашимо да не повредимо онога кога волимо. Онај ко Бога не узима озбиљно, не може бити мудар, ма колико знао. А онај ко живи пред Богом, учи се мудрости и у раду, и у говору, и у породици, и у патњи, и у љубави.

## Мудросне књиге

У мудросне (поучне) књиге Старог Завета убрајамо:

| Књига                                      | Облик                   | Главна тема                             |
| ------------------------------------------ | ----------------------- | --------------------------------------- |
| **Јов**                                    | драмски дијалог у стиху | праведник у патњи и сусрет са Богом     |
| **Приче Соломонове**                       | изреке                  | мудрост свакодневног живота пред Богом  |
| **Проповедник** (Еклисијаст)               | размишљање              | пролазност свега без Бога               |
| **Песма над песмама**                      | љубавна песма           | љубав „јака као смрт“                   |
| **Премудрост Соломонова**                  | поука                   | праведник, бесмртност, Премудрост Божја |
| **Премудрост Исуса сина Сирахова** (Сирах) | изреке                  | мудрост, породица, поштовање Закона     |

Прве четири су **канонске** књиге и налазе се у Даничићевом преводу, који прати јеврејски канон. Последње две у целини су сачуване само на грчком; то су **неканонске** књиге, које Црква не убраја у канон, али их чита као корисне и узима у богослужење (о разлици смо учили у првом разреду, у лекцији [Канон и богонадахнутост Светог Писма](https://verskanastava.com/srednja/1/kanon-i-bogonadahnutost.md)). У ширем смислу, мудросној књижевности припадају и **Псалми** — о њима у лекцији [Одабрани одељци из Псалама Давидових](https://verskanastava.com/srednja/2/psalmi-davidovi.md).

**Паралелизам.** Ове књиге су углавном поезија, али не римована. Основно обележје јеврејске поезије је **паралелизам**: друга половина стиха „одзвања“ прву. Некад је понавља другим речима:

> „Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.“
> — Приче 16, 18

а некад јој се супротставља:

> „Одговор благ утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу.“
> — Приче 15, 1

Кад једном уочиш паралелизам, Приче и Псалме читаш другачије: две половине стиха осветљавају једна другу.

## Јов — праведник у патњи

Јов је био „добар и праведан, и бојаше се Бога“ (Јов 1, 1). У једном дану остаје без имања и без деце. Његов одговор је један од најпотреснијих стихова Писма:

> „И рече: Го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити онамо. Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње.“
> — Јов 1, 21

Онда долазе тројица пријатеља и дуго му објашњавају да мора да је згрешио, кад толико пати. То је једноставан одговор — патња је казна за грех. Јов то одбацује, и бори се, и виче Богу. И на крају Бог проговори „из вихора“. Али не објашњава зашто је Јов страдао. Уместо тога, поставља му питања:

> „Гдје си ти био кад ја оснивах земљу? Кажи ако си разуман.“
> — Јов 38, 4

А Јов одговара речима које су срж целе књиге:

> „Ушима слушах о теби, а сада те око моје види.“
> — Јов 42, 5

Јов није добио **објашњење** — добио је **сусрет**. Бог му је дао Себе. И још нешто: Бог на крају укорева пријатеље, а не Јова:

> „А кад Господ изговори оне ријечи Јову, рече Господ Елифасу Теманцу: Распалио се гњев мој на тебе и на два пријатеља твоја што не говористе о мени право као слуга мој Јов.“
> — Јов 42, 7

Зато хришћанин никада не сме рећи човеку који пати: „То ти је казна.“ Мудар није онај ко има одговор на све, него онај ко и у тами остаје у поверењу према Богу. Црква у Јову види и праслику Христа — Праведника Који страда, а бива прослављен; зато се одељци из Књиге о Јову читају на вечерњима прва три дана Велике седмице.

## Приче Соломонове

Књига Прича почиње као очев савет сину. Ево њеног средишта:

> „Уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се.
> На свијем путовима својим имај га на уму, и он ће управљати стазе твоје.
> Не мисли сам о себи да си мудар; бој се Господа и уклањај се ода зла.“
> — Приче 3, 5–7

Многе изреке из Прича звуче познато, јер сличну мудрост носе и **српске народне пословице**:

| Приче Соломонове                             | Народна пословица                    |
| -------------------------------------------- | ------------------------------------ |
| „Ко јаму копа, у њу ће пасти“ (Приче 26, 27) | Ко другоме јаму копа, сам у њу пада. |
| „Одговор благ утишава гњев“ (Приче 15, 1)    | Лепа реч и гвоздена врата отвара.    |
| „Охолост долази пред погибао“ (Приче 16, 18) | Ко високо лети, ниско пада.          |
| „У свако доба љуби пријатељ“ (Приче 17, 17)  | У невољи се познају пријатељи.       |

Народна мудрост је драгоцена — то је искуство генерација. Али пословице **нису Свето Писмо** и нису равне Откривењу. Шта Приче имају више? Свест да је **почетак мудрости страх Господњи**: мудрост није само паметан савет за успех, него пут живота пред Богом.

## Проповедник — да ли је све таштина?

Проповедник је књига која изненађује. Почиње овако:

> „Таштина над таштинама, вели проповједник, таштина над таштинама, све је таштина.
> Каква је корист човјеку од свега труда његова, којим се труди под сунцем?“
> — Проп 1, 2–3

„Таштина“ (јеврејски _хевел_) значи дашак, пару, нешто што се распрши чим га ухватиш. Проповедник је све испробао — богатство, задовољства, знање, велика дела — и искрено каже: све то пролази. Он не скрива питање које свако од нас некада себи постави: **има ли смисла све ово?** И зато ова књига није песимистичка грешка у Библији, него поштено огледало. Бог није сакрио из Писма ни сумњу.

Чувени одломак о времену:

> „Свему има вријеме, и сваком послу под небом има вријеме.
> Има вријеме кад се рађа, и вријеме кад се умире; вријеме кад се сади, и вријеме кад се чупа посађено;
> Вријеме кад се убија, и вријеме кад се исцјељује; вријеме кад се разваљује, и вријеме кад се гради;
> Вријеме плачу и вријеме смијеху; вријеме ридању и вријеме игрању;
> Вријеме кад се размеће камење, и вријеме кад се скупља камење; вријеме кад се грли, и вријеме кад се оставља грљење;
> Вријеме кад се тече, и вријеме кад се губи; вријеме кад се чува, и вријеме кад се баца;
> Вријеме кад се дере, и вријеме кад се сашива; вријеме кад се мучи, и вријеме кад се говори;
> Вријеме кад се љуби, и вријеме кад се мрзи; вријеме рату и вријеме миру.“
> — Проп 3, 1–8

Текст је саткан од парова супротности. Покушај и ти да напишеш неколико својих стихова по истом обрасцу — „Има време за … и време за …“ — из свог живота: школе, породице, пријатељства, вере.

Проповедник сам упућује на излаз:

> „Али опомињи се Творца својега у младости својој прије него дођу дани зли и приспију године за које ћеш рећи: Нијесу ми миле;“
> — Проп 12, 1

> „Главно је свему што си чуо: Бога се бој и заповијести његове држи, јер то је све човјеку.“
> — Проп 12, 13

Па ипак, Проповедник не види даље од гроба. Хришћанин има одговор који он није имао. За Проповедника време се врти у круг — „нема ништа ново под сунцем“ (Проп 1, 9). Али у Христу време добија **циљ**:

> „А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом,“
> — Гал 4, 4

А после Васкрсења апостол Павле може да каже нешто што Проповедник није могао:

> „Зато, браћо моја мила, будите чврсти, непоколебиви, напредујте непрестано у делу Господњем, знајући да труд ваш није узалуд у Господу.“
> — 1 Кор 15, 58

**За размишљање — „Да ли је све таштина?“**

Замисли дебату. Једна страна брани Проповедников став (Проп 1, 2–11; 2, 1–11), друга тражи шта **није** таштина (Проп 12, 1. 13; Јов 42, 5; Рим 8, 18–21; 1 Кор 15, 58). Прва страна не заслужује подсмех — Проповедник је део Светог Писма и његово питање је озбиљно. Закључак коме води таква дебата: **Проповедник је показао да без Бога ништа не остаје; Христос је показао да у Богу ништа не пропада.**

## Песма над песмама

Ово је љубавна песма — заручник и заручница чезну једно за другим. Њен врхунац:

> „Метни ме као печат на срце своје, као печат на мишицу своју. Јер је љубав јака као смрт, и љубавна сумња тврда као гроб; жар је њезин као жар огњен, пламен Божји.
> Многа вода не може угасити љубави, нити је ријеке потопити. Да ко даје све имање дома својега за ту љубав, осрамотио би се.“
> — Песма 8, 6–7

Не треба прећуткивати њен **буквални смисао**: то је песма о љубави мужа и жене, коју Бог благосиља — љубав није нешто „недостојно“ Библије. Али Црква у њој чује и више. Свети Оци, нарочито **Свети Григорије Ниски** у _Тумачењу Песме над песмама_, читају је као песму о љубави **Христа и Цркве**, **Бога и људске душе**, која никада не престаје да чезне за Њим. Љубав „јака као смрт“ — у Христу је јача и од смрти.

## Премудрост Божја — Христос

У Причама мудрост не говори само као особина, него као **Личност**. Она каже да је била са Богом пре стварања света:

> „Господ ме је имао у почетку пута својега, прије дјела својих, прије свакога времена.
> Прије вијекова постављена сам, прије почетка, прије постања земље. …
> Тада бијах код њега храњеница, бијах му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда;
> Весељах се на васељени његовој, и милина ми је са синовима људским.“
> — Приче 8, 22–23. 30–31

Премудрост затим зове људе на гозбу:

> „Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;
> Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. …
> Ходите, једите хљеба мојега, и пијте вина које сам растворила.“
> — Приче 9, 1–2. 5

Свети Оци у тој Премудрости препознају **Сина Божјег**. Он је Себи „сазидао дом“ — узео тело од Дјеве — и „поставио трпезу“ — Евхаристију, на коју позива све. Апостол Павле то каже изричито:

> „А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост;
> Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.“
> — 1 Кор 1, 23–24

Зато је један од највећих храмова хришћанског света, **Света Софија** у Цариграду (грч. _Софија_ — мудрост), посвећен **Христу, Премудрости Божјој**, а не некој светитељки по имену Софија. Мудрост није само „нешто“ — Мудрост је **Неко**.

**Свети Атанасије и Приче 8, 22**

У грчком преводу Старог Завета (Септуагинти) стих Приче 8, 22 каже да је Господ Премудрост створио као почетак путева Својих. Даничић, који преводи са јеврејског, има „Господ ме је имао у почетку пута својега“. Аријанци у IV веку користили су грчки текст као „доказ“ да је Син створење. **Свети Атанасије Велики** у _Беседама против аријанаца_ одговара да се реч „створи“ не односи на вечно рођење Сина од Оца, него на **Оваплоћење** — на људску природу коју је Син примио ради нашег спасења. Син је рођен од Оца пре свих векова — „рођеног, не створеног“, како исповедамо у Символу вере.

## Мудрост у богослужењу

Мудросне књиге не живе само у читанкама, него у молитви Цркве. **Приче Соломонове** читају се на вечерњу сваког радног дана Великог поста. Из **Премудрости Соломонове** на празнике светих мученика чита се одломак о душама праведника, које су у руци Божјој и које мука неће дотаћи (Прем 3, 1–9). А одломак о Премудрости која „сазида себи кућу“ (Приче 9, 1–11) чита се уочи већине Богородичиних празника — о томе у лекцији [Старозаветни списи у богослужењу Цркве](https://verskanastava.com/srednja/2/stari-zavet-u-bogosluzenju.md).

Мудрост, дакле, није само знати како живети. Мудрост је **живети са Оним Који је Сам Премудрост**.

## Укратко

- Мудросне (поучне) књиге Старог Завета су Јов, Приче Соломонове, Проповедник и Песма над песмама, а уз њих и Премудрост Соломонова и Премудрост Исуса сина Сирахова, које Црква чита као корисне; у ширем смислу ту спадају и Псалми.
- Библијска мудрост није збир информација, него умеће живота пред Богом; њен почетак је „страх Господњи“ — страхопоштовање и љубав, а не страх од казне.
- Основно обележје јеврејске поезије је паралелизам — друга половина стиха понавља, допуњује или супротставља прву.
- Јов у патњи не добија објашњење, него сусрет са Богом; Проповедник показује да без Бога све пролази („таштина“); Песма над песмама пева о љубави „јакој као смрт“, коју Оци тумаче као љубав Христа и Цркве.
- Премудрост из Прича 8–9, која „сазида себи кућу“, Оци препознају као Сина Божјег — Христос је Божја сила и Божја премудрост (1 Кор 1, 24); Њему је посвећена Света Софија у Цариграду.

## Кључни појмови

- **Мудросне књиге** — Поучне књиге Старог Завета о животу пред Богом — Јов, Приче, Проповедник, Песма над песмама, а уз њих Премудрост Соломонова и Сирах.
- **Страх Господњи** — Страхопоштовање и љубав према Богу — свест да је Бог свет и благ, и брига да Га не увредимо; почетак мудрости.
- **Паралелизам** — Обележје јеврејске поезије — друга половина стиха понавља, допуњује или супротставља прву.
- **Таштина** — Пролазност и празнина свега што је одвојено од Бога (Проп 1, 2).
- **Пуноћа времена** — Тренутак доласка Сина Божјег у свет (Гал 4, 4); од тада време има циљ — Царство Божје.
- **Премудрост Божја** — У Причама 8–9 описана као Личност; Оци у њој виде Сина Божјег, Христа (1 Кор 1, 24).