# Откривење Бога Мојсију

*Купина која гори и не сагорева — „Ја сам онај што јест“*

Средња школа, II разред · Старозаветна историја спасења · https://verskanastava.com/srednja/2/otkrivenje-boga-mojsiju

Када следећи пут уђеш у храм, погледај икону Христа Сведржитеља (Пантократора). Око Његове главе је ореол, а у њему крст. У три крака крста уписана су три грчка слова: **Ὁ ὬΝ**. Шта значе? Зашто их иконописац пише баш ту, а не неко Христово име? Одговор се крије у једном догађају у пустињи, много векова пре Христовог рођења — у разговору једног пастира и Бога, крај грма који је горео, а није изгорео.

![Икона: Мојсије изува обућу пред купином која гори а не сагорева](https://verskanastava.com/images/osnovna-5/ikona-mojsije-kupina.webp "Мојсије пред несагоривом купином, икона из манастира Свете Катарине на Синају (XII век). Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

## Од Јакова до Мојсија

Јаковљеви синови, преко Јосифа, сишли су у Египат ([Јаков постаје Израиљ](https://verskanastava.com/srednja/2/jakov-postaje-izrailj.md)). После много година Израиљ се умножио и постао народ — али народ у ропству. Мојсије, спасен из воде и васпитан на фараоновом двору, морао је да бежи у Мадијам. Тамо је, у тишини пустиње, четрдесет година чувао стадо свог таста Јотора. Човек који је једном хтео да ослободи народ својом снагом сада је научио да чека.

## Купина која гори

> „И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева. И Мојсије рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагоријева купина.“
> — Изл 3, 2–3

Шта је чудно у призору? Огањ иначе уништава оно што захвати. Овде огањ гори, а купина остаје жива. Бог позива Мојсија по имену и заповеда му да **изује обућу**, јер је место свето (Изл 3, 4–5). Пред Светим се стоји босих ногу — без ичега свог између себе и Бога, са **страхопоштовањем**.

Како се Бог представља? Не као нова, непозната сила, него као **Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев** (Изл 3, 6) — Бог Који памти завет и верно води Своја обећања кроз поколења. А онда открива и Своје срце:

> „И рече Господ: Добро видјех невољу народа својега у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, …“
> — Изл 3, 7–8

Бог **види, чује, познаје, силази и шаље**. То није безлична сила, ни „први покретач“ филозофа, него **Личност** која није равнодушна према патњи и која позива човека да постане сарадник у спасењу. Када Мојсије пита „Ко сам ја?“, Бог не набраја његове способности, него каже: „Ја ћу бити с тобом“ (Изл 3, 11–12).

## Име

Мојсије пита оно што би питао сваки гласник: у чије име да говори?

> „А Мојсије рече Богу: Ево, кад отидем к синовима Израиљевијем, па им речем: Бог отаца ваших посла ме к вама, ако ми реку: Како му је име? Шта ћу им казати? А Господ рече Мојсију: Ја сам онај што јест. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевијем: Који јест, он ме посла к вама.“
> — Изл 3, 13–14

Грчки превод Старог Завета, **Септуагинта**, који су користили апостоли и који и данас користи Црква, ово преводи: **Ἐγώ εἰμι ὁ ὤν** — „Ја сам **Онај Који јесте**“. У црквеном језику Бог се зато назива и **Сушти** — Онај Који истински јесте.

| Облик                | Значење и употреба                                                                                                       |
| -------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ |
| **ЈХВХ** (тетраграм) | четири јеврејска сугласника светог Имена; из страхопоштовања Јевреји га не изговарају, него читају **Адонај** — „Господ“ |
| **Ἐγώ εἰμι ὁ ὤν**    | Септуагинта: „Ја сам Онај Који јесте“ — Бог није једно од бића међу другима; Он Сам јесте и свему даје да постоји        |
| **Κύριος** (Кириос)  | „Господ“ — тако Септуагинта, Нови Завет и богослужење преносе свето Име                                                  |
| **Господ**           | тако свето Име стоји и у српском Светом Писму                                                                            |

Зашто се у Цркви не каже „Јехова“? Тај облик је настао касно, у позном средњем веку, вештачким спајањем сугласника ЈХВХ са самогласницима речи Адонај. Он не постоји ни у јеврејском ни у црквеном предању. У научној литератури среће се реконструкција „Јахве“, а Црква, следећи апостоле, говори **„Господ“**.

**Шта Име открива?** „Ја сам онај што јест“ није филозофска дефиниција Божје суштине коју бисмо могли да „схватимо“. Бог открива **да јесте** — вечно, независно од свега — и да је **верно присутан** са Својим народом: „Ја ћу бити с тобом.“ А ипак остаје **недокучив по суштини**. Као што смо учили у првом разреду, Бог се стварно открива и сједињује са човеком Својом благодаћу (нествореним енергијама), али Његова суштина остаје изнад сваког појма. Име, дакле, није „кључ“ којим располажемо, него дар поверења.

## Ко се јавио у купини?

Пажљив читалац примећује нешто необично: текст каже да се Мојсију јавио **„анђео Господњи“** (Изл 3, 2), а затим из купине говори **Бог** и каже „Ја сам Бог оца твојега“. Ко је тај „Анђео“ Који говори као Бог?

Многи Свети Оци — међу првима Свети Јустин Мученик, у _Дијалогу са Трифуном Јудејцем_ — уче да је Онај Који се јавио Мојсију у купини **Логос, Син Божји**, пре Свог Оваплоћења. Реч „анђео“ значи „гласник“, а Син је Онај Који открива Оца. У Септуагинти пророк Исаија обећано Дете назива **„Анђелом великога савета“** (Ис 9, 6; у грчком издању 9, 5) — тако се и Христос понекад назива у Цркви.

**Пази: један Бог у Тројици**

Када кажемо да се у купини јављао Логос, **не** тврдимо да је „Отац постао Син“, нити да је један исти Бог под различитим именима. Бог Који се открива јесте један Бог у Тројици; Свети Оци старозаветна јављања најчешће приписују Сину, Који открива Оца, у Духу Светом.

## „Ја јесам“

Прошло је више од хиљаду година. У јерусалимском храму Исус говори са Јудејцима о Авраму:

> „А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: пре него Авраам настаде, Ја јесам. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма па прође између њих и тако отиде.“
> — Јн 8, 58–59

Зашто узимају камење? Христос није рекао „ја сам био“, него **„Ја јесам“** — на грчком **Ἐγώ εἰμι**, исти израз као у Изл 3, 14. Слушаоци су добро разумели: Он Себи приписује Божје Име. А у ноћи хапшења, у Гетсиманији:

> „Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја сам. А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу.“
> — Јн 18, 5–6

Онај Који је рекао Мојсију „Ја сам Онај Који јесте“ — постао је човек, Исус из Назарета. Зато иконописац у Христов ореол уписује **Ὁ ὬΝ**: икона исповеда да је Распети и Васкрсли исти Онај Који је говорио из купине.

## Купина — праслика Богородице

Црква у купини види и **Пресвету Богородицу**. Као што огањ није сагорео купину, тако ни Бог, Који се у Њој оваплотио, није сагорео утробу Дјеве: Богородица остаје **Дјева и пре и у рођењу и после рођења**. Тако тумаче Свети Оци, међу њима Свети Григорије Ниски у делу _Живот Мојсијев_, и тако пева Црква у богородичним песмама. Постоји и икона Богородице **„Неопалима купина“**, у којој је Богородица са Христом представљена усред пламена.

Купина нам говори и нешто шире — о односу Бога и света. Бог се **стварно сједињује** са створеним, а створено не бива уништено, него **просвећено** и преображено. То је пут спасења: Бог не „спаљује“ човека, него га испуњава Собом. Оно што се у купини наговестило, у Христу и у Богородици се испунило, а нама је отворено у Цркви.

## Име Божје није реч као свака друга

Мојсије је изуо обућу пред светим местом. Тако и Име Божје захтева страхопоштовање:

> „Не узимај узалуд имена Господа Бога својега; јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд.“
> — Изл 20, 7

Име Божје не изговарамо олако — у псовци, шали или заклетви „узалуд“. Изговарамо га у молитви, у благослову, са љубављу. Хришћани су наследили и продубили ово страхопоштовање: молитва Имену Исусовом, „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога“, призива Име Онога Који јесте и Који је постао један од нас.

## Свети пророк Мојсије Боговидац

Црква слави **Светог пророка Мојсија Боговидца** 4. септембра по црквеном, односно 17. септембра по грађанском календару. Боговидац је јер је, колико човек може, „видео“ Бога — у купини, на Синају, и, векове касније, на гори Тавору, где се јавио са Илијом поред преображеног Христа (Мт 17, 3). Пастир из пустиње стоји уз Онога Кога је некада чуо из пламена.

**Повратак на икону**

Сада знаш да прочиташ три слова у Христовом ореолу. Онај Који је рекао Мојсију „Ја сам Онај Који јесте“ — постао је Човек и гледа нас са иконе. Задатак за ову недељу: пронађи натпис Ὁ ὬΝ на некој икони у храму или код куће и погледај шта још на тој икони пише.

## Укратко

- Бог се Мојсију јавља у купини која гори, а не сагорева, као Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев — Личност која види, чује, силази, позива и шаље, а не безлична сила.
- На питање о Имену Бог одговара: „Ја сам онај што јест … Који јест, он ме посла к вама“ (Изл 3, 14); Септуагинта преводи Ἐγώ εἰμι ὁ ὤν — „Ја сам Онај Који јесте“.
- Свето Име записано је са четири јеврејска сугласника (ЈХВХ); Јевреји га из страхопоштовања не изговарају, него читају Адонај, „Господ“ — тако и Септуагинта, Нови Завет и наше богослужење.
- Име није дефиниција Божје суштине; Бог открива да јесте и да је верно присутан са Својим народом, а по суштини остаје недокучив.
- Многи Свети Оци уче да се Мојсију у купини јавио Логос, Син Божји, пре Оваплоћења; зато Христос каже „пре него Авраам настаде, Ја јесам“, а у Његовом ореолу пише Ὁ ὬΝ.
- Купина је праслика Богородице — примила је огањ Божанства и остала Дјева; Црква слави Светог пророка Мојсија Боговидца 4/17. септембра.

## Кључни појмови

- **Неопалима купина** — Грм који је горео, а није сагорео, из кога се Бог јавио Мојсију (Изл 3); праслика Богородице.
- **ЈХВХ (тетраграм)** — Четири јеврејска сугласника светог Имена Божјег; из страхопоштовања се не изговара — чита се „Господ“.
- **Ὁ ὬΝ** — „Онај Који јесте“ — превод Божјег Имена у Септуагинти (Изл 3, 14); натпис у крсту ореола на иконама Христовим.
- **Септуагинта** — Грчки превод Старог Завета (III–I век пре Христа), који користе апостоли и Црква.
- **Адонај** — Јеврејска реч „Господ“, која се чита уместо светог Имена; грчки Κύριος (Кириос).
- **Боговидац** — Назив пророка Мојсија, који је, колико човек може, „видео“ Бога — у купини, на Синају и на Тавору.